( Učesnika NOB-a i bivšeg nacelnika General Štaba JNA).
Uvek sam se razlikovao od drugih. Nikada nisam išao u stadu ovaca ni privatno, a ni službeno. Ako su svi išli desno, ja sam išao levo. Ako su svi klicali jednom, ja sam ga bojkotovao. Nisam nikada bio po onoj narodnoj: "gde sva raja, tu i mali Mujo".
Nisam želeo da me novokomponovane patriJote, oblikuju kako su oni želeli i hteli. Nisam želeo da učim novu izmišljenu istoriju i propagandu onih, koji su do juče kroz istoriju bili saradnici okupatora, kolaboracionisti i izdajnici.
Zato je Vladimir uvek imao svoj pravac.
I tako dok oko sebe gledam pomodar patriJote, pomodar profesionalce, i druge kompletne idiote, uvek sam se ponosio time sto nisam po difoltu. Dok su drugi izlazili po splavovima, moj izlazak bila je kafana Pavle Korčagin u sklopu GO Zvezdara. Kafana uradjena u znak sećanja na bivšu SFRJ.
Kafana je cak imala i svoj tzv plavi voz, deo za sedenje u plavim foteljama, a oko Vas sve slike Tita i drugih drugova.
Kafana gde su se okupljali i stari i novi komunisti.
Knjiga milion, dok se ispija kafa da se procita nesto pametno i zaboravljeno poput onog šta je to radnicko samoupravljanje, organizacija rada u drustenim kolektivima, do Marksizma itd. Tu sam i upoznao general pukovnika Mirkovic Stevana. Dolazio sam tu i u civilu, i u uniformi. Pre i posle posla, a boga mi kad bi mi javili da je general Mirkovic tu, presao bi Ruzveltovu popio sa njim domacu kafu uz obavezan ratluk. Mnogo prica i dogadjaja iz NOB-a od njega sam saznao. Od momenta kad je pristupio Partizanima do njegovog penzionisanja sa mesta nacelnika GŠ 31.12.1989. Sedeći jednom tako u bašti Korčagina sa generalom Mirkovicem pitao me je: "a ovi tvoji, nepraveti problem što sedis sa komunistom"?! Odgovorih mu: "generale niti ko pita, niti koga to zanima". Odgovorio mi je uz osmeh: "vreme strucnjaka, a i kome smo mi zanimljivi ja mator i penzionisan, a ti mlad".
Umeo je tako danima da sedi za stolom, pije domacu kafu, cita dnevnu stampu i puši drinu bez filtera. Stalno je govorio i bio je kivan na novopečene starešine visokih činova u Vojsci i Policiji, da smo mi ovako vodili službu, nikada drzavu nebi imali. Često je govorio državu smo čuvali od spoljnog neprijatelja više, nego od unutrašnjeg. Unutrašnji iz naših redova potpomognut spoljnim neprijateljom, razbio je ono zašta smo se mi borili i krvarili. Nismo bili dovoljno jaki i spremni da adekvatno se tome suprostavimo. Koliko mu je bilo teško zbog raspada SFRJ govorio mi je moj Vladimire da sam ja bio 1991 nacelnik GŠ nebi došlo do rata i SFRJ se nebi raspala. Nakon jednog tv gostovanja čini mi se kod Olje Bećkovic general Mirkovic bio je izrazito oštar povodom pitanja ako se dobro sećam o raspadu SFRJ. Posle par dana okupili se drugovi u Korčaginu. Vodi se priča o Mirkovicevom gostovanju. Sedim za stolom pijem kafu i slusam drugove..malo se nasmejem, malo se uozbiljim...U jednom momentu iza njihovih ledja pojavljuje se general Mirkovic. Oni opleli po njemu kako mozda nije trebao tako, kako je mogao ovako, a u jednom momentu samo im je sa ledja rekao sve bi ja Vas na vojni sud, pa dali je u redu da mi sudite, a da nisam prisutan. Nastao je smeh.
Bilo je dana kada je general pukovnik Mirkovic zamisljen dok sedi sam i ispija kafu. Bilo je dana i kada se salio, ali bilo je dana i kada je žalio što vise nije ono sto je bio, jer je bio uveren da je jos mnogo toga mogao da da narodu i drzavi.
General pukovnika Stevana Mirkovica zadnji put sam video 04. Maja 2014 godine na polaganju venca Maršalu Titu u kući cveća, kojom prilikom sam za TanJug dao izjavu, a povodom smrti najveceg drzavnika koga je balkan imao. ( izjava data tanjugu moze se videti na mom you tube cannalu Vladimir Speed Savic). Nakon davanja izjava ispred kuće cveća moj general i ja smo se pozdravili poslednji put. Vec se otezano kretao. Pri kretanju su mu pomagala dva ratna druga. Jednom drugom kao vojnici pozeleli smo dobro zdravlje.
26. Septembra 2015 godine, na internetu sam pročitao vest, danas u toliko i toliko časova u Beogradu premino je učesnik NOB-a, nacelnik GŠ JNA General pukovnik Stevan Mirkovic.
Naš poslednji susret ostao mi je u najlepšem sećanju. Ispred kuće cveća general me je upitao: " Savicu da li si napredovao u službi"?!
Odgovorih mu: " nisam generale, a kako stvari stoje i neću". Uz osmeh mi je odgovorio : " I nećeš napredovati, a znaš zašto? Zato što si komunista kao i ja, ako odeš u bradonje napredovaćeš". Odgovorih mu: " generale nikad moja noga u bradonje otići neće".
Poslednji naši osmesi, poslednji pozdrav za dugo pamćenje i sećanje na general pukovnika Stevana Mirkovića, učesnika NOB-a i nacelnika GŠ JNA..
S'poštovanjem
Poslednji Urbani Samuraj
Vladimir Speedy Savic
Dipl.trener borilackih sportova i veština.
Нема коментара:
Постави коментар