14.09.2002 godine. Hrvatski agenti izvršili diverziju i podmetnuli
požar.
46 ZMTBR ponovo na zadatku....
Ponedeljak 16.09.2002 godine, za nas je bio opet još jedan vojnički dan. Stigla nam je junska klasa u prekomandu, tzv junci.
Obuku smo sa njima izvodili od ranih jutranjih časova. Na pisti iznad čuvenog manježa sa novajlijama u našim redovima, izvršavao sam strojevu obuku. Sve ono što nisu savladali na osnovnoj pešadijskoj obuci, ili su traljavo usvojili, kod nas su morali da dovedu do perfekcije, jer ipak dolaze u jednu elitnu jedinicu, koja je direktno bila potčinjena načelniku generalštaba za komandno operativne poslove. Negde oko 10,00 časova, jedan od razvodnika trčećim korakom dolazi do mene i tada vodnika prve klase Živote Jovanovića Psiha, pozdravlja nas i prvo se po hijararhiji njemu obraća. Hitno da se javite na specijal. Psiho me poziva sa njim da pođem gore, a Ja sam tada čini mi se već bio mladji vodnik, obuku sa juncima, prepuštam razvodniku koji je došao do nas.
Dolazimo do kancelarije Psiho se javlja, klima glavom, kratko odgovara razumem, jasno, razumem, primljeno. Spušta slušalicu i obraća mi se: " gde je tvoj Prvi Vod? U krugu, danas imaju slobodne aktivnosti, neki su otišli na sportske aktivnosti, a neki i do grada. Što ? Psiho: Što pre da si ih sve, ali sve do poslednjeg obavestio da se što pre svi nacrtaju ispred objekta. Odgovaram razumem. Razvodnike i desetare šaljem po krugu da one koji su tu okupe, a putem mobilnog ostale pozivam i izdajem naređenje da što pre kako znaju i umeju stignu u bazu. Deo koji je bio u bazi brzo se okupio, a nakon 10-15 minuta par taksi vozila bila su već ispred kapije naše baze. Momci su brzo ušli u krug baze, presvukli se u uniforme i postrojili. Ispred svog Voda stojim i čekam dalja upustva. Nakon par minuta, isped našeg objekta pojavljuje se naš glavni bezbednjak kapetan B.P.
Pozdravlja nas, odpozdravljamo. Mene i mojih 4 desetara komandira odeljenja Prvog Voda, sa Vodnikom Prve klase Psihom poziva u kancelariju.
Obaveštava nas da je u Subotu 14.09.2002 godine, u ranim jutranjim časovima, na 3 spratu zgrade Saveznog Ministarstva Inostranih Poslova u ul. kneza Miloša preko puta Vlade Srbije i generalštaba, izbio požar i da tamo uništeni neki spisi, koji su veoma važni za državu. Zvanično je bilo da je do požara došlo usled neispravih elektro instalacija, tako su taj dan i svi mediji preneli tu vest. Svakom pa i laiku je bilo čudno da su instalacije bile problem u zgradi, koja je nakon oštećenja u NATO bombardovanju, renovirana baš u tom delu gde je izbio požar, i gde je cela elektro instalacija bila nova. Izražava sumnju da iza požara stoje hrvatski agenti, koji su se infiltrirali u SMIP. U to vreme savezni ministar za inostrane poslove bio je onaj Goran Svilanović-Svileni ( koga je baš u to vreme grupa Beogradski Sindikat lepo spomenula u pesmi GOVEDINA: "a sada vesti dana, vidim stigo nam Solana, u ustima mu havana, medju nogama SVILANA, vamo viski za ortaka, biće kožna jaša, i nove promoterke za sajt moga ministarstva"), koji je do pre 5 Oktobra 2000 godine, bio predsednik treće razredne stranke Gradjanskog Saveza Srbije, a sada nesposobni ministar inostranih poslova, koji jedino što je znao, jeste da dovede do gašenja čuvenog SID-a ( služba za informisanje i dokumentaciju pri SMIP-u), i tim postupkom doveo do ovog dogadjaja. Od kapetana P.B. dobijam naređenje da sa 10 odabranih vojnika koje lično odaberem, hitno pinc gauerom odem u zgradu general štaba, javim se u komandu naše brigade po dalje instrukcije i naređenja. Stigli smo na kapiju jedan GŠ, momci su ostali u vozilu. Dok užurbano trčim ka komandi gore na spratu, na stepeništima srećem generala Branka Krgu tadašnjeg načelnika GŠ VJ, pozdravljam ga po PS-u, odpozdravlja me i pita : "mladji vodniče ti si iz 46-te??" Odogovaram: Jesam, gospodine generale. "Vrlo dobro, ajde požuri u komandu gore, čeka Vas ozbiljan zadatak". Razumem. Dozvolite mi da se udaljim. U komandi dobijam dalja upustva i naređenja ( koja nisu bitna ta ovaj blog), nakon čega sa svojih 10 vojnika odma treba da udjemo u zgradu Svilana-Solana ( tako smo medjusobom zvali zgradu SMIP-a) i gore se javimo nekome. Prelazimo ulicu. Na ulazu u zgradu Svilana-Solana, dočekuje nas policajac, koji čim nas je video, bez preterane priče, pozdravlja nas i pokazuje pravac gde treba da idemo. Došli smo do mesta događaja, a tamo kao i na svakom zgarištu posle "požara". Miris paljevine, voda na sve strane, pena za gašenje požara i naši. Dok stojim i gledam nigde ne vidim da je u pitanju požar od instalacija ( logično glavno mesto bi bilo tamo gde je instalacija, a po onome što sam video, sam požar je izbio, koliko se sad sećam sa ove vremenske distance ne gde u ćošku, baš gde su stajala neka izgorela i nagorela dokumenta. Javljam se prvom oficiru koga sam video. Šalje me u kancelariju ispred mene, a tamo me dočekuje taj neko. Taj neko bio je pukovnik T.Ć. Čovek koji je vodio čuvenu operaciju "OPERA" ( o kojoj se može pročitati na internetu). Vi ste iz 46-te? Da gospodine pukovniče. Vas šalje P.B??
Da gospodine pukovniče. Odlično 46-ta Prva kategorija Vojnika, naši odabrani i provereni momci. Koliko Vas je ovde sada?? Samnom gosp. pukovniče 11. Odlično. Sve Vam je jasno šta se dogodilo, šta treba da radite, nema potrebe da vam i Ja pričam. Ne gosp.pukovniče sve znamo. Vrlo dobro. Javi se kapetanu P.B, da ste stigli i da ovde ostajete do daljnjeg. Razumem. Kada se njemu javiš, kancelarija do mene, javi se pukovniku S.S. i što pre krenite sa radom.
Tu jedete, tu odmarate, odatle ne idete, dok sve nezavršimo, mobilne telefone ostavite ovde. Kada krenete sa radom koncentrišete se na rad, bez preterane medjusobne priče, jer i svaki delić papira je veoma važan. Razumem.
Krenuli smo sa radom. Na tom zgarištu bilo je svega i svačega.
Kad bi i hteo više nebi ni mogao da se setim šta je sve bilo na tim nagorelim papirima. Svako je imao svoju poziciju, i bukvalno od zadnjeg mesta gde je gašeno, do samog mesta gde je izbio požar, išli smo korak po korak, vodeći račun na svaki papirić. U jednom momentu pukovnik S.S. nas je zamolio da stanemo svi zajedno i slikamo. Vojnik do mene šapuće mi: "le le što nas slikaju?? Jel za uspomenu "?? Odgovaram: aha za dugo sećanje i pamćenje sa sve posvetom. Vojnik: imaću sliku sa zadatka, a kada će da nam daju slike?? Odgovaram mu: "čim odeš kod bezbednjaka".
Slikaju nas za potrebe službe, i te slike niko od nas nikada videti neće, nastavi sa radom. Naše angažovanje u zgradi Svilana-Solana trajalo je nekoliko nedelja. Po završetku našeg angažovanja, u neformalnom razgovoru, saznao sam da je požar namerno izazvan, i da su nam hrvatski agenti izvršili diverziju, u odeljenju za granicu u kome su čuvana veoma važna državna dokumenta. Milina. Kod Svilane mogao je da udje ko god je hteo, i kada je hteo.
Jbg došla nam DEMOKRATIJA.
U to vreme ludila, malo je bilo onih koji su vodili računa o bezbednosti drzave i naroda. Po dolasku nove vlasti, jedino što je bilo bitno otvori sve, dozvoli sve, ugasi ove, oformiti one, smeniti ove, postaviti one i tako dalje. Sistematsko urušavanje bezbednosnih struktura uveliko je već tada uzelo maha. Pola godine nakon ovog angažovanja, pod izgovorom reforme vojske, ugašena je i 46 zaštitno motorizovana brigada, brigada u kojoj su dolazili samo najbolji od najboljih, oni provereni sa oznakom 1KG( prva kategorija vojnika) . Prvo je pretvorena u kurirsku službu, onda logistički bataljon-metlare, da bi trajno bila ugašena krajem 2003 godine. Ko je pametan shvatiće koliki je bio značaj i postojanje 46 ZMTBR, kao i koja je bila svrha i namena te brigade.
NAPOMENA: O samom tom događaju novinar Miroslav Antic napisao je članak 10.Oktobra 2002 godine, pod naslovom " POSLEDNICE POZARA U SAVEZNOM MINISTARSTVU INOSTRANIH POLSOVA" https://www.mail-archive.com/sim@antic.org/msg08121.html
S poštovanjem
Poslednji Urbani Samuraj
Vladimir Speedy Savic
dipl.trener borilačkih sportova i veština.
46 ZMTBR ponovo na zadatku....
Ponedeljak 16.09.2002 godine, za nas je bio opet još jedan vojnički dan. Stigla nam je junska klasa u prekomandu, tzv junci.
Obuku smo sa njima izvodili od ranih jutranjih časova. Na pisti iznad čuvenog manježa sa novajlijama u našim redovima, izvršavao sam strojevu obuku. Sve ono što nisu savladali na osnovnoj pešadijskoj obuci, ili su traljavo usvojili, kod nas su morali da dovedu do perfekcije, jer ipak dolaze u jednu elitnu jedinicu, koja je direktno bila potčinjena načelniku generalštaba za komandno operativne poslove. Negde oko 10,00 časova, jedan od razvodnika trčećim korakom dolazi do mene i tada vodnika prve klase Živote Jovanovića Psiha, pozdravlja nas i prvo se po hijararhiji njemu obraća. Hitno da se javite na specijal. Psiho me poziva sa njim da pođem gore, a Ja sam tada čini mi se već bio mladji vodnik, obuku sa juncima, prepuštam razvodniku koji je došao do nas.
Dolazimo do kancelarije Psiho se javlja, klima glavom, kratko odgovara razumem, jasno, razumem, primljeno. Spušta slušalicu i obraća mi se: " gde je tvoj Prvi Vod? U krugu, danas imaju slobodne aktivnosti, neki su otišli na sportske aktivnosti, a neki i do grada. Što ? Psiho: Što pre da si ih sve, ali sve do poslednjeg obavestio da se što pre svi nacrtaju ispred objekta. Odgovaram razumem. Razvodnike i desetare šaljem po krugu da one koji su tu okupe, a putem mobilnog ostale pozivam i izdajem naređenje da što pre kako znaju i umeju stignu u bazu. Deo koji je bio u bazi brzo se okupio, a nakon 10-15 minuta par taksi vozila bila su već ispred kapije naše baze. Momci su brzo ušli u krug baze, presvukli se u uniforme i postrojili. Ispred svog Voda stojim i čekam dalja upustva. Nakon par minuta, isped našeg objekta pojavljuje se naš glavni bezbednjak kapetan B.P.
Pozdravlja nas, odpozdravljamo. Mene i mojih 4 desetara komandira odeljenja Prvog Voda, sa Vodnikom Prve klase Psihom poziva u kancelariju.
Obaveštava nas da je u Subotu 14.09.2002 godine, u ranim jutranjim časovima, na 3 spratu zgrade Saveznog Ministarstva Inostranih Poslova u ul. kneza Miloša preko puta Vlade Srbije i generalštaba, izbio požar i da tamo uništeni neki spisi, koji su veoma važni za državu. Zvanično je bilo da je do požara došlo usled neispravih elektro instalacija, tako su taj dan i svi mediji preneli tu vest. Svakom pa i laiku je bilo čudno da su instalacije bile problem u zgradi, koja je nakon oštećenja u NATO bombardovanju, renovirana baš u tom delu gde je izbio požar, i gde je cela elektro instalacija bila nova. Izražava sumnju da iza požara stoje hrvatski agenti, koji su se infiltrirali u SMIP. U to vreme savezni ministar za inostrane poslove bio je onaj Goran Svilanović-Svileni ( koga je baš u to vreme grupa Beogradski Sindikat lepo spomenula u pesmi GOVEDINA: "a sada vesti dana, vidim stigo nam Solana, u ustima mu havana, medju nogama SVILANA, vamo viski za ortaka, biće kožna jaša, i nove promoterke za sajt moga ministarstva"), koji je do pre 5 Oktobra 2000 godine, bio predsednik treće razredne stranke Gradjanskog Saveza Srbije, a sada nesposobni ministar inostranih poslova, koji jedino što je znao, jeste da dovede do gašenja čuvenog SID-a ( služba za informisanje i dokumentaciju pri SMIP-u), i tim postupkom doveo do ovog dogadjaja. Od kapetana P.B. dobijam naređenje da sa 10 odabranih vojnika koje lično odaberem, hitno pinc gauerom odem u zgradu general štaba, javim se u komandu naše brigade po dalje instrukcije i naređenja. Stigli smo na kapiju jedan GŠ, momci su ostali u vozilu. Dok užurbano trčim ka komandi gore na spratu, na stepeništima srećem generala Branka Krgu tadašnjeg načelnika GŠ VJ, pozdravljam ga po PS-u, odpozdravlja me i pita : "mladji vodniče ti si iz 46-te??" Odogovaram: Jesam, gospodine generale. "Vrlo dobro, ajde požuri u komandu gore, čeka Vas ozbiljan zadatak". Razumem. Dozvolite mi da se udaljim. U komandi dobijam dalja upustva i naređenja ( koja nisu bitna ta ovaj blog), nakon čega sa svojih 10 vojnika odma treba da udjemo u zgradu Svilana-Solana ( tako smo medjusobom zvali zgradu SMIP-a) i gore se javimo nekome. Prelazimo ulicu. Na ulazu u zgradu Svilana-Solana, dočekuje nas policajac, koji čim nas je video, bez preterane priče, pozdravlja nas i pokazuje pravac gde treba da idemo. Došli smo do mesta događaja, a tamo kao i na svakom zgarištu posle "požara". Miris paljevine, voda na sve strane, pena za gašenje požara i naši. Dok stojim i gledam nigde ne vidim da je u pitanju požar od instalacija ( logično glavno mesto bi bilo tamo gde je instalacija, a po onome što sam video, sam požar je izbio, koliko se sad sećam sa ove vremenske distance ne gde u ćošku, baš gde su stajala neka izgorela i nagorela dokumenta. Javljam se prvom oficiru koga sam video. Šalje me u kancelariju ispred mene, a tamo me dočekuje taj neko. Taj neko bio je pukovnik T.Ć. Čovek koji je vodio čuvenu operaciju "OPERA" ( o kojoj se može pročitati na internetu). Vi ste iz 46-te? Da gospodine pukovniče. Vas šalje P.B??
Da gospodine pukovniče. Odlično 46-ta Prva kategorija Vojnika, naši odabrani i provereni momci. Koliko Vas je ovde sada?? Samnom gosp. pukovniče 11. Odlično. Sve Vam je jasno šta se dogodilo, šta treba da radite, nema potrebe da vam i Ja pričam. Ne gosp.pukovniče sve znamo. Vrlo dobro. Javi se kapetanu P.B, da ste stigli i da ovde ostajete do daljnjeg. Razumem. Kada se njemu javiš, kancelarija do mene, javi se pukovniku S.S. i što pre krenite sa radom.
Tu jedete, tu odmarate, odatle ne idete, dok sve nezavršimo, mobilne telefone ostavite ovde. Kada krenete sa radom koncentrišete se na rad, bez preterane medjusobne priče, jer i svaki delić papira je veoma važan. Razumem.
Krenuli smo sa radom. Na tom zgarištu bilo je svega i svačega.
Kad bi i hteo više nebi ni mogao da se setim šta je sve bilo na tim nagorelim papirima. Svako je imao svoju poziciju, i bukvalno od zadnjeg mesta gde je gašeno, do samog mesta gde je izbio požar, išli smo korak po korak, vodeći račun na svaki papirić. U jednom momentu pukovnik S.S. nas je zamolio da stanemo svi zajedno i slikamo. Vojnik do mene šapuće mi: "le le što nas slikaju?? Jel za uspomenu "?? Odgovaram: aha za dugo sećanje i pamćenje sa sve posvetom. Vojnik: imaću sliku sa zadatka, a kada će da nam daju slike?? Odgovaram mu: "čim odeš kod bezbednjaka".
Slikaju nas za potrebe službe, i te slike niko od nas nikada videti neće, nastavi sa radom. Naše angažovanje u zgradi Svilana-Solana trajalo je nekoliko nedelja. Po završetku našeg angažovanja, u neformalnom razgovoru, saznao sam da je požar namerno izazvan, i da su nam hrvatski agenti izvršili diverziju, u odeljenju za granicu u kome su čuvana veoma važna državna dokumenta. Milina. Kod Svilane mogao je da udje ko god je hteo, i kada je hteo.
Jbg došla nam DEMOKRATIJA.
U to vreme ludila, malo je bilo onih koji su vodili računa o bezbednosti drzave i naroda. Po dolasku nove vlasti, jedino što je bilo bitno otvori sve, dozvoli sve, ugasi ove, oformiti one, smeniti ove, postaviti one i tako dalje. Sistematsko urušavanje bezbednosnih struktura uveliko je već tada uzelo maha. Pola godine nakon ovog angažovanja, pod izgovorom reforme vojske, ugašena je i 46 zaštitno motorizovana brigada, brigada u kojoj su dolazili samo najbolji od najboljih, oni provereni sa oznakom 1KG( prva kategorija vojnika) . Prvo je pretvorena u kurirsku službu, onda logistički bataljon-metlare, da bi trajno bila ugašena krajem 2003 godine. Ko je pametan shvatiće koliki je bio značaj i postojanje 46 ZMTBR, kao i koja je bila svrha i namena te brigade.
NAPOMENA: O samom tom događaju novinar Miroslav Antic napisao je članak 10.Oktobra 2002 godine, pod naslovom " POSLEDNICE POZARA U SAVEZNOM MINISTARSTVU INOSTRANIH POLSOVA" https://www.mail-archive.com/sim@antic.org/msg08121.html
S poštovanjem
Poslednji Urbani Samuraj
Vladimir Speedy Savic
dipl.trener borilačkih sportova i veština.
Svjedočenje Jennifer Gaspar. Kako brzo vratiti svog bivšeg!
ОдговориИзбришиBila sam povrijeđena i slomljena srca kad se prije 7 mjeseci u mom braku dogodio vrlo veliki problem, između mene i mog supruga. toliko strašno da je slučaj odveo na sud zbog razvoda. rekao je da više nikada ne želi ostati sa mnom i da me više ne voli. Pa se spakirao iz kuće i natjerao mene i moju djecu da prođu kroz jake bolove. Pokušao sam sve moguće načine da ga vratim, nakon mnogo prosjačenja, ali sve bezuspješno. I potvrdio je da je donio svoju odluku, i da me nikada više nije htio vidjeti. I tako sam se jedne večeri, dok sam se vraćala s posla, upoznala svog starog prijatelja koji je tražio od mog muža. Dakle, objasnila sam mu sve stvari, pa mi je rekao da jedini način da povratim muža je posjetiti čarobnjaka za čaroliju, jer je i njemu to zaista uspjelo. Tako da nikad nisam vjerovao u čaroliju, ali nisam imao drugog izbora osim slijediti njegove savjete. Zatim mi je dao adresu e-pošte vračara čarolije koju je posjetio. (drodion60@yandex.com) Dakle, sljedećeg jutra poslao sam poštu na adresu koju mi je dao, a čarobnjak me je uvjeravao da ću dobiti muža za tri dana. Kakva nevjerojatna izjava !! Nikad nisam vjerovao, pa je razgovarao sa mnom i rekao mi sve što trebam učiniti. Zatim dva dana, tako iznenađujuće, moj suprug koji me nije zvao posljednjih 7 mjeseci nazvao me da me obavijesti da se vraća. Tako nevjerojatna!! Tako se vratio istog dana, s puno ljubavi i radosti, i ispričao se zbog svoje greške i zbog boli koju je nanio meni i mojoj djeci. Tada smo od tog dana, naša veza sada bila jača nego što je bila prije, uz pomoć kotača. Stoga ću vas savjetovati ako imate problema obratite se DR ODION-u, dajem vam 100% garanciju da će vam pomoći .. Pošaljite mu e-poštu na: (drodion60@yandex.com) ili nazovite / Whattsapp njegov broj mobitela + 2349060503921