ŽIVOT JEDNE KONOBARICE

Dolazi prva i odlazi poslednja. Ona uvek mora da je nasmejana, tolerantna, gostoljubiva, ljubazna, i ako joj možda nije do toga, ko je pita kad je u pitanju dvenvica, baksiš.  Vidi što možda ne želi da vidi, čuje ono što možda nebi trebala da čuje. radi svoj posao najbolje što može, od sebe u poslu daje mnogo, a dobija jako malo, ustavri realno kad se pogleda ne dobija ništa, osim u retkim slučajevima osmeh ljudi kojima se iskreno dopadne kao osoba, koji znaju da cene njen posao i nju kao osobu.
Retki su komplimenti koje dobija od srca, jer da se ne lazemo, retko ko u punoj kafani pod dejstvom alkohola ume da joj se fino obrati.
U većini slučajeva umesto komplimenata dobija najodvratnije ponude sa akcentom na sex.
 Da se ne lažemo ima žena koje su kao i drugim profesijama lake, lakog morala, koje sebe nepoštuju, i koje za čašu pića pristaju na sve od hvatanja pijanih gostiju za intimne delove tela, do orgijanja na mračnom delu parkinga, ali ne i ona, ona je samo profesionalac u svom poslu i zna zbog čega je tu, a tu je da bi zaradila. Posao i privatnost nemeša. Svakog gosta ispoštuje, bez obzira da li joj je to drag gost ili joj se kosa na glavi diže kad pojedine vidi, ona Vam to javno nikad ni jednim gestom neće pokazati, ali MI koji je lično znamo to vidimo kod nje i osetimo.
Njeni najbolji prijatelji su momci iz obezbeđenja i njene kolege, koji joj se uvek nadju kada "pijano  govedo" predje granicu pristojnosti.
Onaj ko je zna, u prepunoj kafani u sitnim jutarnjim satima, po izrazu njenog lica može da vidi koliko je oduševljena tu noć, što od nepristojnih ponuda, što od obima posla koju tu noć ima, što umora jer nije u pitanju jedna noć u kafani radna već ko zna koja po redu.
I dok se svi vesele, piju, skaču, naskaču, ona probijajući se kroz gužvu, sa visoko podignutom rukom u kojoj je ancer pun pića, probija se kroz masu da bi na kraju kafane tamo nekog uslužila, vodeći računa da se ne saplete, da je neko negurne i  neprospe piće, jer ako joj se to desi odbija joj se od dnevnice, pa tu noć ostaje joj da se moli bogu da bar bakšiš bude dobar.
I kada se sve završi, gosti odu ona i dalje ostaje u kafani.
Onda kreće onaj posao sabiranja računa, da li se poklapa naplata sa izbačenim turama pića za stolove koji su tu noć bili zaduženi na nju. Nakon sabiranja oduzimanja oko 4-5 sati ujutru posle burne noći, umor je stiže, i posle nekoliko puta prebrojavanja novca, kreće sredjivanje kafane za gostima koji lumpovali, pili, lomili. Tek kada sve to završi ona ide kući, a tada je skoro 06,00 h.
Par sati odmora, završavanje privatnih obaveza i opet jovo nanovo, opet kafana, prva stiže oko 21,00 h spremanje za dočeg gostiju u pripremi, ludilo i muzika kreću oko 23,30 h, i na kraju poslednja odlazi oko  06,00 h i tako u krug danima, mesecima, godinama.
Ono što želim svima reći ovom kolumnom nemojte imati sterotip prema konobaricama, nisu one sve iste, nemojte svaku doživljavati kao lak plen, niti je gledati kao osobu koja je klasno niže od Vas jer vas tu noć služi. Shvatite to je samo njen posao, a kakva je stvarno osoba pokusajte da je upoznate van objekta u koji izlazite.
Jedan Vaš osmeh od srca, i mali znak ljudske pažnje prema njoj, u tom haosu njoj će značiti mnogo.
Ako si se i nekada u alkoholisanom stanju prema njoj poneo-ponela kao divljak, budala, sledeći put kada dodješ trezan ili trezna najmanje što treba izvini se toj osobi, prihvatiće ako je od srca jer svi znaju šta je biti pijan, ali retko ko zna da posle budalaštine bude čovek i izvini se.

Poštujući poslove drugih ljudi, veći smo ljudi.

Ja clanke pisem cesto, vesto cimanje sa Zverkom
Ali ne k'o Carrie Bradshaw, nego Speedy Maestro.

S' postovanjem,
diplomirani trener borilackih sportova i vestina
V.Speedy.S.