НАШ ПРЕЛЕТАЧКИ ОЛОШ

Почетак 90 година у Србији обележило је вишестраначије. То вишестраначије убрзо након постојања из себе изнедрило нешто  што ће након 27 година, постати главни бизнис тј занимање многим политичарима, а то је тзв ПРЕЛЕТАЊЕ, из странке у странку и промене идеологије за 180 С. Попут замене фудбалских дресова након фудбалске утакмице, између противничких екипа, тзв политичари зарад својих личних интереса, осим идеологије променили су и по неколико странака. Неки су толико далеко ишли да су од екстремних десничара и националиста постајали демократе, и од демократа постајали ултра десничари. Наравно све по потреби, из личних интереса, а не због идеологије и уверења. Тако се дешава да од једне јаке и велике политичке странке и левице и деснице, настају мале странке, јер боже мој свако би да буде председник и да буде главни. Чим се прерасте оснивач и дотадашњи председник, против њега покреће поступак за изгласавање неповерења на главним одборима дотадашњем председнику. Уколико до смене не дође, онда се одма одваја део чланства и формира, обично нови посланички клуб, покрет, па нова странка, или се културно ПРЕЛЕТИ у следећу по јачини странку са комплетним чланством, тј колективним учлањењем ( последњи у низу познати јавности бивши чланови УРС-а). Такође слично је када појединац у питању, као обичан  члан приклања владајућима ( по систему "како ветар дува"). Чланске карте се мењају као чарапе, а  идеологија се мења попут доњег веша,  док образ, понос и част се бацају под ђон зарад ситних и јефтиних услуга које трају до слеће владајуће странке. И тако у круг, годинама, деценијама гледамо једне исте фаце ( што кажу момци из Београдског Синдиката : " одело си променио ал'  иста си ТИ битанга).
Мој покојни отац 90-тих година, био је један од оснивача општинског одбора СПС-а Новог Београда. Када је отац умро још сам ишао у школу. Пензију коју сам наследио док сам се школовао била је јако мала, а мајка која се тада лечила од канцера била је без примања. Тадашњи председник ОО СПС Нови Београд Чедомир Ждрња, и потпредседник Извршног одбора СПС покојни Жељко  Перошевић несебично су помагали моје шкoловање и лечење моје мајке. Као дете које је одрaстало у комунистичкој породици, која је гајила поштовање према СПС-у, а ко је је остало у мени до данашњих дана, јер кад ми је било најтеже они су ми помогли. Никада нисам био члан ни једне политичке странке, јер сам увек радио послове у којима је и по Уставу Р.Србије члан 55 и по члану 24.закона о политичким странкама било ЗАБРАЊЕНО,  да се буде члан било које политичке странке. Моје поштовање СПС-а искључиво због људи из времена о којем сам писао. Моје поштовање према некоме или нечему, не значи да се слажем са актуелном политиком и идеологијом.  Само од 2000-те па на овамо као и већина вас нагледао сам се ПРЕЛЕТАЧА. Да се разумемо много пријатеља имам у скоро свим политичким странкама које тренутно делују данас у Србији, почев од ДС, СПС-а, СНС-а па до ових мањинских странака. Њихово и моје политичко уверење и идеологија, никако не утичу на наше пријатељство, јер свако има право  да бира.  Поштујем и уважавам  своје пријатеље који су од почетка, што би се рекло изворни чалнови ДС-а, Двери, ДСС-а, СПС-а, СНС-а, СРС-а итд. Оне које органски не могу да поднесем су ПРЕЛЕТАЧИ, високи или нижи функционери странке, који су до јуче били "жути лопови", а кад је дошло до краха ДС-а 2012 године или СПС-а 2000-те, да би задржали неке своје личне позиције ( шефовска, началничка, директорска и друга места) одма бежали у победничку странку. Учен сам од малена да и кад се губи и кад се добија исто се прихвата. Образ, част и понос изнад замене "дреса" тј замене чланских карти. Никада себи не би могао дозволити да данас једно причам, а сутра да причам друго. Како изворних комуниста и социјалиста готово да више нема, левица малте не се стопила са десницом  разлике нема, једне те исте особе годинама ПРЕЛЕЋУ из странке у странку.  Оно што ми није јасно је то : "ако је неко издао неког, против кога сте се борили на изборима, и када сте дошли на власт, зашто прихватате ПРЕЛЕТАЧЕ?!?! После избора 2012 године, прелетачизам је постао најизраженији. Ако је неко издао једну странку, једну идеологију, зар не мислите да ће сутра тај исти издати и Вас?!?! Докле и колико ниско су спремни ПРЕЛЕТАЧИ да се понизе, уверио сам се видевши некада бивше чланове и функционере ДС-а, како на одрађеним прославама зарад својих радних места и позиција глуме конобаре, лепе плакате, чисте улице, глуме одушевљену масу, скандирају имена како ко у кој странци налази, лажно се веселе, лажно тугују, лажно се понашају и живе у страху да се на власт не врате они које су ИЗДАЛИ.
Највеће огорчење за мене као човека су управо ти исти ПРЕЛЕТАЧИ, који су данас ово, а већ сутра су оно. Бити ПРЕЛЕТАЧ једнако је занату ПРОСТИТУТКЕ. Што каже наш народ ко би још у селу оженио жену лаког морала?!?!
Од 2006 од 2012 године, моја професионална каријера ишла узлазном путањом. Био сам поштован, награђиван за свој рад, напредовање у каријери гледало се кроз резултате, и био сам плаћен за свој посао. Након избора 2012 године и наглим налетом ПРЕЛЕТАЛИЗМА тј замене дресова, мишљења, ставова, појавом подгузних мува у виду ПРЕЛЕТАЧА, каријера ми је кренула  низбрдо, толико низбрдо да сам дотакао дно дна.Нисам желео да будем један од тих зарад некаквих услуга. Мој посао је био да радим, а не да се увлачим као подгузна мува.
 Ћутао сам и трпео докле сам могао. Покушавао сам на разне поштене и часне начине да докажем да Ја само желим да радим, али да ми не пада напамет да се поклоним ПРЕЛЕТАЧИМА. Проблем је био у томе што нисам од тих подгузних мува, да данас једно мислим, а сутра друго. Тињало је то у мени дуго док није дошло до једне границе преко које нисам могао да пређем, а то је када су ти исти прелетачи покушали да ми узму оно вредно што имам, поред свог живота и породице ЧАСТ, ПОНОС и ОБРАЗ. Кренули су да ми вређају интелигенцију, убеђују. да је црно бело и бело црно, да ме као инструктора самоодбране и дипломираног тренера борилачких спортова и вештина, моје борилачке способности, оцењује дипломирани тренер: " КОШАРКЕ", који ето има папир да је ОН стручан да мене оцени, а од те оцене зависи моја каријера, годишњи одмор итд. НЕ ТО НИСАМ МОГАО. ДАО САМ ОТКАЗ. Ко још нормалан даје отказ у државној установи  и губи погодности које је имао, ако нема дебео разлог ?!? Мој дебео разлог је мој ПОНОС.Часно и поштено служио сам Србији 11 година и имао завидне резултате. Када сам схватио да само губим време, да никада нећу напредовати, да не видим више перспективу у свом послу отишао сам, исто онако као што сaм и дошао ЧАСНО и ПОШТЕНО, подигнуте главе.
Моја одлука да постанем од данас члан ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ, донешена баш из разлога што у време њихове владавине, те подгузне муве нити ПРЕЛЕТАЧИ нису толико били изражени, зато што сам у њихово време владавине био то што сам био, и нисам морао да се клањам горем од себе. У време ДС-а мене су оцењивали или мени равни или бољи од мене.
О мојој каријери и судбини, одлучивали су искључиво резулатити рада, а не неки прелтач, који да би доказао да је веран, да би сачувао своје место, функцију,  да неће садашње изневерити као предходне, газећи  и понижавајући мене и мени сличнима. У време ДС-а, о мојој стручности су одлучивали професионалци, а не ситни тада играчи, који су прелетањем сада неко и нешто.
Хвала мојим пријатељима из ДС-а, који су ме се сетили и позвали да им се прикључим и узмем активно учешће са свима њима, који су одолели налету ПРЕЛЕТАЛИЗМА и баш као Ја остали доследни себи. Они су прихватили пораз, као што су прихватили и своју апсолутну победу 2000-те године. Баш због таквих људи приступио сам ДС-у.

НАПОМЕНА: Као што сам написао у посту, према свакоме које изворни члан  било које странке, има моје ВЕЛИКО ПОШТОВАЊЕ и УВАЖАВАЊЕ .
БЛОГ је искључиво написан у виду мог огорчења и презира према ПРЕЛЕТАЧИМА, који странке мењају  као чарапе, а иделогију као доњи веш.



С'поштовањем,
Последњи Урбани Самурај
Владимир Савић
дипломирани тренер борилачких спортова и вештина