DOLAZAK NA TOPČIDER U 46 ZMTBR...

46 Zaštitno Motorizovana Brigada formirana je 1994 godine, od dela gardijske brigade. Formirana je zbog potreba operativno štabnih poslova GŠ i direktno je bila potčinjena načelniku general štaba.
Dolazak u brigadu bio specifičan, ali to nije bitno.
Pored svakodnevnih fizičkih i borbeni obuka kod istruktora GM i Živote Jovanovića-Psiha, ludačkih napora svog tela, preko granice izdržljivosti i limita, išla je i nastva, a teme na nastavi bile su sledeće : "Skinula se mama stralete Stanije, Stanija pokaza grudi, Nataša Bekvalac ima novog dečka, Veljko ima novu devojku, Slike obnažene Dare Bubamare zapalile internet, slike Sandre Afrike iz diskoteke, Seki se videla cica maca, Soraja napisala knjigu, koga će izbaciti sa farme-parova, Stanija opet pokaza zadnjicu iako je obećala da to neće, Maca Diskrecija imala sex sa političarem, Jeci pukli silikoni, Tamari doktori zabranili da ima analni sex, vanredna konferencija ko zna po koji put i koja po redu za štampu-melo drama" itd.
Kada smo završili sa ovim jako bitnim gradivom i štivom, prešli smo na one manje bitne, one za koje smo namenjeni, obučavani i pripremani.
Ono što je bitno jeste da ni jedan prijem, dogadjaj, proslava nije prošla da neko iz 46 ZMTBR nije bio prisutan. Bili smo i konobari, baštovani, metlari,fizički radnici, snimatelji, fotografi (oprema korisćena iz vojnog centra zastava film), vojnici na obezbedjenju objekata od posebne namene, radnici na arhiviranju i dokumentovanju sa nekim oznakama str.pov, poverljivo itd.
Specifično je bilo da posebnih oznaka kao brigada nismo imali, kao što su imale herojska 125 ZMTBR ili 37 ZMTBR iz Raške. Osim što smo imali po tri različite beretke, zelenu, crnu i crvenu i po potrebi te koristili. Kada smo trebali da budemo pešadija nosili smo zelene i to najčešće, kada smo radili spoljno obezbedjenje ličnosti i rezidencija, ministarstva odrbane nosili smo crne ( Vojne Policije), kada smo bili na prijemima državnika nosili smo crvene ( gardijske). Sve smo bili, a zapravo nismo bili ništa bitno ...
Da se razumemo mi nismo bili nikakvi specijalci sigme, alfe, gama, delte itd. Mi smo samo bili oči i uši naše komande...Psiholog iz GŠ jednom nedeljno nas je posećivao. Radili smo milion nekih testova na normu. Procena ličnosti, karakter, sklonosti, navike uvek su nam bile proveravane. Fotografsko memorisanje i pamćenje najsitnih detalja morali smo proći. Svi smo imali jako veliku percepciju tj moć opazanja i zapažanja.
Početak Jula meseca naredjeno je da se postrojimo u hodniku našeg objekta. Moj prvi vod je već bio postrojen. Iako smo bili u zatvorenom prostoru beretke, su nam bile na glavi. Neko bitan dolazi. I došao je bitan On. Komaduje se mirno, pozdrav na desno. Ja kao komandir Prvog Voda a zamnom i ostali komandiri i vojnici pozdravljamo na desno. Dok nailazi svi mu gledamo u znak na crnoj beretki, prolazi pored mene i prvog voda, odlazi do zadnjeg u stroju, vraća se na sredinu: obraća se Vojnici Zdravo, svi kao jedan odgovaramo zdravo.
Ispred nas je bio naš tada glavni bezbednjak glavom i bradom kapetan P.B, šef obezbeđenja i glavni bezbednjak ratnog komadanta bosanskih Srba generala Mladića. Neko kao on bezbednjak u tamo nekoj metlarskoj brigadi. Iskren da budem, često su nam prozivke upućivane od ostale vojske, pogotovo onih padavičara iz 5 bataljona Vojne Policije, koji osim što su nosili znak Korpusa Specijalnih Jedinica, redovno dobijalni batine od nas, i sedeli po prijavnicama drugo znali nisu ništa da rade, ali su bili " elita", naravno juče malo.
Nakon smotre kapetan P.B. poziva komandire Četa, Vodova i odeljenja na sastanak. Ulazim sedam za sto. Izdavanje naređenja, ko kad gde šta. Moj Vod imao je zadatak da prikupljene podatke sa terena, od drugih vodova " obradi" u vidu izveštaja ili ti čuvene OI ( operativne informacije) u kome ide najbitnije i najsažetije sa što više detalja, ali da ne bude opširno, i što pre prosledi komandi. Za mene to nije bio problem. To sam već naučio na TV Politici, Yu infu, kucanje obrada, slanje i prijem. Deo naše brigade već je tada bio u KZB-u ( kopnenoj zoni bezbednosti -varljivo leto 2002).
Kada smo sve odradili, od strane drugog oficira, hitno smo poslati u VU Dedinje ( Vojna Ustanova Dedinje, čini mi se da to beše Uprava za ishranu i smeštaj) da zaduzimo uniforme posluge tj konobara i pratećeg osoblja. Razlog, u jednoj od dedinjskih vila, koja je pod obezbedjenjem Vojske, predsednik SRJ prima strane zvanice, diplomate itd. Posebna paznja da se obrati na strane novinare šta, koga i kad snimaju. Takodje onemogućiti stranim zvanicma, novinarima i drugima šetanje po objektu, već da se drže protokola. Voditi računa ko se gde od njih parkira, ko je sa kim došao, ko je sa kim otišao, koja vozila koriste regstarski brojevi itd. Drugi vod imao je zadatak da bude u ulozi radnika koji održavaju komplex na dedinju, treći vod da u civilu šetaju oko objekta, i dzogiraju po parku u blizini komplexa. Četvrti vod je bio u blizini kao podrška, ukoliko nekome nešto promakne da nastave dalje.Vod Vojne Policije 46 ZMTBR bio je na ulasku u komplex. Odbor za doček je bio spreman. Čekali smo goste. Sa naše strane sve je bilo spremno. Sa kolegama iz drugih naših službi, preko naše komande sve je bilo dogovreno. Svako radi svoj posao, sve je bilo iz kooridnisano i uigrano. Počeli su da stižu jedan po jedan. Sve ide po protokolu, do jednog momenta. Momak iz mog voda inače konobar kao i Ja, snimio je jednog stanog "izveštača", kako netipično vrti hemijsku olovku u odredjenim pravcima. Diskretno kako u masi, nosimo ancere sa aprativom šapuće mi i glavom pokazuje na "žutog" visokog stranca,koji glumi ludilo sa facom debila po sistemu "ja nisam odavle" nevešto glumi nespretnog izveštača. I dok prolazim kroz masu sa onim čašama pića, prilazim našem oficiru, koji pardon tada šef sale, prenosim zapažanje "konobara". Klima glavom primljeno. Obaveštava dalje. Dolaze kolege iz druge naše uprave, slučaj oni preuzimaju, gospodin "žuti" je izolovan i izveden iz objekta diskretno.
Kako smo posle čuli od naših, hemijska olovka bila je mini fotoaparat, nadjeni su snimci unutrašnjosti objekta, kao i par slika sa kim se u tom momentu susreće naš predsednik i sa kim razgovara na tom prijemu. Zaštino Zaštitna 46 ZMTBR obavila zadatak, predsednik i objekat ostali zaštićeni.
Malo li to beše od metlara, fizičkih radnika, čistača, pešadije i boranije kao što smo mi bili iz 46 ZMTBR.
S' poštovanjem
Poslednji Urbani Samuraj
Vladimir Speedy Savic
dipl.trener borilačkih sportova i veština.