MOJI ZATVORSKI DANI...1.

(Prvi radni dan u CZ-u).

Davne sad već 2003 godine, svi znamo šta se dogodilo. Postoji mnogo verzija o tom tragičnom dogadjaju iz te godine, ali jedno je nesporno i nepobitno, u svim verzijama koje postoje i koje sam čuo, istina je jedna, a to je da je predsednik jedne vlade, jedne od republika tadašnje državne zajednice Srbije i Crne Gore UBIJEN. Žurka u Srbiji poznata pod nazivom " SABLJA", uveliko je počela. Hapsili su se SVI, neki sa razlogom, neki i bez razloga. I aktuelni kriminalci, a i oni bivši koji su imali bilo kakav dodir sa kriminalom u životu, što bi se u žargonu reklo "imali dosije" ( prim.adut svaki živi čovek, od momenta rodjenja i dobijanjem JMBG jedinstvenog matičnog broja, dobija dosije, koji je aktivan dokle je on živ. Razlika je u tome što nekome u dosijeu piše pored rodjenja, imena roditelja, adrese stana, izdavanje dokumenata, promene adrese stana, prezimena ako je zena, stoje i prekršaji i krivična dela koje je počinio do kraja života što se MUP-a tiče, to se nikada ne briše).
Bukvalno svi su hapšeni koji su se ikada ogrešili o zakon. Zadužbina Leke Rankovića na Lekinom ili Pašinom brdu, ul Bačvanska br.14, hotel sa 12 zvezdica bio je prepun. Preko 12000 duša, na prostoru i kvadratnim metrima, koji su pravljeni za duplo manje "ljudi". Tolika je navala bila za taj renomirani hotel, namenjen za slobodne umetnike i slikare naivce, da je taxi plavi, uz svetlosnu i zvucnu signalizaciju, najavljivao personalu Centralnog Zatvora nove goste. Iz minuta u minut gosti su stizali, a odbor za doček poredjan u dva špalira na razmaku u dužini "SLOBODANKE" (gumena palica sa kovanom armaturom dvanesticom iz doba Milosevica, dužine oko metar ipo) ih je dočekivao, kako pravila kuće domaćinski nalažu, i u centralnom holu CZ dužine oko 100m i širine oko 10m, goste čašćavala unakrsno po ledjima.To je bilo umesto soli, leba i rakije. Jbg SABLJA, nema se drugo. I dok domaćini od srca pokazuju gostoprimstvo, učtivost i ljubaznost, gosti utoliko horski pevaju da su se mogli čuti i do Cvetkove pijace. Divno harmonicno, jednoglasno horsko pevanje.Iskren da budem nebi oni tako dobro pevali, da domacini nisu bili izvaredni dirigenti, uz dirigensku palicu tj nadzorom, budaletine jedne, u to vreme načalnika sluzbe obezbedjenja CZ Okružnog Zatvora Ž.L. Pošto se broj gostiju povećavao, a sve veći broj dirigenata hvatao umor, glavni dirigent budaletina Ž.L. traži pomoć i nove dirigente za Lekinu filharmoniju. I tako budaletini Ž.L. ( koji je samo zahvaljujući svojoj crnogorskoj vezi, zavrsio visu policijsku i postao tzv nacalnik), stižu novi, sveži dirigenti, medju kojima i moja malenkost. Tada mi je bilo 22 godine. Kakav osećaj 22 rodjendan dočekujem u mardelji, sa najvisim drustvenim slojem i stalezom na jednom mestu. 😂😂😂. Visok ko motka za sušenje vesa, na izgled mrsav, sto bi rekli neuhranjen, a sa druge strane u full treningu, zategnut kao sajla, Ja sav po ps-u u čistom dresu, izglancanim čizmama, a pored mene jedan koga zovu Seljak, sa flekavim dresom, raskopcan, nakrivljenim kačketom itd. Do Seljaka stoji jedan što ubija na alkohol Laki, treci do njega koga zovu Mrav, jedva se vidi jer je nizak coveculjak, sa brkcicima kao kod Firera specijalista za maloletnike.Desno od mene stoji jedan rmpalija oseca se na luk zovu ga Triper, do njega celav a na bijen zovu ga Cinkaros, do Cinkarosa stoji Ćora kazu kad diriguje ne vidi kad treba da stane. Posle Ćore u vrsti stoji jedan kažu ima jako tesku ruku zaboravih mu ime, rodom je sa korduna ili banije, do njega jedan zovu ga Kisna Glista pojavljuje se kao glista kad frka prodje itd, ma cela fil harmonija tj odbor za docek. Nakon neartikulisanih pokreta i vike glavne budaletine Ž.L. nas 10 novih dirigenata, dobijamo starijeg od nas, da nas upozna sa zgradom ove filharmonije. Ulazimo u glavni hol pritvora, obilazimo NULU tri bloka sa po 15-20 soba SAMICE. Na prvom spratu 4 bloka za poznate, vidjene i slavne, Hajat, Interkontinetal, Hilton i Jugoslavija koja se upravo renovira. Drugi sprat 4 bloka od toga jedan podeljen na zenski, a drugi za maloletnike. Ostala tri bloka su za buraniju. 3 sprat zatvorska bolnica i 4 sprat ludnica. Kada sam obisao ovu ustanovu, reko sebi: " al ti je okruženje j*balo majku".
Taman da se vratimo neki narkomani oće da pevaju, na drugom spratu prave nered. Ovaj sto nas je vodio reče: "akcija, taman da se upisete u listu strelaca".Osmeh mu od uva do uva, a u ocima samo zelja da se upise, i pogled ludaka. Na njegovo "ajmo momci pocnite da svirate", odgovorih mu: "Ja neću, nesviram u horu, Ja sam solista".Prvo sta sam naučio u Vojnoj Policiji: "NIKADA NESVIRAJ U HORU, JER AKO NEKI PEVAČ UMRE, ILI MU SE NANESE TEŽA POVREDA, HOTEL TI NE GINE NA DUŽI VREMENSKI PERIOD". Ovom nebi pravo, ali ućuta se, ovi sto su bili samnom sviraju, a Ja gledam. Pevači iz hora odavno ućutaše, sad ih polivaju vodom. Jbg od tolikog pevanja pada se u nesvest.Taman da dodju sebi, ali maler tek stize, PAJSER DIRIGENT BRIGADA, sa Prvog i sa NULE sprata da se i oni upišu. Svatih to je po pravilu kuće.Ko se ne upise nesmatra se da je radio taj dan.Od Vojne Policje do poslednjeg dana u Policiji izuzev uličnih nemira , iako sam retko svirao, jer sam vise bio za recitovanje recima, uvek sam bio SOLISTA. Voleo sam individualan rad.Tu sam znao kako i dokle.
U čoporu to je ne moguce, te stoga u ovoj zadužbini nisam imao grupne nastupe, sto se budaletini Ž.L. nimalo nije dopadalo. Za godinu ipo dana koliko sam bio u filharmoniji, dva ili tri puta sam samo solo svirao, i to dva ili tri puta kompoziciju pedofiliju. Tamo ko ne poludi, taj normalan nije. Umesto medicinskog osoblja, gostima smo mi davali terapije pola tablete karbapina, nekom ceo dijazepam, nekom cetvrtina bromazepana i tako u krug. Znaci pored zvanja dirigenta, bio sam i medicinska sestra.Gledam gde sam, sakim sam i pitam sebe hoce li jedan sportista ceo zivot dobrovoljno provesti na robiji tj filharmoniji?!. NEĆE. Dok gledam kurve, narkomane, ubice, silovatelje, siledžije, pedofile, politicare, muka mi se stvara u stomaku...I dok tako razmisljam, stariji dirigent me pita: "hoces samnom do HAJATA, sad ce pravi koncert"?! Pitam kakav, ako je isti kao ovaj od danas NEĆU, nije mi zanimljiv. Kaze ma jok, aj da vidis. Dok prolazimo hodnikom i pored zenskog dela, vdim koleginica dirigentica vodi neku zenu, mrsavu uplakanu, uvelu, ali lepo obucenu.Ovaj mi sapnu vidi Cecu..Okrecem se gledam zenu polu pognute glave, tuznog lica, sa ukrstenim rukama na bedrima, i malo jace rekoh bizgovu: "OVO JE CECA "?!?! U tom momentu ta zena okrenu se, podize glavu tuznog i uplakanog pogleda, samo me je pogledala, klimnula glavom, okrenula i nastavila dalje. Stizemo na Prvi sprat. Centralni hodnik treba da se ocisti, od coska do coska, u cucecem polozaju 100 metara sa krpom u ruci.Jedan cisti, drugi vodu nosi.Onaj mali mrsavi, duze kose sa maramom oko glave kao Aksel Rouz, cepa ko cunami.Pitam buzgu gde je taj nastup? Kaze gledaj.Ritmom dlanova daje taktove, i govori onom malom kome lice ne vidim "Aco ocemo li" ?!?.Odgovor: "hocemo", i mali krece: " Sva moja pesma je od bola, a ta je pesma zivot moj, i ove čase oko stola drugovi moji dajte njoj". Kad je mali Aksel, trebao da zapeva drugi put refren, gosti sa blokova HILTON, HAJAT, INTERKONTINETAL, JUGOSLAVIJA, kojih je tada bar hiljadu bilo, kao jedan krecu: "Sva nasa pesma je od bola itd".Zavrsi se pevanje, okrenu se Aksel Rouz, i Ja videh ispred sebe glavom i onom bradom Aca Lukas tj Aca Utoka. Kaze Aca buzgi: "gotov hodnik, gotovo pevanje moze sad spavanje"?!. Buzgov do mene odgovara pun sebe: "Aco za tebe sve moze, pa i spavanje". Ode Aca da spava, a buzgov meni rece: "da mu nebese one ilegalne utoke, nikad nebi doziveo da mi peva Aca Lukas"...Rekoh mu: "idiote jedan nije tebi pevao zajebo te. Pevao je blokovima, a tebe iskoristio za ritam volino jedna. Svi su sa njim pevali, a ti budala davao ritam. Bravo za Acu rekoh glasno".Posto je bila tisina, a Ja grlat po prirodi, kada sam buzgi rekao zajebote Aca na foru, odrzao On mini koncert, a ti dajes ritam, odjednom sa svih blokova prvog sprata, smeh i dobih aplauz, uz povike ko na stadionu" bravo komandire, recite buzgi, glup je kao k...c". Kod njih i kod mene smeh, a kod buzge pritisak na trista.I tako, Prvi radni dan u filharmoniji, je bio napokon zavrsen.Odlazim kuci, sa mislju: "OVDE PENZIJU SIGURNO DOČEKATI NEĆU, PA MAKAR NIŠTA DRUGO NE RADIO U ŽIVOTU".
S' poštovanjem
Poslednji Urbani Samuraj
Vladimir Speedy Savic
Dipl.trener borilackih sportova i vestina.