Tek kada napustite sve i odete daleko, tek onda nakon nekog vremena vidite da sve oko Vas je bilo namešteno i lažno.
Kako dani prolaze tako Vam se vidici proširuju, vidite sve ono što niste videli dok ste bili zaslepljeni lažima, foliranjima i obmanama Vama bliskih ljudi tzv "prijatelja". Jedino ko Vas nije nikada izdao i prodao su oni vaši, oni najbliži porodica.
Niko od nas nije cvećka. Svako od nas nosi svoj krst. Svako ima dobre i loše strane. Svako je nekada uradio neku glupost. Svako je od nas imao lomove, padove kao i uspone, i u svemu tome svako od nas je očekivao neku podršku tzv prijatelja, braće, kumova, ali najača podrška je uvek dolazila od kuće i porodice. Svi mi smo nekada pa čak i više puta zbog drugih zanemarivali porodicu zarad, prijatelja, braće, kumova,kolega poznanika, jer u tim nameštenim i lažnim prijateljstvima, kada Vam je video krug sužen, kao da na očima imate konjske amove, vi ne vidite, da i ta pomoć, podrška je iz čistog interesa,koristi, dobro planski izračunata, sa pretpostavkom da će Vam kad tad naplatiti tu pomoć i uslugu sa kamatom. Realno kada pogledate, Vama u tom momentu kada se prepustite životu, kada tonete na dno bez dna, kada ste zaslepljeni verovanjem ljudima koji su Vam bliski, ta njihova pomoć, podrška deluju ogromno, stičete utisak da Vam više znače od porodice. Zahvaljujete se svima njima, osmeh vam je na licu, letite, mislite uspeli ste uz Vas su tzv prijatelji, kolege, braća, kumovi itd.
I dok vi pored njih letite, radujete se, oni uz lažan osmeh, grljenje, hvalospevom i lažnim osmesima kao i lažnom radošću, u svojim glavama kalkulišu i računaju kada će svoje malo, naplatiti mnogo. Za svo to vreme, oni kod kuće sve to vide, ćute, tuguju, nekada i plaču. Ponekad pokušavaju i svadjom da dodju do Vas i otvore Vam oči koje oko Vas i da je sve to lažno, ali ne vi i dalje idete da Vaša porodica ne vidi dobro, da ne zna ko su ti oko Vas i da su ti isti uradili "veliku stvar za Vas".
Vreme ide, sat otkucava, dani na kalendaru prolaze, baš kao i nedelje, meseci, a i godina je na kraju. Vreme svoje čini, pa tako izdvojeni od svega i svačega, vraćate film unazad sa pogledom unapred gde su sada svi ti koji su nekada bili tu ?!?!
Telefon gledate viber whats app prazan. Mail-ovi samo obaveštenja i službeni spisi sa vašeg novog posla.
Skype, Viber, Whats app, FB, Massenger, su umrli.
Prilikom davanja sedmodnevnog pomena tu ste VI, porodica i prepolovljen broj tzv prijatelja, braće, kumova, drugova, poznanika.
Na četrdesetodnevnom pomenu tih aplikacija bili ste VI, Vaša porodica i poneki tzv prijatelj, brat, kum ,drug, poznanik koji se slučajno z*jebao pa bio prisutan. Na šestomesečnom pomenu tih društvenih aplikacija prisutni ste samo VI i Vaša porodica.
I tako dok podizete spomenik svim tim tzv prijateljima, braći, kumovima,kolegama, drugovima, poznanicima, tamo iznad vrha spomenika, polako ali sigurno Vaš vidik se napokon širi.
Tek sada vidite koje bio uz Vas svo vreme. Tek sada sabirate dva i dva i vidite koje oko Vas svo vreme bio iz ljubavi, a ko iz interesa. Svo vreme dok ste drugima činili, bili dobri, bili iskreni prijatelj, drug, kolega, brat, čovek, pomagali i to nekada na Vašu i štetu Vaše porodice, dotle porodica je ćutala, gutala, trpela, sve te KOMPLETNE IDIOTE oko Vas, samo i samo iz razloga jer ste VI, a ne oni bili srećni u tim trenucima.
Kada se Vaš brod otisno iz luke u kojoj je godinama bio usidren bez pomaka i pomeranja pramca, a na kome su se okupljali kompletni idioti, raširo jedra uz pomoć vetra u ledja ( porodice), zaplovio novim mirnim i uspešnim vodama, i kada ste napokon postali kapetan svoje ladje,svatate da jedino na palubi Vašeg broda mesta ipak ima samo za Vašu porodicu. Iako ste sanjali da će pored Vaše porodice, mesta biti i za one za koje ste mislili da su pravi tzv prijatelji,braća, kumovi, drugovi, poznanici, napokon ste svatili da za njih mesta nema niti će ikada biti.
Vaš brod je zaplovio, uspešna plovljenja mediteranom se nižu jedan za drugim. Nove luke, nove destinacije, novi svet, novi život. Ponekad dok upravljate svojim brodom koji plovi maximalnom brzinom, i kojim prelazite brzinom svetlosti hiljade nautičkih milja u toku samo jednog dana, Vi se osvrnete da vidite samo taj podignuti spomenik, kao podsetnik za dugo pamćenje i sećanje, odakle su stizali svih ovih godina talasi i bure zbog kojih Vaš brod toliko godina, nije mogao da normalno zaplovi i stane na svoje mesto pod suncem i Vama pruži,
Vaših 5 minuta pod tim istim suncem. Oblaci, kiše, gradovi, uragani, cunami, bure, oluje i talasi ostaju za Vama.
Vaša turbina radi kao nikada do sada.
Onog momenta kada ste pokrenuli turbinu, a ona Vaš brod kojim ste krenuli uz jak vetar u jedrima, tog momenta svi ti tzv prijatelji, braća, kumovi, kolege, poznanici više nisu mogli da Vas prate, da se besplatno goste, voze, sede i uzivaju na vašem brodu, tada su pokazali ono što su svih ovih godina krili, lica su im se napokon pokazala, pa u to ime dobiše i trajni spomenik u vidu dugog pamćenja i sećanja na jednu "budalu", koja je isplovila iz nemirne luke, i zaplovila otvorenim morem.
(čast veoma malom broju ljudi iz vremena iza mene, koje mogu izbrojati na prstima jedne šake).
Post posvećen mojoj PORODICI
S' poštovanjem
Poslednji Urbani Samuraj
Vladimir Speedy Savic
dipl.trener borilačkih sportova i veština.
Valletta Malta
02.11.2017.godine.
Нема коментара:
Постави коментар