(Odlazak na "dril", dolazak u MUP R. Srbije)
6 na 7 Oktobar 2006 godine, bio je to jedan kišni oktobarski dan.
Stigao sam relativno rano ( jer ne volim ni da kasnim, a niti one koji kasne). Uz poziv sličan onom OTADŽBINA TE ZOVE, i ličnom kartom pojavljujem se ispred nastavnog centra MUP R Srbije na Goču- Mitrovo polje. Ispred mene red.
U redu usplahireni mladi momci. Pozvani su.Odabrani su.
Biće jednog dana policajci. Već u redu dok stojim slušam čuvene rečenice: " samo da dobijem službenu i pištolj..Meni ujak obećao čim ovo završim idem u interventnu...Meni kum radi u žandarmeriji, Ja odo u specijalce..-Ma kakvi žandari, brat mi je u SAJ-u, meni sve završeno samo da ovo prodjem i odo tamo..meni je striko taj i taj pukovnik tu i tu Ja boga mi odo u upravu..."
I tako dok stojim u redu sa manje više golobradom decom, slušam ko je kome "rakija", koliko čija rakija ima gradi, koliko je čija rakija jača, smejem se u sebi. Stojim u pilotskoj braon kožnoj jakni,crnim kombat patalonama ( vojnim) a na nogama nosim borbene patike čuvene šunjalice GSG9, koje koriste specijalci prilikom izvodjenja akcija. Sunce i kiša u istom danu. Duga se pojavljuje iznad Goča.
Dok skidam Ray Ban sa očiju da obrišem zamagljena stakla, slušam ovu decu i umirem od smeha. Podseti me to na ne tako davno 2002 -Zaječar kasarna Nikola Pašić. Smejem se i ćutim.
Prelazim preko betonskog mostića i dolazim do prijavnice sa leve strane. Sa moje desne strane stoje gotovo svi oficiri MUP-a, što bi Ja rekao odbor za doček. Predajem ličnu kartu i poziv, ljubazna policajka me gleda i govori mi: "Vladimire Vi ste Prvi Vod, sačekajte majora Anđelka ovde sa strane". Odgovorih joj kratko: "Hvala".Prvi Vod?!?! Hahhahaha ala mi je ovo nešto poznato...Pre samo 4 godine, dok sam bio u Prvom vodu pojavili se čika "Mile i Mirko", koli će sada da se pojavi?!?. Smejem se.
Zabavište je otvoreno. Deca ulaze gledaju oko sebe, uzdišu. Oduševljeni su,a Ja hladan kao špricer. Šta može više da me fascinira, iznenadi i oduševi?!?.Jedino što u tom trenutku me zanima je taj Andjelko, i da odem do sobe i svoj Vojnički zeleni ranac ( dobijen od braće iz Vojske na poklon), spustim na čisto i suvo mesto. Dok tako čekam tog Anđela, gledam oficire. Prosedi Brka ( znao sam ovo je načalnik klase), do njega tri, četri oficira uteknuti kao sajle, početnički činovi potporučnik, poručnik-kapetan. Što bi se reklo tek svršeni akademci,ambiciozni momci sa željom dokazivanja i napredovanja...Smejem se..I dok tako stojim sa strane i sam sa sobom se smejem, perifernim vidom zapažam sa moje leve strane, da me neko posmatra. Okrećem glavu i vidim vojnički stav ( različit od ovih ambicioznih tutubana sa početničkim činovima), na ramenima mu vidim čin majora, oštar pogled, koji me seče kao da to radi saboljom. Vojna kozna braon oficirska torbica okacena oko vrata, sa leve na desnu stranu, po ps ( vojni oficiri su tu, oficirsku torbu su obično nosili jer u njoj pored karte, stojale lične beležnice, kopas, olovke, upustva i naređenja itd), kačket namešten tj podešen tako da skirva čelo, a pokazuje samo oči. Oči koje seku.Oči sablje. Nije mi do smeha više. U pogledu koji me gleda, već mogu da pročitam: " DO NOT FUCK WITH ME". Ko je ovaj major ??? Zašto ne stoji sa ostalima?? Što je odvojen?!? Odmerava me od nogu do glave, i od glave do nogu. Gleda on mene, gledam i Ja njega , isto ga odmravajući, kao on mene. i dok nam se pogledi ukrštaju, iza sebe čujem onog Brkatog: " Ti mladiću, ideš u Drugi Vod javi se majoru Predrag Strbac". Gledam, klinju prilazi tom majoru koji me seče pogledom, glas mu drhti, ne zna ni da se obrati. Nešto je jedva izgovorio, major mu kratko jasno vojnički odgovara: " Objektat Rasina, trčećim korakom". Momak je nestao u vidu magle
:-). Mislim da mu nije bilo dobro. Aha major Strbac, sad znam ko si, ali ne i zašto se razlikuješ od ovih drugih oficira, ali saznaću, nebio Ja Vladimir.
Nekoliko trenutaka kasnije prilazi mi major Anđelko. " Ej druže ti si Savić? Ja sam Savić..E drago mi je Ja sam major Andjelko. Ti si kod mene u Vodu podji samnom da se smestiš. Dok idemo razgovaramo. Vidim jednog dobrog i pozitivnog čoveka. Profesionalac, ali nekako mi je "opušten" za taj čin.
Smestili smo se..Presvukli u maskirne slobine uniforme. Prvo postrojavanje na pisti. Umirem od smeha..Od nekoliko stotina nas, nas 6 podešeni po PS-u, ova deca oko nas polu raspasana.
Tu prepozjanem u stroju po stavu, nošenju uniformi, utegnutosti neke momke. Na kratkoj pauzi, kako smo se razlikovali od ostalih iz storja, upoznajemo se i shvatamo manje više, svi smo mi onaj 1KG ( Prva kategorija Vojnika).PROVERENI. Neko je bio u GARDI, a neko u 46 ZMTBR.
Stojeći na kiši koja rominja, razgovaramo,a na kraju piste vidim opet majora Strbca. Mislim se šta nas ovaj gleda?!? Gleda nas, seče pogledom. Nisma mogao više da ćutim, momci ovaj ili će da nas pobije, ili nam sprema " dobrodošlicu", čim nas ovako gleda mora da smo mu se nečim zamerili. Jedan od momaka odgovara: "vidi ne može on nas da J***, koliko mi možemo da izdržimo". Odgovaram: " sex mora da se primi, maksimalno gospodo izdržite"..Smejemo se, a majoru iako udaljen na par stotina metara od nas, pogled sve opasniji. Samo nas gleda i ćuti.
Došao je drugi dan, dril treba da se krene. Oficiri u problemu. Ko da vodi sunce ti žarko čujem Brku?! Djavo mi nedade mira, morao sam prići bliže, jer me je zanimalo da čujem. Jedan ambiciozni oficirčić potporučnik kaže: " Ja ću gospodine pukovniče". Brka ljutito odgovori: " Aj ne s*ri, juče si završio akademiju, nemaš iskustva, da te kum nije ovde poslao, sad bi sedeo u Beogradu u upravi za stolom i piskarao, ovi što su trebali da vode dril, njih pred ovu obuku penzionisali, a poslali mi Vas svršene akademce, sa kojima mogu samo da se slikam, baš kao i sa ovima što su juče došli. Jedino koga ima su ova dva majora Andjelko i Strbac, ali to je nedovoljno, jer imamo 6 vodova ". Slušam, smejem se. Ja njih čujem i vidim, ali ne i oni mene. A onda šok. Osetio sam da mi je neko iza ledja okrenem se i vidim Major Strbac. Gleda on mene, gledam Ja njega. Niti se On obraća meni, a boga mi ni Ja njemu. Pogledi sve govore. Odlazim.
Nakon jednog sata u spavao onu Prvog Voda ulazi major Andjelko. Savicu aj izadji ispred objekta trebaš mi. "Slušaj ti ćeš odanas biti komandir Prvog Voda. Ja sam ovde i onako formalno. Tvoj zadatak strojeva obuka, da dovedeš ovu decu u red. Sledeće što treba da im objasniš rukovanje CZ 99, tehničko taktičke karakteristike, automatska puška CZ AB 2 ( preklapača). Narednih dana marševi po okolnim brdima, radi ćemo odeljenje u odbrani napadu, izvidjanje, zasede, patrole itd. Naravno pored toga i fizička obuka, da li si me razumeo". Nisam razumeo. Ja ovde nisam instruktor i odakle Vama da Ja to znam?! "Saviću nepravi se pametan, ti i onih 5 momaka vodićete vodove ( 5 momaka iz Vojske). Tako je Brka odlučio". Natezanje izmedju njega i mene, uz dužno poštovanje sa moje strane, i moje vešto izbegavanje odgovornosti traje nekih 5 minuta. Taman kada sam pomislio, uspeo sam da predjem majora Andjela, iza ledja kao senka se pojavljuje Strbac. Prvi put mi se obraća kao da sam gore na Topčideru. " Saviću naredjenje majora Andjelka ti je jasno, nema filozofiranja KRENI SA RADOM". Razumem gospodine majore. Pozdravljam po ps-u, dižem Prvi vod. Kreće strojeva obuka. Kako se pozdravlja oslovljava, postrojava, razmak izmedju njih u vrsti, stroju.Podešavanje uniforme,opreme ( šatorsko krilo, rap, maska, opasač, oružije). Komande nadesno ravnajs, mirno, namestu voljno. Marševskim korakom. Strojevim korakom. Levim krilom. Desnim krilom. Odesno rame. Oružije odloži. Oružije pripremi itd itd. Najglasniji sam na Goču. A major Predrag Strbac, kao da mi je za vratom, od njega ne mogu da dišem. Gleda, prolazi, kao da ga se ne dotiče i PRAVI SE BLESAV. Pitam se u sebi: "Ko je bre ovaj Štrbac"?!? Ostali komandri me kopiraju. Pako za ovu decu je počeo. Sklekovi, trbušnjaci i ostale vežbe snage i izdržljivosti, kojima su me ubijali Zivota Jovanovic i Goran Maric instruktori u 46 ZMTBR, sada Ja tim istim metodama " ubijam ovu decu". Kopiram sve ono čemu sam naučen. Sve mora biti pod konac. Spavaona prvog Voda nije bila zategnuta po PS-u, kako sam im objasnio. Ušao sam i sve im pobacao kroz prozor objekta, gde smo bili smšteni. Takvozvani crno beli svet je počeo. Sve za što kraće vreme mora da bude skockano. Čaršav kada se zategne, bukvalno kada bacim dinar, dinar mora da odskoči. Jbg Zivota Jovanovic I Goran Maric su me tako vaspitali
:-).
Pako za one koji nisu bili u Vojsci, upravo je počeo. Imam 21 dan da ih
dovedem u red. Ustaju na komandu 1,2,3. Kada udjem u spavaonu i viknem "
Ustaj JEDAN- podižu se iz ležećeg u sedeći stav, na krevetu. DVA noge
su im preko ivice kreveta. Na TRI stoje u stavu MIRNO, do svojih
kreveta. To smo vežbali jedan celodnevni dan. Brzo su savladali :-)
. Dan za danom prolazi, obuka ide, marševi po okolnim brdima krševi,
Repetitori, Lisac kota 911, idu iz dana u dan, a sa njima zasede,
osmatranje, patroliranje, odeljenja u odbrani napadu, maskiranja,
formacijsko kretanje cik cak sa razmakom izmedju njih od 5-10 metara ( u
slučaju zasede i rafalne paljbe, veće su šanse da neko preživi ako su
razmaknuti, nego grupisani-logično). Osvajanje brda, baš kao i Ja pre 4
godine u Zaječaru, taman dodju do vrha 8 sa zaštitnim maskama na licu po
oprobanom repeceptu doktor Zivote), a onda poput Sizifa popiju OSTAV,
pa opet jovo nanovo. Ali i dalje ne znam ko je BRE taj Štrbac?!? Jedan
dan nakon što smo završli sa ovom dečurlijom, nakon ručka i popodnevnog
odmora od dva sata, vidim major Andjelko sedi. Prilazim mu. Andjelko
kako je ( Andjelko je bio dobar čovek, opušten čovek, koji uopšte nije
voleo to čin, vojno pravilo službe, već je gledao i bio drugar sa
svima-što koliko je dobro, to toliko i nije dobro). "Andjelko reci mi
jedno ko je bre ovaj Štrbac?! Čovek mi ide uz vrat od prvog dana, ćuti
ništa ne priča, a kao senka je. I ko je došao na ovu ideju da mi radimo
Vaš posao?!?! Vi ste za ovo plaćeni, Ja nisam i drugo, Ja sam kao i ovi
klinci". Saviću major Štrbac je vojno lice zavrsio je vojnu gimanziju,
zatim Vojnu Akademiju u Beogradu, bio je čini mi se najbolji u klasi,
ili medju najboljima. Vrhunski profesionalac koga MUP ima. Mnogo
životnog i vojnog iskustva ima, iz vojnih službi i jedinica u kojima je
bio one JNA. On će Vam kada odete na Klisu predavati predmet VPO (
Vojno Policijsku Obuku), a koliko vidim po tebi, ti si malte ne kao ON (
Štrbac) KOMPLETAN i POTKOVAN sa zanjem. Ovih 5 te odlično kopiraju. Što
se tiče ideje da Vi ovo radite, to je opet Štrbčevo maslo :-).
Onaj dan kada si slušao razgovor, koji nisi trebao da čuješ pukovnika i
ovih naših akademaca, kada te je Štrbac uhavatio kako se smeješ ovim
"velikim stručnjacima našim", a pošto Vas je sve njegovo oko snimilo
kada ste dolazili, pod držanju ponašanju, hladnoći, sigurnosti u sebe,
pročitao je da imaš konkretno TI znanja, da ovih 5 imaju delimično
znanje, da će se preko tebe dopunjavati i kopirati, što se ispostavilo
kao TAČNA I ODLIČNA PRETPOSTAVKA. Brki je skreno pažnju na Vas tj Prvo
TEBE, izneo mišljenje i predlog, ko je je Brka u bezizlaznoj situaciji
prihvatio, uz uslov da Vaš rad sa ovom dečurlijom, bude pod budnim okom
Strbca.".Nakon ovoga sve mi je bilo JASNO. Mozak svega ovoga bio bi ko drugi nego Vojnik. Vojnik prepoznao Vojnika. Ništa ne priča, prati šta se radi. Dolazi dan kada se izvodi završni borbeni marš sa orjentacijom u prostoru i pronalaženjem tački, koje obuhvataju sva brda oko nastavnog centra Mitrovo Polje. Iskreno korišćenje busole, odredjivanje azimuta, topografiju znao sam kao azbuku. Zivota nam je to usadio do kraja života ( j*bala ga busola i azimut
:-)
). Kreno je borbeni marš, svih 6 Vodova 4 klase Granične Policije.
Svih 5 vodova pogubili su se po Goču. Neki su završili na Željan
planini, neki u smeru ka Kraljevu, neki su otišli u smeru Vrnjačke
banje, a Prvi Vod svoj borbeni marš po izuzetno nepristupačnom terenu,
sa pronalaženjem svih tački, završio je za skoro sat ipo vremena
USPEŠNO. Pobedonosno smo smo ušli, u nastavni centar strojevim korakom.
Tada nam je saopšteno da smo postavili rekord borbenog marša. Vodovi su
pristizali nekoliko sati osle nas :-),
a sa njima i pojedini komandiri, konrektno pametnjakovic iz Drugog Voda
( bivsi vojnik po ugovoru, artiljerac) koji em što je došao naflekan,
očito doradjen od ljudi iz svog voda, em tokom celog dana ljudi iz
drugog voda su mu pozdravljali majku, oca, zenu, blizu i dalju rodbinu,
za marš koji ih je odveo u P. Materinu 
Na kraju dana i zadnjeg našeg postrojavanja Prvi Vod od komande nastavnog centra MUP-a R. Srbije na čelu sa Brkom poneo je naziv: Prvi ELITNI Vod. Tada se prvi put za tih 21 dan major Šrtbac diskretno i vojnički nasmejao, vojnički smo se pozdravili i čestitao mi na uspesno završenom drilu 4 KLASE GRANIČNE POLICIJE MUP-a R.Srbije i Prvog Voda. Dolaskom u nastavni centar Klisa, svoje znaje koje sam već imao, proširio sam i dopunio novim saznjanima kroz predmet VPO, koji je predavao major Strbac.Od strane momaka koji su tada bili pod mojom komandom, a i drugih momaka iz drugih Voda dobio sam nadimak KOMANDO, koji me je pratio do poslednjeg našeg zajedničkog boravka na Klisi u Novom Sadu.
O svemu ovome što sam napisao, i našim avanturama iz tih dana, mogu da posvedoče moji drugari iz tog vremena, asada jedni od najboljih policajaca Dejan Djordjevic Dejan Ristic i drugi.
U čast i zahvalnost onim NAJBOLJIMA, od kojih sam učio, koji su me učili, od kojih sam dosta toga naučio, i koji su me vojnički stvorili, njima SRPSKIM PROFESIONALCIMA, diskretnim herojima naše otadžbine Srbije, posvećujem ovaj blog.
Podoficirama Vojske Srbije Goran Maric, Zivota Jovanovic i sadašnjem potpukovniku srpske Žandarmerije Predrag Strbac.
ZIVELA SRBIJA.
S' poštovanjem,
Poslednji Urbani Samuraj
Vladimir Speedy Savic
dipl.trener borilačkih sportova i veština
Нема коментара:
Постави коментар