Sunce se polako pojavljuje, galebovi uzleću, more je mirno i čisto. Pored obale prvi rekreativci trče, dok im društvo prave slušalice i muzika sa telefona. Gledam sa terase kako se radja još jedan divan dan, u zemlji kamenja, sunca i mora. Pogled mi odlazi u pravcu Libije, dok udišem svež jod, koji more izbacuje u ovim ranim jutarnjim satima. Gledam na sat već je 05,45 čaova. Vreme je da se krene na posao. I baš kao u stihovima pesme Odlazim Yu Grupe: " oblačim se žurno, kafu pijem nestajem,trljam oči sanjive, da mi ne bi zaspale, vrata guram nervozno, ptice gledam slobodne. Odlazim dok još drugi spavaju, koraci pločnikom ozvanjaju. Osvrćem se okolo, gledam puste ulice, krećem stazom poznatom, puštam misli slobodne".
Na autobuskoj stanici meni poznata lica. Svako jutro u isto vreme svi smo na broju. Reči: "Hello, Bye i Ciao" standarno za sve nas. Autobus nailazi iz pravca odakle se i sunce polako, ali sigurno podiže iznad mediterana. U autobusu standarno smorena, blago uspavana lica, i crnaca i belaca. Sedam do mog prijatelja Ise Somalijca, koga zbog mene zovu Isa Srbin.
Standardno javljanje: "Hi man, what's up", naš bratski pozdrav, kao iz dobrih američkih filmova životu ljudi u getto-u, ruke savijene u laktu sa pesnicima na gore, i umesto tri puta poljupca, idu tri zagrljaja levo,desno levo. Kačketi su nam okrenuti naopačke, baš kao kod 2 Puk-a, Eminema, Jarule i drugih afro-crnaca sa američkog kontinenta.
Kod mene na hads free-ju bije Guns and Roses Paradise City : "Take me down to the paradise city, where the grass is green, and the girls are prett, oh won't you please take me home", a kod brata Ise srbina čuje se 2 Puk, i dobro poznata pesma CHANGES...Prepoznajem reči, smanjujem Guns and Roses, i počinjem sa njim da slušam : " I see no changes, wake up in the morning and I ask myself,Is life worth livin'? Should I blast myself?I'm tired of bein' poor and, even worse, I'm black.My stomach hurts so I'm lookin' for a purse to snatch,Cops give a damn about a negro,Pull the trigger, kill a nigga, he's a hero" ( Ne vidim nikakve promene, probudim se ujutru i pitam se, da li je život vredan življenja? Treba li da eksplodiraš? Umoran sam od siromašnih, a još gore Ja sam crnac, moj stomak boli, pa tražim torbu za gnječenje, policajci su prokleti za niggerom, povuci okidač, ububi crnju, on je heroj, jedna manje usta gladna za blagostanje). Zaneseni našim mislima, gotovo da smo promašili stanicu, gde treba da izadjemo. Stanica Valletta izlazimo iz autobusa, sunce nas bije po očima. Stavljamo naše ray ban naočare, pojačavam ganse, dok Isa srbin dodaje pojačalo i time nastavlja sa 2 Pukom, koracima žurnim stižemo do caffe De Bonna. Gledamo se na koga je red da plati prvu jutarnju kafu. Smejemo se kao da nam je bitno ko plaća, bitno je da se popije. Potežemo obojca za novčanak, ali ovo jutro Isa srbin je bio brži. Dupla sa mlekom mmm, to je ta lepota i čar. Kafa za poneti. Idemo kroz Vallettu ulicom Slobode, osmeh od uva do uva. Prebacujem muziku na Yu grupu i pesmu BLOK " Pitam se gde je granica, kad iz mog srca kresne varnica, kad se pali duša plamena, nisam ja od kamena". Sunce, prijatan vetrić, rano jutro, Valletta se budi, a dva brata Srbija-Somalija, sigurno koračaju u još jedan radni dan. SS bratstvo prolazi parlament Malte, stari treatar, zatim jedan, drugi, peti muzej, sud, kod nacionalne BIBLIOTEKE iz 13 veka stanemo, tri koraka u nazad, čisto zbog malera, a onda, da baš tu ne prodjemo, nalevo krug pa ulica desno do mesta rada. Stigli smo na posao. A na mom radnom stolu gomila papira. Od službene pošte do evidencija ulaska izlaska robe i materijala...aaaaa ludnica. Sredjujem polako papire, zavodim, prosledjujem dalje, pregledavam bezbedonosne kamere, da li se nešto u toku noći nešto dogodilo..Sve uredu. Bacam pogled kroz prozor, a tamo Isa srbin, tri dzaka cemneta već nosi na 2 sprat. Smanjujem ganse i kroz prozor dobacujem Isi: "Isa you are very strong man, Isa you are the best bodybuilder at Malta..smeh..Duša mu u nosu, spušta dzakove i dobacuje: " fuck off man, give me AC ( čoveče odjebi, daj mi klimu), odgovaram: AC does not work for bodybuilders- klima ne radi za bildere smeh. Pokazuje mi srednji prst, i govori na pauzi plaćaš duplu kafu. Klimam glavom sa osmehom. Izlazim u obilazak, vreme je da se svi prisutni popišu, i izveštaj prosledi putem maila centrali kompanije. Obilazim popisujem, nailzaim na Isu, opet naš gettoo pozdrav, opet osmeh, opet Hi my bro, opet Isa dzakove, a Ja papire pod mišku i tako u krug. Pauza pola sata. Isi srbinu stiže kafa od mene. Thanks my white brother. opet 2 Puk kod Ise, opet Guns and Roses kod mene.
Ostale mi i neprimećujemo. Ko nam se od njih javi, mi mu odgovorimo HI, Bye, Ciao, jer da se ne lažemo, nisu oni naš klan. Nisu iz getta kao MI. Zovem Isu, Iso vidi ovo, a ono dva sendviča od piletine. Osmeh. Ručak nam je spreman. Kraj pauze. Isa tri dzaka cementa sad ide dva sprata ispod. Gledam ga onako mršavog ali žilavog kako vuče teret.. Čas mi je smešan, čas mi ga je žao. Kada je kreno da uzme nova tri džaka, stopiram ga, ovo delimo po dva, obojca idemo na minus dva. I tako jedno 5 puta, gore dole,levo desno, bratstvo SS radi punim gasom. Sunce sve jače, vetra nema. Neki suv vazduh ubija. A mi beli od cemnta i još žedniji. Gledam sebe pa i nisam nešto beo, gledam Isu a on u kopletu beo kao kreč...Smejem se i kažem mu:" where are you Michael Jakson"- pa gde si ti Majlk Dzeksone. Smeh. Odlazim do svoje kancelarije, uzimam dve flaše vode.
Jedna za mog bro Isu, a druga za mene.
Jedna za mog bro Isu, a druga za mene.
I tako dan ide, Isa bilduje, ja nadgledam ,ponekad kad vidim da ne može, onda utrčim da pomognem da mi se bro ne sruši. Kraj radnog vremena. Presvlačenje. Čekam da svi napuste objekat, a Isa bro, Isa srbin čeka mene. Izlazimo i krećemo. Nike patike na nogama, ray ban na očima, kačketi naopako, hands free u ušima, Gunsi i 2 Puk sviraju, dolazimo opet do BIBLIOTEKE, tri koraka nazad pu pu pu daleko bilo, nadesno krug radi malera, pravac autobuska stanica idemo kući osmeh od uva od uva. Podignute glave idemo po prelepoj Valletti. U autobusu guzva, AC radi pa se gužva i neoseti. Moja stanica za izlazak je vec na 500 metara. Opet naš getto pozdrav uz standardno: " see you tomorrow bro, in same time".
Ulazim u stan, brzo potezno ručanje, presvlačanje, plaža, limenka SCOL-a kod Freda, sunce, more, vetrić koji piri, a moj pogled i moje misli odlaze tamo u daljinu, tamo ne gde u pravcu Libije, dok su mi ledja okrenuta u pravcu tamo gde je Srbija.
Blog posvećen mom dragom i iskrenom prijatelju Isi Somalijcu, Isi srbinu, Isi bilderu.
S' poštovanjem
Poslednji Urbani Samuraj
Vladimir Speedy Savic
dipl.trener borilačkih sportova i veština.
