KAKO JE PROCURELA MOJA OPERATIVNA INFORMACIJA O BIVŠEM PRIPADNIKU
"ZENGI" ( zbora narodne garde), koji se tada slobodno šetao Beogradom.
Krajem 2008 godine, tačnije 10.11.2008 godine samo 9 dana, nakon što sam prešao iz Granične Policije u policijsku stanicu Palilula, operativnim radom na terenu i ličnim poznastvom na terenu svoga grada, dolazim do saznanja da izvesnom muškom licu sa teritorije AP Kosova i Metohije nesrpske nacionalnosti, početkom 90- godina učestvuje na ratištu u R.Hrvatskoj kao pripadnik ZENGI, protiv krajiških Srba. Isti se početkom rata prebacio u Bosnu, tamo dobio nov identitet i sa bosanskim dokumentima, posle rata ušao na teritoriju R.Srbije, nastanio u Beogradu, i otvorio zdravu hranu na Kalenić pijaci. Po završetku beleške, istu štampam i nosim starešini kojeg zatičem na stepenicama, pokušavam da mu objasnim šta imam, isti odgovara neka ide "redovnom poštom".
Redovna pošta podrazumeva da sve što se napiše ide kod šefa smene i pomoćnika, koji sve ČITAJU, onda sortiraju i prosledjuju komandiru. Sutra dan kada sam došao na posao od hola zgrade gde ulaze stranke, tačnije gde se vade dokumenta gradjana, do sale za primopredaju smene, zalepljena su bile kopije moje službene beleške, sa hemijskom ispisanim komentarima :" BUDALA, NOV A HVATA ZENGE U BEOGRADU, HAHAHA, KOLEGE NEMOJTE RADITI OVAKO...HAHA..BUDALČINA, MENTOL, KAKO KOJA NOVA GENERACIJA DOLAZI SVE LUDJI, DEČKO JE PRSO ITD, budalooo, ZENGA". A šta se zapravo desilo, kada sam predao izveštaj, par pijanih PANDURČINA, uzelo je da čita kada sam otišao, voline bezbedonosno neobrazovane, kopiraju i lepe po stanici. Gradjani slikaju, informacija se pojavljuje i na Karaburmi gde sam ziveo sa tada suprugom i dvoje dece starosti od 3 godine, kao sprdnja na moj račun. Na banderama svako je mogao da pročita. Odlazim kod "velikog" komandira akademca policijske akademije, pitam ga da li je upoznat šta su voline uradile, kroz osmeh mi i cinično odgovara: "a ZENGA dobar ti izveštaj, prosleđen je gde treba hahahaha ". .
Lice o kome sam podneo izveštaj nije identifikovano, informacija procurela, pijani, neobrazovani pozornici i nadobudni klinci sa značkom i pištoljem, sa kojima sam na žalost radio, da li sam bio u uniformi ili civilu dozivali su, i dobacivali pred gradjanima: " GDE SI ZENGA". Dripci iz kraja, počinju da me prozivaju tim nadimkom, pa sam van posla morao, fino i kulturno da im u 4 oka, svakom od njih objasnim to "ZENGA". Nakon par dana pozvali su me bezbednjaci, sve što sam imao ponovio sam. Ljudi su izašli na teren. Kuću od lima i kartona na navedenoj lokaciji nisu pronašli,a zdrava hrana već je bila sad druga prodavnica na Kalenić pijaci.
Za curenje ovakve informacije, niko nikada odgovarao nije, iako bi neko u normalnoj državi, suspendovao sve od komandira do šefova smena, i ološ onaj pandurski najgori šljam koji je izneo informaciju u javnost. Naravno taj ološ je tada mislio, a i dalje misli da sam Ja tada bio nov u poslu, i da sam pokušavao da se time dokažem. Za njih sam bio nov, ali sam uveliko već bio star. Moje izveštaje, operativne informacije, za 11 godina rada nikada niko vratio nije, čak su terani taj isti nepismeni ološ koji je po 20 godina šetao po ulici i bio u službi, da od mene uče kako se kuca izveštaj, beleška o postupanju, prekršajna prijava itd. Zahvaljujući tim nepismenim ološima, takvo bezbedonosno interesantno lice se izvuklo i nestalo. ( Čast pojedinim izuzecima iz te stanice) Ovo je nauk mladim kolegama da svoje informacije isključivo drže za sebe.Ukoliko mogu sami da realizuju mogu ukoliko ne, da dobro povedu računa kome šta daju, i kome šta podnose.
S' poštovanjem
Poslednji Urbani Samuraj
Vladimir Speedy Savić
Dipl.trener borilačkih sportova i veština
Krajem 2008 godine, tačnije 10.11.2008 godine samo 9 dana, nakon što sam prešao iz Granične Policije u policijsku stanicu Palilula, operativnim radom na terenu i ličnim poznastvom na terenu svoga grada, dolazim do saznanja da izvesnom muškom licu sa teritorije AP Kosova i Metohije nesrpske nacionalnosti, početkom 90- godina učestvuje na ratištu u R.Hrvatskoj kao pripadnik ZENGI, protiv krajiških Srba. Isti se početkom rata prebacio u Bosnu, tamo dobio nov identitet i sa bosanskim dokumentima, posle rata ušao na teritoriju R.Srbije, nastanio u Beogradu, i otvorio zdravu hranu na Kalenić pijaci. Po završetku beleške, istu štampam i nosim starešini kojeg zatičem na stepenicama, pokušavam da mu objasnim šta imam, isti odgovara neka ide "redovnom poštom".
Redovna pošta podrazumeva da sve što se napiše ide kod šefa smene i pomoćnika, koji sve ČITAJU, onda sortiraju i prosledjuju komandiru. Sutra dan kada sam došao na posao od hola zgrade gde ulaze stranke, tačnije gde se vade dokumenta gradjana, do sale za primopredaju smene, zalepljena su bile kopije moje službene beleške, sa hemijskom ispisanim komentarima :" BUDALA, NOV A HVATA ZENGE U BEOGRADU, HAHAHA, KOLEGE NEMOJTE RADITI OVAKO...HAHA..BUDALČINA, MENTOL, KAKO KOJA NOVA GENERACIJA DOLAZI SVE LUDJI, DEČKO JE PRSO ITD, budalooo, ZENGA". A šta se zapravo desilo, kada sam predao izveštaj, par pijanih PANDURČINA, uzelo je da čita kada sam otišao, voline bezbedonosno neobrazovane, kopiraju i lepe po stanici. Gradjani slikaju, informacija se pojavljuje i na Karaburmi gde sam ziveo sa tada suprugom i dvoje dece starosti od 3 godine, kao sprdnja na moj račun. Na banderama svako je mogao da pročita. Odlazim kod "velikog" komandira akademca policijske akademije, pitam ga da li je upoznat šta su voline uradile, kroz osmeh mi i cinično odgovara: "a ZENGA dobar ti izveštaj, prosleđen je gde treba hahahaha ". .
Lice o kome sam podneo izveštaj nije identifikovano, informacija procurela, pijani, neobrazovani pozornici i nadobudni klinci sa značkom i pištoljem, sa kojima sam na žalost radio, da li sam bio u uniformi ili civilu dozivali su, i dobacivali pred gradjanima: " GDE SI ZENGA". Dripci iz kraja, počinju da me prozivaju tim nadimkom, pa sam van posla morao, fino i kulturno da im u 4 oka, svakom od njih objasnim to "ZENGA". Nakon par dana pozvali su me bezbednjaci, sve što sam imao ponovio sam. Ljudi su izašli na teren. Kuću od lima i kartona na navedenoj lokaciji nisu pronašli,a zdrava hrana već je bila sad druga prodavnica na Kalenić pijaci.
Za curenje ovakve informacije, niko nikada odgovarao nije, iako bi neko u normalnoj državi, suspendovao sve od komandira do šefova smena, i ološ onaj pandurski najgori šljam koji je izneo informaciju u javnost. Naravno taj ološ je tada mislio, a i dalje misli da sam Ja tada bio nov u poslu, i da sam pokušavao da se time dokažem. Za njih sam bio nov, ali sam uveliko već bio star. Moje izveštaje, operativne informacije, za 11 godina rada nikada niko vratio nije, čak su terani taj isti nepismeni ološ koji je po 20 godina šetao po ulici i bio u službi, da od mene uče kako se kuca izveštaj, beleška o postupanju, prekršajna prijava itd. Zahvaljujući tim nepismenim ološima, takvo bezbedonosno interesantno lice se izvuklo i nestalo. ( Čast pojedinim izuzecima iz te stanice) Ovo je nauk mladim kolegama da svoje informacije isključivo drže za sebe.Ukoliko mogu sami da realizuju mogu ukoliko ne, da dobro povedu računa kome šta daju, i kome šta podnose.
S' poštovanjem
Poslednji Urbani Samuraj
Vladimir Speedy Savić
Dipl.trener borilačkih sportova i veština
Нема коментара:
Постави коментар