Čovek
često kad padne zbog svojih grešaka, neuspeha i nepromišljenosti, ima
potrebu da krivi druge, a ne samog sebe zbog poraza.
Greške, brzopletost, nerazmišljanje, donošenje odluka u sekundama, povlačenje poteza pre nego što se razmisli o sledećem potezu, dovodi do pada, odnosno grešaka za koje smo lično MI krivi. Da bi nam bilo lakše, često optužujemo druge da su krivi za naš neuspeh. Uvek nađemo opravdanje za svoje poteze, i uvek gledamo da sebe pred sobom opravdamo, pa makar i na štetu drugog. Pravdamo sebi sebe, zbog lične savesti i mira u duši. Radi svog spokojstva i mira, okrivljujemo druge. Svesno ili nesvesno, namerno ili ne namerno, Mi to radimo. Jako je teško pogledati sebe u ogledalu, i reći tj priznati sebi u lice da Ja sam to uradio, moja greška, moj neuspeh, moja odluka, moj pad i samo sam Ja kriv za to. Na sve načine gledaćemo da sebe opravdamo, moguće i nemoguće. U tom pravdanju nalazićemo razne razloge za svoj neuspeh, napadaćemo ljude po imenu i prezimenu, po veri i religiji, po etničkoj pripadnosti, po rasi, po prostoru-regiji-oblasti odakle su, po nacionalnosti, po boji kože, po svemu , samo da bi svoje greške opravdali pred samim sobom, a onda i pred drugima. Još veći poraz je kada zbog svog ličnog položaja, neke koristi materijalne ili nematerijalne, takvo pravdanje pred samim sobom i drugima, govori javna ličnost, akademski gradjanin, profesor, dokror, magistar itd. Kada obrazovan čovek se tako ponaša, kako će tek se ponašati običan svet. Umesto da utiču na svest naroda, edukacijom dece i omladine,da budu odgovorni prema sebi i drugima, da svoje neuspehe i greške zrelo prihvataju kao što prihvataju uspehe, da se ljudi dele samo na DOBRE I LOŠE, oni zarad ličnog mira, lečenjem svojih poraza, komplexa, pogrešnih poteza koji su povukli kao na šahovskoj tabli, a da pri tom nisu predvideli sledeći potez kojim bi odigrali ŠAH MAT, oni dovode do sledećeg problema koji se zove MRŽNJA. Mržnja rađa NASILJE, a nasilje radja nasilje.
Mržnja prema pojedincu ili grupi, narodu, etničkoj zajednici.
Logično ako jednog okrivljujem za svoj lični neuspeh i pad, taj me neće voleti jer ga nevinog optužujem, tako je i kada je grupa u pitanju.
I kad je najteže i kad je najbolje budimo ljudi. Trenutni naš mir i spokojstvo koji smo dobili, tako što smo drugoga okrivili za svoj neuspeh, samo je trenutno stanje koje je kratkog daha. Iz tog stanja nastaje gore, a od gore i goreg i tako u nedogled.
Pogledajmo sebe u ogledalu, u oči i priznajmo da smo pogrešili.
Prihvatimo svoje neuspehe i padove. Budimo svesni svojih grešaka.
Naučimo lekciju na kojoj smo pali, jer pad povlači naredni pad za sobom. LJUDI SE DELE NA DOBRE I LOŠE.
Ako sebe uvek pravdaš preko leđa drugih ljudi, koji nisu odgovorni za tvoj pad, tvoj neuspeh, onda si TI LOŠ ČOVEK, a ne svi ONI.
Uvek sam svoje životne greške ( a bilo ih je mnogo), stojički podnosio i uvek sam bio svestan posledica, pogrešnih poteza koje sam povlačio, brzopleto, nepromišljeno, uvek iz dobre namere, ali isto tako sam sve te životne posledice isto tako svesno podnosio. Za svako svoje delo, svako od nas nosi svoj KRST. Nikada druge nisam optuživao za svoje neupsehe, iako su možda i drugi uticali na neke moje padove, kada vide da padam i da sam napravio pogrešan korak, našli su se tu da mi pripomognu da bolje i što pre padnem, ali nisu oni opet bili krivi za moj pad, već Ja, i samo Ja. Da nisam doneo pogrešan, nepromišljen i brzoplet potez, oni nebi imali kome da pripomgnu, da brže padne odnosno doživi neuspeh.
Samo odgovoran čovek prema sebi, svojoj porodici, narodu, zajednici i državi u kojoj živi,može i mora da svoje lične greške, padove i poraze prihvati, i prihvati ih onako, kao što bi prihvatio svoje pobede i uspehe.
BUDIMO ZRELI I ODGOVORNI LJUDI, prema sebi, svojoj porodici, svojim prijateljima svom narodu i svojoj državi.
Najteže je biti odgovoran, svestran, svestan i savestan čovek.
S' poštovanjem
Poslednji Urabni Samuraj
Vladimir Speedy Savic
dipl. trener borilačkih sportova i veština.
Greške, brzopletost, nerazmišljanje, donošenje odluka u sekundama, povlačenje poteza pre nego što se razmisli o sledećem potezu, dovodi do pada, odnosno grešaka za koje smo lično MI krivi. Da bi nam bilo lakše, često optužujemo druge da su krivi za naš neuspeh. Uvek nađemo opravdanje za svoje poteze, i uvek gledamo da sebe pred sobom opravdamo, pa makar i na štetu drugog. Pravdamo sebi sebe, zbog lične savesti i mira u duši. Radi svog spokojstva i mira, okrivljujemo druge. Svesno ili nesvesno, namerno ili ne namerno, Mi to radimo. Jako je teško pogledati sebe u ogledalu, i reći tj priznati sebi u lice da Ja sam to uradio, moja greška, moj neuspeh, moja odluka, moj pad i samo sam Ja kriv za to. Na sve načine gledaćemo da sebe opravdamo, moguće i nemoguće. U tom pravdanju nalazićemo razne razloge za svoj neuspeh, napadaćemo ljude po imenu i prezimenu, po veri i religiji, po etničkoj pripadnosti, po rasi, po prostoru-regiji-oblasti odakle su, po nacionalnosti, po boji kože, po svemu , samo da bi svoje greške opravdali pred samim sobom, a onda i pred drugima. Još veći poraz je kada zbog svog ličnog položaja, neke koristi materijalne ili nematerijalne, takvo pravdanje pred samim sobom i drugima, govori javna ličnost, akademski gradjanin, profesor, dokror, magistar itd. Kada obrazovan čovek se tako ponaša, kako će tek se ponašati običan svet. Umesto da utiču na svest naroda, edukacijom dece i omladine,da budu odgovorni prema sebi i drugima, da svoje neuspehe i greške zrelo prihvataju kao što prihvataju uspehe, da se ljudi dele samo na DOBRE I LOŠE, oni zarad ličnog mira, lečenjem svojih poraza, komplexa, pogrešnih poteza koji su povukli kao na šahovskoj tabli, a da pri tom nisu predvideli sledeći potez kojim bi odigrali ŠAH MAT, oni dovode do sledećeg problema koji se zove MRŽNJA. Mržnja rađa NASILJE, a nasilje radja nasilje.
Mržnja prema pojedincu ili grupi, narodu, etničkoj zajednici.
Logično ako jednog okrivljujem za svoj lični neuspeh i pad, taj me neće voleti jer ga nevinog optužujem, tako je i kada je grupa u pitanju.
I kad je najteže i kad je najbolje budimo ljudi. Trenutni naš mir i spokojstvo koji smo dobili, tako što smo drugoga okrivili za svoj neuspeh, samo je trenutno stanje koje je kratkog daha. Iz tog stanja nastaje gore, a od gore i goreg i tako u nedogled.
Pogledajmo sebe u ogledalu, u oči i priznajmo da smo pogrešili.
Prihvatimo svoje neuspehe i padove. Budimo svesni svojih grešaka.
Naučimo lekciju na kojoj smo pali, jer pad povlači naredni pad za sobom. LJUDI SE DELE NA DOBRE I LOŠE.
Ako sebe uvek pravdaš preko leđa drugih ljudi, koji nisu odgovorni za tvoj pad, tvoj neuspeh, onda si TI LOŠ ČOVEK, a ne svi ONI.
Uvek sam svoje životne greške ( a bilo ih je mnogo), stojički podnosio i uvek sam bio svestan posledica, pogrešnih poteza koje sam povlačio, brzopleto, nepromišljeno, uvek iz dobre namere, ali isto tako sam sve te životne posledice isto tako svesno podnosio. Za svako svoje delo, svako od nas nosi svoj KRST. Nikada druge nisam optuživao za svoje neupsehe, iako su možda i drugi uticali na neke moje padove, kada vide da padam i da sam napravio pogrešan korak, našli su se tu da mi pripomognu da bolje i što pre padnem, ali nisu oni opet bili krivi za moj pad, već Ja, i samo Ja. Da nisam doneo pogrešan, nepromišljen i brzoplet potez, oni nebi imali kome da pripomgnu, da brže padne odnosno doživi neuspeh.
Samo odgovoran čovek prema sebi, svojoj porodici, narodu, zajednici i državi u kojoj živi,može i mora da svoje lične greške, padove i poraze prihvati, i prihvati ih onako, kao što bi prihvatio svoje pobede i uspehe.
BUDIMO ZRELI I ODGOVORNI LJUDI, prema sebi, svojoj porodici, svojim prijateljima svom narodu i svojoj državi.
Najteže je biti odgovoran, svestran, svestan i savestan čovek.
S' poštovanjem
Poslednji Urabni Samuraj
Vladimir Speedy Savic
dipl. trener borilačkih sportova i veština.
tacno tako..procitah sve blogove..dakle slazem se 100 % ...podrzavam jako !!!
ОдговориИзбриши