Kada postigneš sve u životu, i kada ti se ostvare sve želje, o kojima si sanjao, želeo i maštao ( poštovanje i uvažavanje tebe kao profesionalca-stručnjaka, stan, dobar posao, dobru platu, mesto za život o kome mnogi sanjaju i maštaju), da normalno živiš, a ne da preživljavaš, tada svatiš da pored svega toga što sada imas, TI nemaš samog SEBE. Ne gde si se izgubio, samo gde ?!? Rodjen si na brdovitom i vrućem balkanskom tlu, gde biju razni vetrovi sa sve 4 strane sveta, naučen od malena da se boris, i da sve što dobijas, dobijas kroz odricanja, večitu borbu izmedju dobra i zla, odjenom se nadjes na drugoj strani sveta, gde malim trudom i zalaganjem, sve se brzo stiče i dobija, sada si se našao ustvari u Alisinoj zemlji čuda. I dok je to domaćinima gde se sad nalazi normalan život, bez stresa, bez žurbe, bez pritisaka, laži i obmana, koji poštuju i vrednuju njegov rad, trud i zalaganje, koje adekvatno pohvale i nagrade, njemu to sve deluje čudno i neverovatno, jer na naučen vaspitavan i odgajan da do cilja uvek dodje težim i daljim putem. U njegovoj zemlji do cilja lakim putem dolazili su samo ološi, prevaranti, lažovi, dripci, neznalice, vezare, probisveti, kurve, kriminalci i tzv politicari. Sada kada je i on u toj situaciji da svojim znanjem i radom bez preterane muke i dokazivanja, stoji na cilju do kog je zeleo doći svih godina, sada oseca se nekako ubijeno i totalno nezainteresovano za sve, jer do cilja nije dosao onako kako je ceo zivot radio i bio učen da radi. Suviše sve lako postignuto. Za njega sa brdovitog balkana zivot je svakodnevna borba, a za domacine njegove život je uživanje. Pokušava da i tu sebe okrene ali ne ide. 22 godine borio se za cilj, a ovde gde je sad nema ni vetrova ni vetrenjaca sa kojima može da se bori. Pokusava da objasni svojim domacinima, zasto je ravnodusan prema svemu onome sto je od njih za kratko vreme dobio, ali mu ne ide. Ne ide jer ljudi sa ovih prostora ne mogu da shvate balkanski mentalitet i potrebu, za konstantnom borbom za život i egzistenciju. Za njih balkanci su ocito ludi narodi, koji ne znaju da uzivaju u životu i svemu onome lepom sto život nudi, a oni pak za balkance su nekako debilasti, jer su klasični hedonisti. Njih ispunjava zivot u zivotu, a nas borba sa životom. Ono što je za njega lako, za hedoniste domacine i suviše teško. Pokušava danima sebi da da odgovor na pitanje zašto se tako uči i živi na balkanu? Zar ne možemo i mi da budemo kao ostatak sveta? Zašto sve u životu moramo da stičemo kroz krv, suze i znoj, a ne na lakše, lepse i bolje nacine bas kao sto sticu ovi domacini?!? Balkanci ovde u zemlji domacina srbi, makedonci, bugari, rumuni, bosanci, crnogorci svi oni ovde žive, kao da su jos na balkanu, jer svi oni na lepo nisu navikli i svi su oni ovde usmereni jedni na druge...Proklestvo balkanskih naroda, ma gde bili, ONI će uvek nositi sa sobom, jer za sve njih ŽIVOT nije UŽIVANJE tj HEDONIZAM, već je ŽIVOT KONSTANTNA BORBA sa vetrovima i vetrenjačama, kojih ovde realno nema, ali tamo daleko 3000 km odavde, na brdovitom i vrućem balkanu kod svojih kuca imaju i previše. Koliko god se kroz istoriju balkanski narodi nisu voleli, delili, svadjali, tukli, ratovali i ubijali, tamo ne gde svima njima srce je puno, kada se zajedno svi tamo okupe na jednom mestu, odakle u pauzama rada, zamisljeni gledaju u pravcu svog brdovitog, krvlju natopljenog i namučenog BALKANA. I dok tako svi zamisljeno zajedno gledaju u pravcu svojih kuca, tamo ne gde, tamo daleko svi se oni isto pitaju, ZAŠTO SMO OVDE SVI KAO JEDAN, A KADA SMO NA BRDOVITOM BALKANU, JEDNE DRUGE PONIŽVAMO, VREDJAMO I MRZIMO ?!?! ZAŠTO SE KOD KUĆA DELIMO NA OVE I ONE, KADA SMO USTVARI SVI MI BALKANCI ISTI?!? ISTO S*ANJE, SAMO DRUGO PAKOVANJE...
S' poštovanjem
Poslednji Urbani Samuraj
Vladimir Speedy Savic
diplomirani sportski trener borilačkih sportova i veština
Нема коментара:
Постави коментар