MIGRACIONO ODELJENJE... INFORMATIVNI RAZGOVOR SA MIGRACIONOM POLICIJOM ( ODOBRAVAJU ILI ME ODBIJAJU)....IGRA ŽIVACA...PLAY THE GAME

Moja noćna smena upravo je završena.
07,00 časova Valletta se budi, radnici dolaze na posao, a Ja neispavan sa hrpom papira odlazim u migraciono odeljenje. Dugačka strma ulica od kaldrme, koja vodi do migracionog odeljenja, deluje mi kao da umesto 800 metara ima 8 kilometara. Jutro je sučnano i veoma toplo. Nakon hladne noći, jutro upeklo a ja, ni na nebu ni na zemlji. Ispred migracionog kolona novih migranata postrojrna u koloni u dvoje, moja procena da nas ima tu oko 1000.
Na začelju sam kolone. Ispred mene maležani, tunižani, braća crnci iz svih afričkih država, bangladežani, pakistanci, indijci, mali, bali, libijci, sirijci, bosanci, makedonci, dva crnogorca i mi SRBI.
I kao u kultnom filmu "Most na reci Kvaj" stojimo u redu, dok policajac kao da smo u zatvoru šeta od početka do začelja kolone, sa rukama na ledjima i svakog odmerava. Sve kao u kultnom filmu, samo što mi za razliku od likova sa filma nismo zviždali.
07:30 migraciono tj po njihovom ATC otvara velika drvena zelena vrata. Ulazimo u paru. Na pultu namrgodjeni migracioni policajci u čijim pogledima i stavu se vidi velika netrpeljivost prema svima nama. Za gradjane zemalja trećeg sveta odeljenja su u podrmu, a prostorije gde ulazimo nalik sobama i hodnicima centralnog zavtvora. Za gradjane EU koji su otišli desno od nas, da se prijave osmeh, ljubaznost, sredjene prostorije, hodnici, a za nas ovamo...Ok, dolazim do pulta i dobijam broj B 89, znači pola dana cu presedeti tu jer brojevi idu od A1 do A99, pa kreću brojevi na slovo B i tako redom do zadnjeg slova abecede.
Neispavan, umoran sedim sa ljudima u malom ćumezu gde su nas nabili kao svinje u obor. Uz dužno poštovanje svim narodima i nacijama, ali jedino mi sa balakana što smo mirisali, bili okupani, doterani, ispeglani i sredjeni. Svi ostali su smrdeli kao da se nikad okupali nisu.Vrućina je, klime za nas u ovoj prostoriji nema, svi se znoje, a smrad od ovih drugih sve je jači.
Slušam komentare i pratim rad migrantske policije. Najviše paznje obraćam, kakav odnos imaju prema našim ljudima sa balkana. Bosanci su došli red, dve porodice jedna iz Republike Srpske a druga iz Federacije kanton Sarajevo. Slušam pitanja: zašto ste ovde? Razlog vašeg emigriranja? Da li je politički, ekonomski, socijalni, polni, rasni, verski? Osudjivani? Zašto Malta? Da li ste pokušavali već u nekoj drugoj zemlji EU? Učestovali u ratu na prostoru bivse SFRJ?! Da li ste bili pripadnici oruzanih snaga vaše zemlje?! Ista pitanja dobijaju i makedonci, crnogorci, i srbi. Slušam odgovore koje daju, korpucija, kriminal, male plate, politički ološi, borba za egzistenciju, trazimo bolji zivot za nas i nase porodice, želimo da zaradimo i pomognemo kućama. Dok slušam odgovore u sebi govorim POGREŠNI ODGOVORI. I na žalost bio sam upravu. Dve bosanske porodice njih 8, 4 makedonca 2 crnogorca i 15 srba momentalno su ODBIJENI.
Rok da napuste Maltu kako za koga od 24, 48, 72 do 96 sati za porodice.
Žene plaču, deca vrište, nećemo kućama ovde imamo lep život koji kod kuća nemamo, muževi i očevi pokušavaju da ih uteše, a u grlu im stala knedla. Rok za aplikaciju je do 70 dana od dana ulaska na Maltu. Ukoliko dodjete ranije ako je navala velika, vraćaju Vas da dodjete sutra i tako do isteka roka, jer da se ne lažemo niko ne voli migrante pogotovo ekonomske i socijalne.
Slušam gledam, teško mi je ali nisam u mogućnosti da im pomognem.
Dosao sam i ja na red. Predajem papire na šalteru. Policajka iz migracione policije gleda čita moj CV, inače meni je zapala ta za koju važi da je najarogantnija, najbezobraznija. i bezosećajna osoba kojoj u podcenjivačkom pogledu piše " MRZIM MIGRANTE. Razmišljam pustim li je da me bilo šta pita, postaviće autoritet, i neću navesti vodu na svoju vodenicu. Samo što je zaustila da me nešto pita, na njenom vratu vidim zlatni lančić sa imenom Nataly, a na levoj ruci burmu. Aha zoveš se Nataly i udata si. Super.
Ako išta znam znam sa ženama.
Krećem u napad, ma da slobodno se može reći flert.
Krećem sa pričom u nameri da ne može da dodje do reči ,da je zbunim, pošto glasno pričam i da pocrveni jer prostorija je mala, do nje su kolege, a iza mene armija migranata. Osmeh mi je na licu dok joj se obraćam: Ćao Natali bas imaš lepo ime. Od kako sam došao ja lepšu maltežanku video nisam. Imaš bistre oči kao ovaj mediteran. Imaš jako lep osmeh ( a uopšte se nije nasmejala). Hvala bogu pa sam na red došao, kod tako lepe žene ( ružnih žena nema, ali Natali nije ni ž od žena koje se meni dopadaju). Gleda me u čudu. Diskretno gleda kolege. Neprijatno joj je. Ja fin kulturan, ne može da mi odgovori, niti da me ućuti tj prekine.
Baca pogled iza mene i vidi podsmehe ostalih migranata. Crveni. Ruke joj su se zatresle, jer je očigledno da ju je bio blam. Na kraju dodajem, jao izvinite i Vi Natali i Vaše kolege, tek sad vidim burmu, moja namera nije bila loša, nisam želeo da vas uvredim, ili dovedem u neprijatnu situaciju, samo sam hteo da Vam udelim kompliment kao dzentlemen iz zemlje trećeg sveta, dami iz zemlje prvog sveta, jer ja kad vidim lepu ženu ne mogu a da joj ne udelim kompliment. Moje papire je listala rukama dok je pogled umesto u papire, zbunjeno bio usmeren na mene. Naravno imao sam sve regularne papire, ali ako hoće da Vas odbije, a to sam zakljucio na osnovu ljudi ispred mene, primetio sam da na jedno postavljeno pitanje odma postavlja 3-5 potpitanja, nedozvoljavajući da joj odgovorite na pitanje do kraja, a kamoli na potpitanja. Taktika koju sam primenio bila je prosta, zamenio sam uloge, ja sma bio u njenoj poziciji, a ona u mojoj, matirao sam je. Fasciklu sa mojim papirima je štiklirala, što mi je i bio cilj.
Čekam u sledećem redu drugi deo razgovora.
Moja fascikla dolazi do drugog policajca. Ljudi koji su iz moje branse tj koji su se bavili poslovima kojima sam se i ja bavio kod svojih kuća, obično u CV ne navode te poslove, već navode obične poslove da su tokom svog života radili.
Moj CV je napisan onako i ono što ja zapravo jesam. Ko je sam poslove u životu radio. Koliko dugo. Kojim veštinama raspolažem. Koja znanja posedujem i ko sam zapravo ja.
Ispred mene 20 u redu. Svi prolaze. Došao je red na mene. Uzeo je moj CV pročitao i samo mi je rekao Vi gospodine izadjite iz ove prostorije, blago desno prva vrata levo.
Ustao je kreno sa mojom fasciklom ispred mene.
Nasmejao sam se. Znam u napred Vladimire sada ćeš malo da pričaš sa njihovom službom bezbednosti. Tako je i bilo.
I kao u američkim filmovima, sto, stolica sa jedne strane, stolica sa druge strane, desno od mene staklo i to ono vakumirano. Opa lepo iza tog stakla neko gleda, sigurno je ozvučen prostor, taman da se ispričam sa ljudima. Smejem se. Sedam ulaze dvoja prepotentnih u odelima namrgodjeni. Pozdravljam ih ljubazno i sa osmehom na licu. Njima nije do smeha, a meni jeste, jer znam šta će me pitati. Posle dobar dan gospodine, mi smo služba bezbednosti, želimo da vam postavimo neka pitanja. Kazem izvolite. I krenuše pitanja ista ona koja sam znao da će me pitati i koje sam čuo u čekaonici. Bili ste to i to, posedujete te i te veštine, imate iskustava u tome i tome. Imate lepu sportsku karijeru itd itd ( dok jedan priča drugi na lap topu gleda moje you tube snimke) recite nam razloge vašeg napuštanja vašeg posla i dolaska ovde i zašto bas Malta?!
Vidite zasitio sam se svega, oduvek sam želeo da živim na mediteranu pored mora na ostrvu. Vaša istrorija i kultura je meni fascinirajuća. Sama arhiktetura i gradjevine koje posedujete mene vraća u vreme vitezova. Želeo sam da promenim sve u svom životu, a koliko sam čitao na intenetu mnogi ljudi kažu najbolje za nov početak izabrati ostrvo i atraktivnu destinaciju.
Usledila su pitanja koje su postavljali ljduima sa balakana. Iako su svi oni kukali na plitičare, kriminal, korupciju, male plate, kukali na svoje države, vlade, socijalno ekonomsku egzistenciju, ja sam sve govorio suprotno, ma koliko u tom očaju i besu prema kompletnim idotima, zbog kojih sam sve napustio i došao ovamo, nisam želeo prvo da ponižavam svoju državu, svoj narod i sve ostale pa i moje KOMPLETNE IDIOTE, jer time bi i sebe ponizio i prošao bi kao svi drugi sa balakana ispred mene. Niko ne voli da čuje da ste pobegli iz svoje zemlje, da u Vašoj zemlji ma koliko oni znali vlada haos, kriminal , korupcija, koliko je ekonomska i socijalna politika loša ,niko ne voli i ne želi ekonomske i socijalne slučajeve, a pogotovo da im kažete došao sam ovde da radim i da šaljem kući novac, to Vam je odma karta u jednom pravcu nazad ka kući.
Moje KOMPLETNE IDIOTE ja ću na moj način da rešavam verbalno, ali pred strancima, stranoj službi bezbednosti sve što je moje najbolje je, pa makar i najgori bili kao što i jesu KOMPLETNI IDIOTI. Učen sam da prljav veš iz kuće ne iznosim napolje, pa u skladu sa tim nepada mi napamet da pred stranom agenturom u stranoj državi, štetim ugledu svoje Srbije kojoj sam časno i pošteno služio svih tih godina, noseći grb i njenu zastavu na svojim ramenima. Srbija se nebrani samo u ratu, ona se u tzv prividnom miru u kome se nalazi brani na razne načine, a jedan od njih je kakva god da je moja Srbija to je najbolja zemlja na svetu i nabolji narod bez obzira na sve KOMPLETNE IDIOTE koje ima. Ako je drugi gaze, vredjaju, ponizavaju, potcenjuju, ja necu. Ja najmanje imam prava da to radim, jer me je moja Srbija podigla, gajila, skolovala, hranila i zaposlila. Ja sam se dva puta zakleo svojoj drzavi i narodu na vernost, odanost, zaštitu njene celovitosti, integriteta i nezavisnosti, da sam spreman da za nju i poginem, pa ako bi ista o njoj ružno rekao stranoj agenturi, stanoj drzavi i strancima, ja nebi bio to što jesam, i što ću biti do kraja svog života.
Na pitanje kolika mi je plata bila u Srbiji i koliko ovde očekujem da zaradim i čime ću da se bavim, odgovorio sam kao što ja znam koliko je vaša plata ovde, takoće te i vi znati kolika je moja plata bila tamo, koliko znam to je privatno i lično pitanje i na njega nisam dužan da odgovorim. Klimnuli su glavom potvrdno. Jes bravo za mene. Ovde očekujem da zaradim za normalan život, a radiću u kompaniji na papiru, koji ispred Vas. Pogledali su naziv kompanije, pogledali se, pogledali su mene, ustali pružili ruku i obratili mi se mr Savic welcome to Malta. Mr Savic vi ćete sada preći u prvu kancelariju gde će vas slikati, uzeti vam otiske, ma šta Vam pričamo kada znate sve kolega da vam otvorimo dosije i što se nas tiče vi ćete papire dobiti. Na kraju su se nasmejali, ali sad sam ja bio ozbiljan, a oni zbunjeni. Jbg držim do sebe. Dok sam ja imao osmeh na licu, oni su glumili veličine i nadobudne face.
Kada sam ih matirao, i kada nisu mogli da dobiju dogovore na osnovu kojih bi me odbili, odkazali boravak i pravo na rad, sada se smeju, sad smo još i kolege, e sad se VI smejte, a ja odo dalje.
Dosije mi je kompletiran.Plavi papir je u mojim rukama.
Lična karta za strance mi je na sledećem stepeniku.
Iako sam bio iscrpljen od dvanesto časovnog aktivnog nocnog rada, celodnevnog čekanja, razgovora, razmisljanja, analiziranju mojih sagovornika,odgovaranja na sva pitanja, nisam sebi dozvolio da metlano i fizički klonem, niti da me mentalno slome i time što ću im odgovre davati po difoltu prosečnog ubijenog migranta koji bukvalno, jadnim odgovorima moli za njihovu milostinju da se sažale i ostane ovde.
Naprotiv držao sam do sebe. Ispred njih sam bio jak, pokazivao sam im ono što nisu očekivali da vide od jednog migranta iz Srbije. Iako u dubini moje duše bio sam kao i svi ti ostali migranti razočaran u sve i svašta, ubijen u pojam, nezadovoljan, besan, kivan, ljut, moj ponos i inat nije mi dao da pokleknem.
Ako kod kuće nisam pokleknuo pritisku, ucenama, ponizavanju KOMPLETNIH IDIOTA, neću ni ovima ovde da kleknem i da se poklonim. Ja sam to što jesam i nepada mi napamet da budem ono što nisam.
.Da se ne lazemo mogao sam ja da pozovem i da idem laksim putem, ali to nebi bio ja. Hteo sam da idem ovako do kraja i išao sam.Nikada se na nikoga nisam pozivao pa nisam ni tada.
17,30 časova je, sa plavim papirom napuštam migraciono. Krećem se Valletom iscrpljen i umoran. Kome je od prolaznika gledao posmilio bi da sam narkoman, razmisljam dok idem i spavam, hodajući u pravcu svog stana
Šta me briga šta drugi misle dok prolazim pored njih, ja sam svoje zbog čega sam došao obavio i završio, a oni nek se J*BU.
S' poštovanjem
Poslednji Urbani Samuraj
Vladimir Speedy Savic
dipl.trener borilačkih sportova i veština.