Sreda 15 April 2009 godine, 10 sati ujutru.
Dolazim u trening centar WCRA Ljube Vračarevića. Iako su treninzi moje grupe koju je vodio Sale Cvejic, bili Utorak i Petak od 09 h ujutru, posto sam utorak zakasnio na trening Ljuba mi je rekao dodji sutra u Sredu da nadoknadiš. I stvarno sam nadokandio. Dolazim na vrata ispred kojih stoji Ljuba. Pa gde si ti čoveče 10:05 je?! Evo šefe sinoć zaginuh, imali smo posla. Da da samo vi policajci radite..požuri, presvuci se, udji u salu i počni da se zagrevaš. Ljuba nije voleo kašnjenje ni minut. Dok idem ka svlačionici u sali zapažam nekog momka. Malo nižeg od mene, priblizne kilaže, crni pojas plavi kimono, vec se zagreva. Pomislih jos jedan kao ja koji kasni. Ok, presvlačenje gotovo. Ulazim u salu. Naklon prilikom ulaska u salu, i naklon tom momku. Odpozdravlja me isto. Ćuti i zagrejava se. Ljuba je ušao u salu i rekao, Vas dvojca sat vremena trening, sve tehnike bez pauze. Ponovo naklon jedan prema drugome, pogled oci u oci. Momak malo tamnijeg tena od mene, bistrog i čistog pogleda u očima. Trening je počeo i narednih sat vremena čistio je samnom salu. Leteo sam na sve 4 strane sveta. Šta god sam pokušao, poleteo bi u vazduh, a onda još brže završio bih na tatamiju. U nekim tehnikama dok čisti salu samnom, prepoznajem tehnike iz dzudoa, greplinga, ju juitsua, rvanja, ali nemoćan sam. Ovaj bije i ubija. Sat vremena pakla. Nema tačke na mom telu, a da me ne boli. Jednom ili dva puta sam uspeo da ga bacim. Bol osećao nije, ali ja jesam i to dobro
😊. Momak je kao sajla zategnut. Pitam se u sebi dok letim ko je on?! Nisam ga pre vidjao. U treniran, spreman, borac pravi. Proradiše mi komplexi, ali mogu samo da rade ovaj bije i ne zna da stane. Ljuba je ušao u salu i rekao gotovo. Ustajem sa tatamija sav iskrivljen. Idem ka izlazu, Ljuba me gleda i smeje se. Šta je bilo čoveče? Ništa šefe malo sam leteo. Smeje se leteo si malo duže sat vremena. Da Vas upoznam ovo je kapetan 72 Specijalne Brigade Stojan Milovic, a ovo je vodnik policije Vladimir Savic. Rukujemo se i bratski grlimo dok se smejemo. Predstavlja se kao Tihi, odgovaram Speedy. Speedy? Da što? E od danas si za mene Munja, ja te tako zovem. Speedy nije srpska rec ni nadimak, ti si srbin i pripadnik srpske policije Munjo, upamti to. Ti nisi Yeankee, već srbin. Razumem gosin kapetane ...smeh 
😂. Ubrzo je došla krsna slava porodice Vračarević Djurjdevdan. Sa Ljubom dočekujem tadašnjeg ruskog vojnog atašea Konanikina kao gosta na slavi. Konanikin kako došao tako i ispraćen. Ispred centra parkira se tamno plavi passat karavan, zatamljenih stakala. Izlazi Tihi.Na glavi naočari reyban, kosulja, pantalone i cipele od antilopa. Gde si Munjo? O kapetane jel treba raport?! Naravno, sta je na meniju?! E taj raport nek ti da Ljuba, nisam u logistici. Smeh. Ulazimo zajedno i sedamo za sto. Konobar pivo može? Ne hvala. Kokakola? Ne hvala. Sta želite? Vodu odgovara Tihi samo vodu. Rostilj i salata da, hleb Ne.
Konobar se potom obraca meni pivo? Može. Rostilj sala ? Može. Hleb ? Može. Munjo śta će ti ti otrovi? Ja ponekad popijem pivo i nazdravim ali retko. Pa i ja nazdravljam. E onda Munjo uredu, ali hleb izbaci. Smeh. Komando je govorio 4 strana jezika engleski, italijanski, nemacki i francuski. Vreme je prolazilo naše druženje iz sale postalo je i privatno. Došao je dan kada me je pozvao i rekao, Munjo kupio sam stan na tvom terenu na kredit. Sad za bezbednost mene i moje porodice ti odgovaras. Smeh. Dolazi odma adresa ta i ta, da proslavimo vise nisam podstanar. Taj dan upozajem jednu divnu porodicu. Radeći kao pozornik na tom delu terena, kad god je Tihi bio slobodan, ponesem trenerku i od 12 sati rada, 4 sata bar treniramo, ili u parku ili u dvoristu skole. Od vezbi snage izdrzljivosti do tehnika samoodbrane. Bilo je naporno ali vredelo je.
Jedne noći bio sam u nekoj akciji, tu u blizini gde je ziveo. Stojim u zasedi i cekam pozivni znak za hapsenje ispred neke zgrade. Mrkli mrak. Od jednom iza ledja, neko me je potapšao i tiho rekao Munjooo sta radiš?! Lagano se okrecem, u mraku prepoznajem oči. Smeje se. Pitam ga aman kako si mi prišao nista nisam cuo?! E brale pa ja sam ti diverzant izvidjac, padobranac, alpinista, podvodni diverzant ronilac. Munjo to je 82 pomorski centar i 72 specijalna brigada smeje se..Pa ti nisi normalan, u akciji sam a ti mi dolazis sa ledja. Munjo radi na osećaj i izoštri sluh. Osluškuj bolje, ne bulji samo u jednom pravcu. Oči i na ledjima moraš da imaš.
Umesto mene, mogao je biti taj koga čekaš, a onda bye bye Munjo. Ajde odo ja, a tebi srećno. Smejemo se. Akcija prošla posao smo odlicno odradili, a ja sam nesto novo naučio, da mi oči i na ledjima budu.
Druženje nam postaje sve intenzivnije najvise kroz sport. Jedan drugom, postali smo partneri u sali.
Jednog dana sedim u Paliluli. Zvoni mi telefon.
Munjo gde si? U bazi. Vidi idem na odmor pasoš mi istekao, možeš li videti, može li da se ubrza. Može dodji. Ulazi na vrata hola skida rejban naocare, osmeh od milion dolara, pilotska kozna jakna, farmerke majca i cipele.
Dolazim do sefa smene, koji sa jos par policajaca sedi u prstoriji iza cenra veze. Moj prijatelj sa aikidoa, kapetan 72 specijalne brigade, treba pasos po hitnom postupku. Vrata su ostala otvorena iza njih Tihi. Ma nemoj opet neki nindza Ljube Vracarevica. Cinican smeh. Druge PANDURČINE, da bi ispale pametne, i uvukle se slinavom sefu dobacuju: "ma opasni neki specijalci Ljube Vracarevica. Jos jedna budala ko ovaj nas Nindza Savic hahahaha. Jel to Ljuba pravi svoju vojsku? Hahah.Mnogo ste zajebani". Pritisak mi raste na 300. Gledam ih dok se cereče i prstima jedu rostilj meso sa kilo luka, dok kidaju hleb rukama. U zelcu mi muka pojeo bih za doručak. Okrecem se izlazim besno, oni dobaciju uz ciničan smeh: " svi vi Ljubini ste za psihijatra. Ludaci umisljene nindze. Budale". Okrecem se vidim Tihog smeje se. Munjo opusteno nisu vredni komentara ni paznje. Odlazim besan kod nacelnika potpukovnika Gorana Mijailovica. Ulazim bez kucanja. Slusaj Gorane ovi majmuni dole izblamirali su ne samo mene, vec sve nas. Pozivam Tihog unutra. Predstavljam ga. Goran crveni izvinjava se kolegi. Zavrsavamo sve. Sedimo u restoranu Palilule pijemo sok. Tihi me gleda. Munjo kontroliši sebe. Nisu vredni. Munjo ti si komados. Ma daj Tihi kakav sam ja komados, pusti me molim te. Jesi Munjo, jesi. Nisu komandosi samo desanti, prepreke, prezivljavanje, aplinizam, izvidjanje, konopac trcanje sklekovi itd. To je fizicka priprema. I ko kog je mentalno jak, moze to da savlada uz treninge. Pravi komandos mora bili intelektualno iznad sredine u kojoj se nalazi. Nepada u vatru, ako nemora. Ne prihavata borbu ako ne mora.Nisu na tvom nivou. Munjo osmeh na lice. Srčan si, brz, castan, posten zato si mi drug. Preneo sam ti neka svoja znanja ponašaj se u skladu sa tim. Predvidjaj situacije. U kojoj god zivotnoj situaciji da se nadjes, vladaj ti njome koliko god da je teska, bolna i opasna. Ne dozvoli Munjo da ona vlada tobom. Samo hlade glave, svaki rat se dobija. Vruće glave se gine u svakom pogledu. Munjo moj drug moj brat si ti, tako da si ti pravi KOMANDOS, za ovaj sljam i bruku za uniformu.
I opet njegoh osmeh od milion evra. Iako sam bio besan, vratio mi je osmeh na lice. Dani, meseci godine su prolazili, mi smo se druzili, trenirali, a ja sam i dalje ucio od njega.
Nekoliko dana pre nego sto cu dati otkaz u MUP-u Srbije, pozvao sam Tihog. Munjo sa srecom u novu bitku, i sta god da te snadje samo hladne glave i pobedjujes, seti se sta sam te ucio.
Malta 2017 jul mesec. Zovem Tihog. Saljem mu slike. Munjo bože zdravlje kad uzmem odmor, dolazim da te naucim da ronis i na dah i sa bocom. Munjo pratim te na fb. Ne lajkujem ne komentarisem, ali te pratim. Svaka cast na borbi i kako si uspeo. Sva iskusenja i prepreke si preskocio na Malti i uspeo. Rekoh ja da si ti pravi moj KOMANDOS. Smeh. Uspeo sam jer imam Tihi tebe za druga, brata prijatelja. Munjo ako ja ikada postanem GENERAL ti ces biti moj KAPETAN, i da ispravimo nepravdu koja ti je ucinjena, jer Munjo ti to zasluzujes. Samo da je zdravlja i sreće. Odmor nije uzeo. Na Maltu dosao nije. General postao nije. Nepravdu ispravili nismo. Došao sam sa Malte pozvao ga broj nije bio dostupan. Pomislio sam da je na zadatku. A onda proslog cetvrtka od koleginice saznam da je tesko bolestan. Da se bori za zivot. Nisam znao da je bolestan, jer mi o tome nije pricao. A znam i zasto. Psiholoski nije dobro. Na ostrvu sam sam. Moram biti hladne i trezvene glave, moj komando me nije teo opeterecivati time, jer zna kako bi reagovao. Gotovo iznenada, covek koji je ceo zivot bio sportista se razboleo tesko. Petak dajem krv za njega. Nedelja ujutro budim se moj 37 rodjendan. Čitam poruke cestitke i zelje, a onda sms NAŠ DRUG, BRAT, PRIJATELJ, NAŠ KOMADOS major VOA (Vojno Obaveštajne Agencije) Stojan Milovic Tihi, jutros u 04,22h je premino u 42 godini života.
Svet mi se srusio.
Od juče moj rodjendan ima jos jednu vaznost. Dokle god sam živ na svoj rodjendan paliću sveće za mog KOMANDOSA, DRUGA, BRATA iskrenog i dobrog prijatelja majora srpske Vojske Stojana Milovica Tihog.
Dolazim u trening centar WCRA Ljube Vračarevića. Iako su treninzi moje grupe koju je vodio Sale Cvejic, bili Utorak i Petak od 09 h ujutru, posto sam utorak zakasnio na trening Ljuba mi je rekao dodji sutra u Sredu da nadoknadiš. I stvarno sam nadokandio. Dolazim na vrata ispred kojih stoji Ljuba. Pa gde si ti čoveče 10:05 je?! Evo šefe sinoć zaginuh, imali smo posla. Da da samo vi policajci radite..požuri, presvuci se, udji u salu i počni da se zagrevaš. Ljuba nije voleo kašnjenje ni minut. Dok idem ka svlačionici u sali zapažam nekog momka. Malo nižeg od mene, priblizne kilaže, crni pojas plavi kimono, vec se zagreva. Pomislih jos jedan kao ja koji kasni. Ok, presvlačenje gotovo. Ulazim u salu. Naklon prilikom ulaska u salu, i naklon tom momku. Odpozdravlja me isto. Ćuti i zagrejava se. Ljuba je ušao u salu i rekao, Vas dvojca sat vremena trening, sve tehnike bez pauze. Ponovo naklon jedan prema drugome, pogled oci u oci. Momak malo tamnijeg tena od mene, bistrog i čistog pogleda u očima. Trening je počeo i narednih sat vremena čistio je samnom salu. Leteo sam na sve 4 strane sveta. Šta god sam pokušao, poleteo bi u vazduh, a onda još brže završio bih na tatamiju. U nekim tehnikama dok čisti salu samnom, prepoznajem tehnike iz dzudoa, greplinga, ju juitsua, rvanja, ali nemoćan sam. Ovaj bije i ubija. Sat vremena pakla. Nema tačke na mom telu, a da me ne boli. Jednom ili dva puta sam uspeo da ga bacim. Bol osećao nije, ali ja jesam i to dobro
😊. Momak je kao sajla zategnut. Pitam se u sebi dok letim ko je on?! Nisam ga pre vidjao. U treniran, spreman, borac pravi. Proradiše mi komplexi, ali mogu samo da rade ovaj bije i ne zna da stane. Ljuba je ušao u salu i rekao gotovo. Ustajem sa tatamija sav iskrivljen. Idem ka izlazu, Ljuba me gleda i smeje se. Šta je bilo čoveče? Ništa šefe malo sam leteo. Smeje se leteo si malo duže sat vremena. Da Vas upoznam ovo je kapetan 72 Specijalne Brigade Stojan Milovic, a ovo je vodnik policije Vladimir Savic. Rukujemo se i bratski grlimo dok se smejemo. Predstavlja se kao Tihi, odgovaram Speedy. Speedy? Da što? E od danas si za mene Munja, ja te tako zovem. Speedy nije srpska rec ni nadimak, ti si srbin i pripadnik srpske policije Munjo, upamti to. Ti nisi Yeankee, već srbin. Razumem gosin kapetane ...smeh 😂. Ubrzo je došla krsna slava porodice Vračarević Djurjdevdan. Sa Ljubom dočekujem tadašnjeg ruskog vojnog atašea Konanikina kao gosta na slavi. Konanikin kako došao tako i ispraćen. Ispred centra parkira se tamno plavi passat karavan, zatamljenih stakala. Izlazi Tihi.Na glavi naočari reyban, kosulja, pantalone i cipele od antilopa. Gde si Munjo? O kapetane jel treba raport?! Naravno, sta je na meniju?! E taj raport nek ti da Ljuba, nisam u logistici. Smeh. Ulazimo zajedno i sedamo za sto. Konobar pivo može? Ne hvala. Kokakola? Ne hvala. Sta želite? Vodu odgovara Tihi samo vodu. Rostilj i salata da, hleb Ne.Konobar se potom obraca meni pivo? Može. Rostilj sala ? Može. Hleb ? Može. Munjo śta će ti ti otrovi? Ja ponekad popijem pivo i nazdravim ali retko. Pa i ja nazdravljam. E onda Munjo uredu, ali hleb izbaci. Smeh. Komando je govorio 4 strana jezika engleski, italijanski, nemacki i francuski. Vreme je prolazilo naše druženje iz sale postalo je i privatno. Došao je dan kada me je pozvao i rekao, Munjo kupio sam stan na tvom terenu na kredit. Sad za bezbednost mene i moje porodice ti odgovaras. Smeh. Dolazi odma adresa ta i ta, da proslavimo vise nisam podstanar. Taj dan upozajem jednu divnu porodicu. Radeći kao pozornik na tom delu terena, kad god je Tihi bio slobodan, ponesem trenerku i od 12 sati rada, 4 sata bar treniramo, ili u parku ili u dvoristu skole. Od vezbi snage izdrzljivosti do tehnika samoodbrane. Bilo je naporno ali vredelo je.
Jedne noći bio sam u nekoj akciji, tu u blizini gde je ziveo. Stojim u zasedi i cekam pozivni znak za hapsenje ispred neke zgrade. Mrkli mrak. Od jednom iza ledja, neko me je potapšao i tiho rekao Munjooo sta radiš?! Lagano se okrecem, u mraku prepoznajem oči. Smeje se. Pitam ga aman kako si mi prišao nista nisam cuo?! E brale pa ja sam ti diverzant izvidjac, padobranac, alpinista, podvodni diverzant ronilac. Munjo to je 82 pomorski centar i 72 specijalna brigada smeje se..Pa ti nisi normalan, u akciji sam a ti mi dolazis sa ledja. Munjo radi na osećaj i izoštri sluh. Osluškuj bolje, ne bulji samo u jednom pravcu. Oči i na ledjima moraš da imaš.
Umesto mene, mogao je biti taj koga čekaš, a onda bye bye Munjo. Ajde odo ja, a tebi srećno. Smejemo se. Akcija prošla posao smo odlicno odradili, a ja sam nesto novo naučio, da mi oči i na ledjima budu.
Druženje nam postaje sve intenzivnije najvise kroz sport. Jedan drugom, postali smo partneri u sali.
Jednog dana sedim u Paliluli. Zvoni mi telefon.
Munjo gde si? U bazi. Vidi idem na odmor pasoš mi istekao, možeš li videti, može li da se ubrza. Može dodji. Ulazi na vrata hola skida rejban naocare, osmeh od milion dolara, pilotska kozna jakna, farmerke majca i cipele.
Dolazim do sefa smene, koji sa jos par policajaca sedi u prstoriji iza cenra veze. Moj prijatelj sa aikidoa, kapetan 72 specijalne brigade, treba pasos po hitnom postupku. Vrata su ostala otvorena iza njih Tihi. Ma nemoj opet neki nindza Ljube Vracarevica. Cinican smeh. Druge PANDURČINE, da bi ispale pametne, i uvukle se slinavom sefu dobacuju: "ma opasni neki specijalci Ljube Vracarevica. Jos jedna budala ko ovaj nas Nindza Savic hahahaha. Jel to Ljuba pravi svoju vojsku? Hahah.Mnogo ste zajebani". Pritisak mi raste na 300. Gledam ih dok se cereče i prstima jedu rostilj meso sa kilo luka, dok kidaju hleb rukama. U zelcu mi muka pojeo bih za doručak. Okrecem se izlazim besno, oni dobaciju uz ciničan smeh: " svi vi Ljubini ste za psihijatra. Ludaci umisljene nindze. Budale". Okrecem se vidim Tihog smeje se. Munjo opusteno nisu vredni komentara ni paznje. Odlazim besan kod nacelnika potpukovnika Gorana Mijailovica. Ulazim bez kucanja. Slusaj Gorane ovi majmuni dole izblamirali su ne samo mene, vec sve nas. Pozivam Tihog unutra. Predstavljam ga. Goran crveni izvinjava se kolegi. Zavrsavamo sve. Sedimo u restoranu Palilule pijemo sok. Tihi me gleda. Munjo kontroliši sebe. Nisu vredni. Munjo ti si komados. Ma daj Tihi kakav sam ja komados, pusti me molim te. Jesi Munjo, jesi. Nisu komandosi samo desanti, prepreke, prezivljavanje, aplinizam, izvidjanje, konopac trcanje sklekovi itd. To je fizicka priprema. I ko kog je mentalno jak, moze to da savlada uz treninge. Pravi komandos mora bili intelektualno iznad sredine u kojoj se nalazi. Nepada u vatru, ako nemora. Ne prihavata borbu ako ne mora.Nisu na tvom nivou. Munjo osmeh na lice. Srčan si, brz, castan, posten zato si mi drug. Preneo sam ti neka svoja znanja ponašaj se u skladu sa tim. Predvidjaj situacije. U kojoj god zivotnoj situaciji da se nadjes, vladaj ti njome koliko god da je teska, bolna i opasna. Ne dozvoli Munjo da ona vlada tobom. Samo hlade glave, svaki rat se dobija. Vruće glave se gine u svakom pogledu. Munjo moj drug moj brat si ti, tako da si ti pravi KOMANDOS, za ovaj sljam i bruku za uniformu.
I opet njegoh osmeh od milion evra. Iako sam bio besan, vratio mi je osmeh na lice. Dani, meseci godine su prolazili, mi smo se druzili, trenirali, a ja sam i dalje ucio od njega.
Nekoliko dana pre nego sto cu dati otkaz u MUP-u Srbije, pozvao sam Tihog. Munjo sa srecom u novu bitku, i sta god da te snadje samo hladne glave i pobedjujes, seti se sta sam te ucio.
Malta 2017 jul mesec. Zovem Tihog. Saljem mu slike. Munjo bože zdravlje kad uzmem odmor, dolazim da te naucim da ronis i na dah i sa bocom. Munjo pratim te na fb. Ne lajkujem ne komentarisem, ali te pratim. Svaka cast na borbi i kako si uspeo. Sva iskusenja i prepreke si preskocio na Malti i uspeo. Rekoh ja da si ti pravi moj KOMANDOS. Smeh. Uspeo sam jer imam Tihi tebe za druga, brata prijatelja. Munjo ako ja ikada postanem GENERAL ti ces biti moj KAPETAN, i da ispravimo nepravdu koja ti je ucinjena, jer Munjo ti to zasluzujes. Samo da je zdravlja i sreće. Odmor nije uzeo. Na Maltu dosao nije. General postao nije. Nepravdu ispravili nismo. Došao sam sa Malte pozvao ga broj nije bio dostupan. Pomislio sam da je na zadatku. A onda proslog cetvrtka od koleginice saznam da je tesko bolestan. Da se bori za zivot. Nisam znao da je bolestan, jer mi o tome nije pricao. A znam i zasto. Psiholoski nije dobro. Na ostrvu sam sam. Moram biti hladne i trezvene glave, moj komando me nije teo opeterecivati time, jer zna kako bi reagovao. Gotovo iznenada, covek koji je ceo zivot bio sportista se razboleo tesko. Petak dajem krv za njega. Nedelja ujutro budim se moj 37 rodjendan. Čitam poruke cestitke i zelje, a onda sms NAŠ DRUG, BRAT, PRIJATELJ, NAŠ KOMADOS major VOA (Vojno Obaveštajne Agencije) Stojan Milovic Tihi, jutros u 04,22h je premino u 42 godini života.
Svet mi se srusio.
Od juče moj rodjendan ima jos jednu vaznost. Dokle god sam živ na svoj rodjendan paliću sveće za mog KOMANDOSA, DRUGA, BRATA iskrenog i dobrog prijatelja majora srpske Vojske Stojana Milovica Tihog.
VEČNA TI SLAVA BRATE. POZDRAVI MI LJUBU, i vidimo se u tom nadam se boljem svetu, od ovozemljaskog.
KOMANDO VOLJNO
😢😢😢😢
😭😭😭😭
KOMANDO VOLJNO
😢😢😢😢😭😭😭😭
Vladimir Savic
Stariji Vodnik
srpske policije.
Нема коментара:
Постави коментар