Naši životi su kao snimci EKG-a, ili smo na vrhu ili smo na dnu.
Sredine NEMA. Često sebi postavljamo pitanje, da li biti REALAN ili ostati NEREALAN ?! Ako smo REALANI, i stvari sagledavamo sa realne strane, ljudi nas vide kao surove, grube osobe, bez emocija, bez razumevanja za njih, i onome o čemu nam govore.
Ako smo NEREALNI ispadamo smešni, mekani, osobe bez osnovnog elementarnog znanja, osobi sa kojom razgovaramo, činimo medveđu uslugu samim tim ako smo svesni da smo nerealni, a i pored toga nastavljamo dalje sa nerealnim stavovima, jer time dajemo lažnu nadu onom ko nam se jada, žali, prazni. Da li onda REALNOST možemo nazvati ISTINOM, a NEREALNOST nazvati NEISTINOM, ZABLUDOM, PREVAROM, OBMANOM, LAŽNOM NADOM ?!?!?!
Po mom skromnom mišljenju, ubeđenju i životnom iskustvu MOŽEMO. NEREALNOST= LAŽ, LAŽNA NADA.
Zašto smo sve više NERELANI prema sebi i drugima???
Zašto nemamo snage da stvari, životne situacije, i životne probeleme pogledamo sa realne strane, i suočimo se sa problemima i ISTINOM??
NEREALNI smo jer nismo navikli da primamo životne udarce.
Živote koje živimo, jednaki su životu borca u ringu, koji prima i zadaje udarce, koji eskvira tj izbegava udarce putem kretanja i blokova.
Pa kada nam je to postalo jasno da je život BORBA, zašto se predajemo u prvoj, drugoj rundi. Životni meč i borba traje do poslednjeg otkucaja zvona tj GONGA. Kada borac gubi meč?
Borac meč gubi kada nema volju, motiv, kada ima lažnu sliku o protivniku, kada mu govore da je bolji od protivnika, kada se sprži u želji da pobedi i kada ima lošeg trenera. Nepostoji loš borac, kao što nepostoji loša puška. Postoji loš strelac, i loš trener.
Ako smo mi životni BORCI, a to jesmo samim tim da živimo svoje ŽIVOTE, postavlja se pitanje ko nam je TRENER?!
Naši treneri su naši roditelji. Ukoliko su nas ceo život držali pod staklenim zvonom, štitili od drugih, uvek nam povlađivali, govorili da smo najbolji, čak i kad smo najgori, ili nas zanemarivali, kada su nam bili najpotrebniji, ili da smo uz svu njihovu ljubav, želju, trud, zalaganje, žrtvovanjem njihovih života zarad naših uspeha, MI bežali i odbijali pomoć najboljih trenera, u tom slučaju nas su preuzeli drugi nekvalifikovani treneri-ULICA-DRUŠTVO.
Zbog svega navedenog govorim, da su naši životi kao EKG snimci ili smo na vrhu ili smo na dnu.
Bili mi zbog ovog ili onog raloga na vrhu ili dnu, realni-nerealni, imali najbolje ili najgore trenere, mi na naš život možemo uticati samo konstantnom borbom, nalik na borca u ringu do poslednjeg GONGA.
Kada će i koliko svakom od nas trajati životna borba i kada će kucnuti poslenji GONG, ne zavisi od nas. Mi nemamo pravo da meč prekidamo, bacamo peškir, kleknemo pred protivnikom-životom i da se PREDAMO.
NEMA POVLAČENJA, NEMA PREDAJE.
MI ćemo se sa svim životnim problemima boriti do poslednjeg GONGA, jer mi smo rođeni kao BORCI, poslati smo ovde za zemlju da bi se borili, a ne bežali od borbe, a zatim gore negde uživali, kako većina religija kaže u RAJU ili PAKLU, što sve ide po zasluzi. Iako životne borbe nekada nisu FER PAY prema nama borcima, mi nećemo pokleknuti i predati se. BORIĆEMO SE, JER MI SMO BORCI.
Ne pobedjuju samo najjači, već izdržljivi, uporni,istrajni, oni koji imaju želju, volju i motiv za POBEDOM.
I zato svi do pobede. Svi u ring,protiv svih životnih problema.
Trening, Borba i Meč traju, ako si pao, ustani brže, jedna izgubljena runda ne znači izgubljen MEČ.
S' poštovanjem
Vladimir Speedy Savic
dipl. sportski trener borilačkih veština i sportova.
Sredine NEMA. Često sebi postavljamo pitanje, da li biti REALAN ili ostati NEREALAN ?! Ako smo REALANI, i stvari sagledavamo sa realne strane, ljudi nas vide kao surove, grube osobe, bez emocija, bez razumevanja za njih, i onome o čemu nam govore.
Ako smo NEREALNI ispadamo smešni, mekani, osobe bez osnovnog elementarnog znanja, osobi sa kojom razgovaramo, činimo medveđu uslugu samim tim ako smo svesni da smo nerealni, a i pored toga nastavljamo dalje sa nerealnim stavovima, jer time dajemo lažnu nadu onom ko nam se jada, žali, prazni. Da li onda REALNOST možemo nazvati ISTINOM, a NEREALNOST nazvati NEISTINOM, ZABLUDOM, PREVAROM, OBMANOM, LAŽNOM NADOM ?!?!?!
Po mom skromnom mišljenju, ubeđenju i životnom iskustvu MOŽEMO. NEREALNOST= LAŽ, LAŽNA NADA.
Zašto smo sve više NERELANI prema sebi i drugima???
Zašto nemamo snage da stvari, životne situacije, i životne probeleme pogledamo sa realne strane, i suočimo se sa problemima i ISTINOM??
NEREALNI smo jer nismo navikli da primamo životne udarce.
Živote koje živimo, jednaki su životu borca u ringu, koji prima i zadaje udarce, koji eskvira tj izbegava udarce putem kretanja i blokova.
Pa kada nam je to postalo jasno da je život BORBA, zašto se predajemo u prvoj, drugoj rundi. Životni meč i borba traje do poslednjeg otkucaja zvona tj GONGA. Kada borac gubi meč?
Borac meč gubi kada nema volju, motiv, kada ima lažnu sliku o protivniku, kada mu govore da je bolji od protivnika, kada se sprži u želji da pobedi i kada ima lošeg trenera. Nepostoji loš borac, kao što nepostoji loša puška. Postoji loš strelac, i loš trener.
Ako smo mi životni BORCI, a to jesmo samim tim da živimo svoje ŽIVOTE, postavlja se pitanje ko nam je TRENER?!
Naši treneri su naši roditelji. Ukoliko su nas ceo život držali pod staklenim zvonom, štitili od drugih, uvek nam povlađivali, govorili da smo najbolji, čak i kad smo najgori, ili nas zanemarivali, kada su nam bili najpotrebniji, ili da smo uz svu njihovu ljubav, želju, trud, zalaganje, žrtvovanjem njihovih života zarad naših uspeha, MI bežali i odbijali pomoć najboljih trenera, u tom slučaju nas su preuzeli drugi nekvalifikovani treneri-ULICA-DRUŠTVO.
Zbog svega navedenog govorim, da su naši životi kao EKG snimci ili smo na vrhu ili smo na dnu.
Bili mi zbog ovog ili onog raloga na vrhu ili dnu, realni-nerealni, imali najbolje ili najgore trenere, mi na naš život možemo uticati samo konstantnom borbom, nalik na borca u ringu do poslednjeg GONGA.
Kada će i koliko svakom od nas trajati životna borba i kada će kucnuti poslenji GONG, ne zavisi od nas. Mi nemamo pravo da meč prekidamo, bacamo peškir, kleknemo pred protivnikom-životom i da se PREDAMO.
NEMA POVLAČENJA, NEMA PREDAJE.
MI ćemo se sa svim životnim problemima boriti do poslednjeg GONGA, jer mi smo rođeni kao BORCI, poslati smo ovde za zemlju da bi se borili, a ne bežali od borbe, a zatim gore negde uživali, kako većina religija kaže u RAJU ili PAKLU, što sve ide po zasluzi. Iako životne borbe nekada nisu FER PAY prema nama borcima, mi nećemo pokleknuti i predati se. BORIĆEMO SE, JER MI SMO BORCI.
Ne pobedjuju samo najjači, već izdržljivi, uporni,istrajni, oni koji imaju želju, volju i motiv za POBEDOM.
I zato svi do pobede. Svi u ring,protiv svih životnih problema.
Trening, Borba i Meč traju, ako si pao, ustani brže, jedna izgubljena runda ne znači izgubljen MEČ.
S' poštovanjem
Vladimir Speedy Savic
dipl. sportski trener borilačkih veština i sportova.
"Svet voli pobednike" moja omiljena pesma od Colonije, reči sve govore :)
ОдговориИзбриши