MITO I KORUPCIJA U SRBA I U SVETU.

Godinama slušamo jednu te istu priču i obećanja, kako će neko iskoreniti mito i korupciju u zemlji Srbiji, I naravno uvek to ostane samo mrtvo slovo na papiru. 
Ta priča gotovo je postala standardna, za sve političke partije u Srbiji, a kad se dodje na tron, samo se pokupe mrvice u vidu sitnih "riba" privedenih za primanje i davanje mita, kao i blaže zatvorske sankcije za učinioce. 
A zašto ??? 
Zato što je je mito i korupcija u ljudskoj krvi. 
Logično dok je veka i sveta i ljudske civilizacije, mito i korupcije je bilo i biće. 
U našem mentalitetu odavno je praksa, da se čovek za neki završen posao ili uslugu časti, naravno novcem. Kada imate neke nakaradne zakone koji jednima omogućavaju gotovo sve, dok drugima ne dozvoljava ni mrvicu od onoga što bi im trebalo pripasti, u takvim slučajevima se po prirodi pribegava mitu i korupciji. Naravno mito i korupciju, najviše koriste bogati, da bi svoj kapital uvećali, a običan svet da kažem srednji neki stalež, mito i korupciju koristi da bi ostvario ono što legalnim putem tj zakonom ne može da ostvari, jer su oni veliki uticali da se neki nakaradni zakon donese baš takav kakav je, da bi zaštitili svoje veliko, čime sprečavaju da oni mali dobiju i mrvicu zasluženog. Kao što rekoh kroz našu istoriju, mito i korupcije bilo i u kraljevini Srba, Hrvata, Slovenaca, pa posle u kraljevini Jugoslaviji, pa nakon drugog svetskog rata u SFRJ, što je najbolje prikazano u humorističkim filmovima Tesna Koža 1,2,3,4. Tokom 90-tih i ratnih dejstava na prostorima bivše SFRJ, mito i korupcija postaju javni i transparetni, gotovo naša svakodnevna pojava, u svakoj društvenoj pori i sveri naših života. Kada je čika MITA javno zauzeo svoj presto, njegovom pojavom pojavili su se i PREVARANTI, koji uzimajući novac za neku uslugu ili posao, obično ne završe dogovoreno, gotovo da ispare sa ove planete, pa kad se pronadju kao nagradu od davača mita, po uličnom žargonu "OVCE", metak dobijaju kao drugi deo KAPARE, za ne učinjeno a obećano i garantovano.
Radeći i živeći na Malti zemlji koja je punopravni član Evropske Unije, koja je bila i predsednik OEBSA, i drugih medjunarodnih i svetskih organizacija, imao sam prilike da vidim kako kod njih funkcioniše sistem mita i korupcije. 
Mala ostrvska državica na sredini mediterana. 
Malta ništa ne proizovodi, živi od uvoza, po sistemu kupi-preprodaj. 
Naravno druga grana je turizam i ugostiteljstvo.
Da bi preživeli i opstali dovijali, su se na razne načine. 
Postali su zemlja FREE ZONE, zemlja slobodne trgovine. 
Mnogi svetski moćnici i biznismeni višeg sloja biznis klase, u toj maloj zemlji su poreski obveznici. 
Dobar deo njih, ako ne i većina svetskog jet seta, visoke biznis klase itd, novac koji je stečen na razne načine, pere i ulaže najviše u gradjevinske poslove. Gotovo da nema ćoška na Malti, a da se ne vide veliki kranovi, velike mašine i radnici iz celog sveta. Preko gradjevinskih radova ulaže se u turizam i ugostiteljstvo. Grade se šoping molovi, restorani, hoteli, akva parkovi i drugo.
Za njihovog premijera Dzosefa Muskata, vezuju se brojne afere, mito, korupcija, trgovina uticajem, zloupotreba službenim položajem, pa sve do umešanosti u pogibiju novinarke, koja je istraživala njegove mahinacije, i poveznosti sa visokom biznis klasom. Maltežani manje više sve to znaju i to je gotovo javna tajna, koju možete čuti na svakom ćošku Malte, ali njima to nesmeta. 
Neko će pitati kada znaju zašto se ne bune?! Odgovor je jednostavan. 
Država Malta brine o svojim gradjanima. I taj Muskat, i ta visoka biznis klasa, brinu o svima. Što bi se laički reklo, oni uzmu veći deo kolača, ali daju i manji deo kolača ,dovoljan za prosečnog čoveka tj gradjanina. Na Malti nema gladnih, siromašnih i nezadovoljnih, obespravljenih itd. 
Na Malti nema štrajkova. Na Malti nema nezadovoljnih socijalnim primanjima i davanjima. Maltežani su zaštićeni. A kako? Lepo uvozom jeftine radne snage, dolaskom perača novca krupnog kapitala. Jeftina radna snaga radi i za Muskata, i za visoku biznis klasu, i za gradjane države Malta. Od poreza na plate jeftine radne snage, kao i na razlici u plaćanju jefitine radne snage sve se finansira. Prosečan maltez u svakom momentu minimum od 2 do 3 000 eura ima u svom novčaniku.
Razlika izmedju jedne države veličine beogradske opštine Rakovica i Srbije je ogromna. Prvo u Srbiji em ti uzmu novac, em ne završe posao, em te još uhapse za davanje mita. Na Malti novac Vam neće uzeti, ako ne mogu da Vam završe ono što vi od njih tražite, ukoliko uzmu to i završe, ako pak i ne završe novac Vam VRATE. Od pranja svetskog novca, država svojim gradjanima gotovo sve daje, tako da problem sa socijalnim slučajevima gotovo da nema. Ko hoće i želi da radi, posla ima. 
Ko ne želi da radi, a državljanin je države Malte, prima socijalnu pomoć, koja je na nivou prosečne plate.
Prosečna plata na Malti je od 860 do 1300 eura. Matematička država, u kojoj je sve izračunato, voda, struja, stan, internet, bus plus i porezi na plate, imovinu,socijalno i dr, i da Vam ostane dovoljno da živite, a ne da preživite do sledeće plate. U Srbiji plata nedovoljna za plaćanje osnovnih troškova, a o preživljavanju do sledeće plate, da i ne govorim, svi znamo kako se preživljava. 
EU naravno da sve to zna, ali naravno da to i ne vidi, jer je Malta i za jedne i za druge STABILNA i UREDJENA DRŽAVA, u kojoj se investira bez problema i rizika i po jedne i po druge i po treće tj EU. Antikorupcijske zakone država Malta, koristi i primenjuje, isključivo prema sitnim igračima, ili onima koji pomisle da su veći od samog pape na malteškoj zemlji, pa takve jako brzo i espresno pošalju na duži odmor, u dužem vremenskom intervalu,-par decenija-pali na POREZU.
MITO I KORUPCIJU niko nikada nije iskorenio, niti će iskoreniti, i svako ko to kaže da može da iskoreni taj Vas otvoreno LAŽE. Država Srbija bi mogla nešto da nauči od te male ostrvske državice, kako da se na pravilan način, na obostrani interes, prvo gradjana, drugo države, i treće EU izbori, i da mito i korupciju stavi pod svoju kontrolu, a prvo u interesu svojih gradjana. 
Zašto i mi nebi živeli kao Maltezi?!? 
Uzmite svoj deo kolača, ali dajte i narodu da živi, a ne da preživljava. Zašto Srbija nebi bila matematička država, koja bi davala platu, sa kojom bi se pokrivali svi prateći državni troškovi, i od koje bi moglo da se živi do naredne plate, a ne da se preživljava i narod dovija kako zna i ume?!?!
KO ISKORENI MITO I KORUPCIJU U SRBIJI, JA MU SKIDAM KAPU. 
Mito i korupciju nisu iskorenile ni mnogo bolje i bogatije razvijene zemlje sveta, ali su zato na druge načine zaštitile svoje gradjane i njihove interese. A šta je uradila SRBIJA po tom pitanju ???
MISLITE O TOME.
S postovanjem 
Vladimir Speedy Savic 
Poslednji Urbani Samuraj
dipl. trener borilačkih sportova i veština.