( gospodo političari i pozicije i opozicije J*BITE SE)
Godinama je već aktuelna tema odlazak naših ljudi, prvenstveno mladjih generacija u inostranstvo na privremeni rad i boravak, u cilju potrage za boljim životom. O tome govori i pozicija i opozicija, i naravno sve ostane samo na tome, da mladi sposobni ljudi odlaze, 5 minuta kukanja, obećanja i ovih i onih da će te iste sutra vratiti. PoziCIA u poslednje vreme preko svojih sredstava dezinformisanja obmanjuje javnost, kako se sve veći broj mladih vraća, kako je sada mnogo bolje u Srbiji nego pre, dok opozicija raštrkana, neujedinjena, razbijena po svim šrafofima trenutno nesposobna da pojača aktivnost u cilju pritiska na poziciju kada je u pitanju odlazak mladih, obrazovanih i stručnih ljudi.
I dok čekamo da se opozicija napokon ujedini, dok čekamo neke nove izbore na kojima će opet sendvich Srbija da pobedi znanje, stručnost, obrazovanost, profesionalnost, naši ljudi tamo negde propadaju, gube zdravlje, žive kako znaju i umeju, da bi i ono malo što zarade poslali kućama, opet onima koji pod pritiskom dezinformisanja glasaju za one koji su ih od kuća oterali. I tako svi nešto čekamo, a šta čekamo?! Čekamo da se napokon pojavi ujedinjena i jaka opozicija, sa novim stručnim, obrazovanim ljudima, a kako stvari stoje to će da bude sutra lane kad u Srbiji budu rasle banane, jer u samim redovima opozicije mnogo je trojanskih konja počev od SJ, DJB, raznih inicijativa i ostalih minornih tzv pokreta i stranaka, kojima nije cilj bolje sutra, već fotelja. Opozicija mora kako zna i ume da se reši tih satelita. PoziCIA radi sve da sve koji misle drugačije otera iz zemlje. Nekada su u većini slučajeva u emigraciju bežali najgori, sada odlaze NAJBOLJI. Sam dokaz da poziCIA radi na tome da što više protivnika i buntovnika protiv njihovog sistema izvezu iz zemlje je i to da su ukinuli Ministarstvo za dijasporu. Pametnom dovoljno. Drugim rečima pošto nećeš ovde da se klanjaš i ljubiš stopala gorima od sebe marš napolje, pa se snalazi kako znaš i umeš. Posle se neko pita što toliko mladog sveta koji nikada nije imao veze sa kriminalom u emigraciji ulazi u taj svet, pa malo malo vesti iz sveta stižu uhapšena grupa dilera medju kojima toliko i toliko SRBA, uhapšena grupa pink pantera medju kojima opet SRBI itd. ( Kada kažem SRBI mislim na sve gradjane Republike Srbije). Kada se ti isti sada kriminalci provere u Srbiji vidi se da nisu iz tog sveta. Zašto su ušli u svet kriminala tamo negde?! Odgovor je jednostavan zahvaljujući sistemu kod kuće. Zahvaljujući brizi i pozicije i opozicije. Zahvaljujući tom ugledu koji nam je to bože vraćen u tom divnom svetu, o kome "njegovo visočanstvo, njegova svetost, njegova ekselencija, prvorodjeni, koji je svuda rado vidjen gost koji ne jede šnicle, koji nespava noćima, koji radi 25 sati dnevno, koji svoju zemlju i narod predstavlja kao jeftinu radnu snagu tj najjeftiniju radnu snagu na svetu, govori onom zatucanom, neobrazovanom, mentalno retardiranom i pokvarenom delu Srbije ( sendvich brigadi) kako smo poštovani u svetu, i kako nam je ugled vraćan. Milina. Da istina je njega dočekuju uz sve počasti, jer se klanja i liže svačija dupeta. Da njega i njegovu svitu dočekuju na prijemima, svečanim večerama, jer im pruža sve ono što oni hoće, preko grbače onih koje je on i njegova družina oterala iz zemlje. Kakav nam je to ugled vraćen u svetu?!? Naši doktori, profesori, menadzeri, vojnci, policajci, inženjeri i drugi ljudi sa zvanjima i znanjima, u tom belom svetu u većini slučajeva rade kao POSLUGA, ili Vam popularno rečeno ROOM SERVICE. Srbi da su hteli nekome da se klanjaju, ližu dupeta, i da služe i kuluče, nebi kroz istoriju vodili toliko oslobodilačkih ratova i davali svoje živote radi časti, ponosa, obraza i dostojanstva vrednog ljudskog života. Došli smo u situaciju da kod kuća služimo i klanjamo se gorima od sebe, i onima koji dolaze u vidu robovlasnika moderno nazvanih "stranih investitora" koji nas porobljavaju, a isto to doživljamo i tamo negde napolju.
Mlad čovek obrazovan i stručan bez perspektive za životom u Srbistanu, sanja san o dostojnom životu tamo negde napolju. Sluša priče, gleda slike tamo negde gde cveta limun žut, gde teče med i mleko, gde se živi od svog rada i bla bla bla.
Kada dodje tamo negde, i prodje ga oduševljenje vizuelne lepote zemlje gde je došao, i udje u sistem, svati da kao srbin iz Srbistana ni tamo negde nema neki izbor. Brzo svati da je stranac, najjeftina radna snaga, koja radi od jutra do mraka, da mu se život zasniva na 12-14 pa i 17 sati rada dnevno.
Polako shvata da gubi zdravlje, snagu i godine života, a da osim toga opet nema NIŠTA. Pobegao je od robovlasništva u robovlasništvo. Razlika je samo da tamo negde u tom robovlasništvu nema ni tate, ni mame, ni drugara, ni prijatelja.
Tamo ima samo sebe. Vredan, radan, sposoban, vremenom vidi da i ono što zaradi tamo negde ( a što je za srbistanske uslove velika zarada), to jako malo uz sve troškove koje kao stranac ima tamo negde. Počinje da laže kako dobro živi, kako je bolje nego kod kuće, a ustvari dodje na isto, pa možda čak i gore. Uvidja da kao srbin ili srpkinja iz zemlje Srbistana nema nikakvu dalju perspektivu, budućnost ni tamo negde gde se nalazi. Reklama od kuće jeftine radne snage ga i tu prati. Kada sve sabere, pomnoži, podeli i oduzme pukne, što je i logčno. Nova životna parola mu je: "Vi jebete nas kod kuća, jebete nas i ovde, to više neće moći, nije Mirko više budala". Sledeći korak je TAKE MONEY AND RUN, ili ti ulazak u svet kriminala. Od dobrih vrednih, obrazovanih, stručnih i radnih ljudi, postaju moderni HAJDUCI i USKOCI, čiji novi poslovi su prebijanje, iznude, otimanje, dilovanje, obijanja, kradje i na žalost ali sve češće rade roke koke bum bum. Naravno takvo ponašanje dodatno u svetu utiče na loš rejting naših ljudi, i ide na ruku goničima robova kako kod kuće tako i napolju danas još više ocrne, i svoje ponašanje prema nama opravdaju, pa vidite oni su SAVAGE-DIVLJACI, KRMINALCI. Dok gledam sve veći dolazak naših mladih ljudi ovde postavljam sebi pitanje : KUDA ĆE TE BRE DECO, KADA NE ZNATE NI ODAKLE STE. IZ JEDNOG SRANJA IDETE DOBROVOLJNO U DRUGO?!?!.
RODITELJI LUDACI koji glasate za sendvich, znate li kako Vam stvarno deca žive u inostranstvu ?!? Znate li koliko se muče?! Da li ste ih gajili i školovali da budu sluge, nadničari ili kriminalci ?!? Znate li da Vam deca ostaju bez zdravlja, i da svaki evro koji Vam pošalju krvavo je zaradjen?!
Ako volite svoju decu, koja napolju na krv suze, znoj, muku i na nanepovoljniji način rada zaradjuju za Vas, prestanite da glumite budale, i da glasate za sendvich i pljeskavicu !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Razgovaram dosta sa našim ljudima ovde i vidim gotovo sve, sve ono što "naš" ministar spoljnih poslova PEVALJKA NE VIDI, tj ne želi da vidi. Ovo je mala ostrvska zemlja, ali gotovo ceo taj moderni poslovni svet ( goniči robova) iz celog sveta je ovde, i vidim kako se sve nacije ponašaju prema našim ljudima, prema našim SRBIMA. SRBI=ROBOVI. Čak i oni srbi koji su kao uspeli i nalaze se na nekim bitnim većim pozicijama su veći dupe lizači i uvlakači, i gore ih ponižavaju od običnog radnika. To što se slika po elitnim restoranima, oblači skupo, eventualno vozi dobra kola, ima možda stan na svoje ime, veći je rob od onog našeg na gradjevini. Logično postavlja se pitanje pa gde je onda problem?!? Problem je kod kuće, i on nas prati svuda pa makar otišli na kraj sveta.
Ime našeg problema je samo nepoštovanje.
" KO NEPOŠTUJE SEBE, NEĆE GA NI DRUGI POŠTOVATI".
Da bi stekli poštovanje u svetu, prvo te robovlasnike kod kuća, moramo naučiti na našem terenu da nas poštuju po principu "DO NOT FUCK WITH SERBS, NO MORE". Novim robovlasnicima u svetu moramo pokazati i dokazati ko smo i šta smo, i da im SRBI nisu moderne francuske sobarice, na kojima će svi da istresu svoj ćurak, zatim da šutnu i popišaju, moramo se vratiti kućama, jer od kuće braćo moja sve počinje.
Tamo kod kuća se kreće sa onom čuvenom narodnom poslovicom "um caruje dok snaga ne popizdi". Pošto vreme uma nam je ubijeno i odavno prošlo, snaga je popizdela, tada se primenjuje sistem "PESNAJOM U VUGLA DA OSTANU BEZ ZUBA", sve one i leve i desne, koji su nas doveli u fazu robovlasništva, do nanjniže tačke poniženja koju srpska istorija nepamti.
Dosta više klanjanja, ćutanja, zadovoljavanja mrvicama, ponižavanjima, ucenama, pretnjama SRBIMA U SRBIJI I SRBIMA VAN SRBIJE.
Ono što svi želimo je život dostojan čoveka, jer mi nikada robovi bili nismo, niti ćemo ikada biti robovi nikome.
5 vekova turke smo trpeli, pa smo ih oterali. Tek kada oteramo ove novokomponovane robovlasnike sa našeg terena, naše zmelje kao i sluge robovlasnika, isti ovaj svet će početi da nas poštuje, i vuče za rukav da dodjemo i dostojanstveno radimo napolju. Ovako kako sada stvari stoje, mi smo samo devojka koja se sama svima nudi, dolazimo sami, pristajemo na sve i svašta, samo da pobegnemo iz robovlasništva novih dahija, paša i aga sa svoje zemlje.
I zato vreme je za POVRATAK OTPISANIH kućama i to u ogromnom broju.
I dok čekamo da se opozicija napokon ujedini, dok čekamo neke nove izbore na kojima će opet sendvich Srbija da pobedi znanje, stručnost, obrazovanost, profesionalnost, naši ljudi tamo negde propadaju, gube zdravlje, žive kako znaju i umeju, da bi i ono malo što zarade poslali kućama, opet onima koji pod pritiskom dezinformisanja glasaju za one koji su ih od kuća oterali. I tako svi nešto čekamo, a šta čekamo?! Čekamo da se napokon pojavi ujedinjena i jaka opozicija, sa novim stručnim, obrazovanim ljudima, a kako stvari stoje to će da bude sutra lane kad u Srbiji budu rasle banane, jer u samim redovima opozicije mnogo je trojanskih konja počev od SJ, DJB, raznih inicijativa i ostalih minornih tzv pokreta i stranaka, kojima nije cilj bolje sutra, već fotelja. Opozicija mora kako zna i ume da se reši tih satelita. PoziCIA radi sve da sve koji misle drugačije otera iz zemlje. Nekada su u većini slučajeva u emigraciju bežali najgori, sada odlaze NAJBOLJI. Sam dokaz da poziCIA radi na tome da što više protivnika i buntovnika protiv njihovog sistema izvezu iz zemlje je i to da su ukinuli Ministarstvo za dijasporu. Pametnom dovoljno. Drugim rečima pošto nećeš ovde da se klanjaš i ljubiš stopala gorima od sebe marš napolje, pa se snalazi kako znaš i umeš. Posle se neko pita što toliko mladog sveta koji nikada nije imao veze sa kriminalom u emigraciji ulazi u taj svet, pa malo malo vesti iz sveta stižu uhapšena grupa dilera medju kojima toliko i toliko SRBA, uhapšena grupa pink pantera medju kojima opet SRBI itd. ( Kada kažem SRBI mislim na sve gradjane Republike Srbije). Kada se ti isti sada kriminalci provere u Srbiji vidi se da nisu iz tog sveta. Zašto su ušli u svet kriminala tamo negde?! Odgovor je jednostavan zahvaljujući sistemu kod kuće. Zahvaljujući brizi i pozicije i opozicije. Zahvaljujući tom ugledu koji nam je to bože vraćen u tom divnom svetu, o kome "njegovo visočanstvo, njegova svetost, njegova ekselencija, prvorodjeni, koji je svuda rado vidjen gost koji ne jede šnicle, koji nespava noćima, koji radi 25 sati dnevno, koji svoju zemlju i narod predstavlja kao jeftinu radnu snagu tj najjeftiniju radnu snagu na svetu, govori onom zatucanom, neobrazovanom, mentalno retardiranom i pokvarenom delu Srbije ( sendvich brigadi) kako smo poštovani u svetu, i kako nam je ugled vraćan. Milina. Da istina je njega dočekuju uz sve počasti, jer se klanja i liže svačija dupeta. Da njega i njegovu svitu dočekuju na prijemima, svečanim večerama, jer im pruža sve ono što oni hoće, preko grbače onih koje je on i njegova družina oterala iz zemlje. Kakav nam je to ugled vraćen u svetu?!? Naši doktori, profesori, menadzeri, vojnci, policajci, inženjeri i drugi ljudi sa zvanjima i znanjima, u tom belom svetu u većini slučajeva rade kao POSLUGA, ili Vam popularno rečeno ROOM SERVICE. Srbi da su hteli nekome da se klanjaju, ližu dupeta, i da služe i kuluče, nebi kroz istoriju vodili toliko oslobodilačkih ratova i davali svoje živote radi časti, ponosa, obraza i dostojanstva vrednog ljudskog života. Došli smo u situaciju da kod kuća služimo i klanjamo se gorima od sebe, i onima koji dolaze u vidu robovlasnika moderno nazvanih "stranih investitora" koji nas porobljavaju, a isto to doživljamo i tamo negde napolju.
Mlad čovek obrazovan i stručan bez perspektive za životom u Srbistanu, sanja san o dostojnom životu tamo negde napolju. Sluša priče, gleda slike tamo negde gde cveta limun žut, gde teče med i mleko, gde se živi od svog rada i bla bla bla.
Kada dodje tamo negde, i prodje ga oduševljenje vizuelne lepote zemlje gde je došao, i udje u sistem, svati da kao srbin iz Srbistana ni tamo negde nema neki izbor. Brzo svati da je stranac, najjeftina radna snaga, koja radi od jutra do mraka, da mu se život zasniva na 12-14 pa i 17 sati rada dnevno.
Polako shvata da gubi zdravlje, snagu i godine života, a da osim toga opet nema NIŠTA. Pobegao je od robovlasništva u robovlasništvo. Razlika je samo da tamo negde u tom robovlasništvu nema ni tate, ni mame, ni drugara, ni prijatelja.
Tamo ima samo sebe. Vredan, radan, sposoban, vremenom vidi da i ono što zaradi tamo negde ( a što je za srbistanske uslove velika zarada), to jako malo uz sve troškove koje kao stranac ima tamo negde. Počinje da laže kako dobro živi, kako je bolje nego kod kuće, a ustvari dodje na isto, pa možda čak i gore. Uvidja da kao srbin ili srpkinja iz zemlje Srbistana nema nikakvu dalju perspektivu, budućnost ni tamo negde gde se nalazi. Reklama od kuće jeftine radne snage ga i tu prati. Kada sve sabere, pomnoži, podeli i oduzme pukne, što je i logčno. Nova životna parola mu je: "Vi jebete nas kod kuća, jebete nas i ovde, to više neće moći, nije Mirko više budala". Sledeći korak je TAKE MONEY AND RUN, ili ti ulazak u svet kriminala. Od dobrih vrednih, obrazovanih, stručnih i radnih ljudi, postaju moderni HAJDUCI i USKOCI, čiji novi poslovi su prebijanje, iznude, otimanje, dilovanje, obijanja, kradje i na žalost ali sve češće rade roke koke bum bum. Naravno takvo ponašanje dodatno u svetu utiče na loš rejting naših ljudi, i ide na ruku goničima robova kako kod kuće tako i napolju danas još više ocrne, i svoje ponašanje prema nama opravdaju, pa vidite oni su SAVAGE-DIVLJACI, KRMINALCI. Dok gledam sve veći dolazak naših mladih ljudi ovde postavljam sebi pitanje : KUDA ĆE TE BRE DECO, KADA NE ZNATE NI ODAKLE STE. IZ JEDNOG SRANJA IDETE DOBROVOLJNO U DRUGO?!?!.
RODITELJI LUDACI koji glasate za sendvich, znate li kako Vam stvarno deca žive u inostranstvu ?!? Znate li koliko se muče?! Da li ste ih gajili i školovali da budu sluge, nadničari ili kriminalci ?!? Znate li da Vam deca ostaju bez zdravlja, i da svaki evro koji Vam pošalju krvavo je zaradjen?!
Ako volite svoju decu, koja napolju na krv suze, znoj, muku i na nanepovoljniji način rada zaradjuju za Vas, prestanite da glumite budale, i da glasate za sendvich i pljeskavicu !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Razgovaram dosta sa našim ljudima ovde i vidim gotovo sve, sve ono što "naš" ministar spoljnih poslova PEVALJKA NE VIDI, tj ne želi da vidi. Ovo je mala ostrvska zemlja, ali gotovo ceo taj moderni poslovni svet ( goniči robova) iz celog sveta je ovde, i vidim kako se sve nacije ponašaju prema našim ljudima, prema našim SRBIMA. SRBI=ROBOVI. Čak i oni srbi koji su kao uspeli i nalaze se na nekim bitnim većim pozicijama su veći dupe lizači i uvlakači, i gore ih ponižavaju od običnog radnika. To što se slika po elitnim restoranima, oblači skupo, eventualno vozi dobra kola, ima možda stan na svoje ime, veći je rob od onog našeg na gradjevini. Logično postavlja se pitanje pa gde je onda problem?!? Problem je kod kuće, i on nas prati svuda pa makar otišli na kraj sveta.
Ime našeg problema je samo nepoštovanje.
" KO NEPOŠTUJE SEBE, NEĆE GA NI DRUGI POŠTOVATI".
Da bi stekli poštovanje u svetu, prvo te robovlasnike kod kuća, moramo naučiti na našem terenu da nas poštuju po principu "DO NOT FUCK WITH SERBS, NO MORE". Novim robovlasnicima u svetu moramo pokazati i dokazati ko smo i šta smo, i da im SRBI nisu moderne francuske sobarice, na kojima će svi da istresu svoj ćurak, zatim da šutnu i popišaju, moramo se vratiti kućama, jer od kuće braćo moja sve počinje.
Tamo kod kuća se kreće sa onom čuvenom narodnom poslovicom "um caruje dok snaga ne popizdi". Pošto vreme uma nam je ubijeno i odavno prošlo, snaga je popizdela, tada se primenjuje sistem "PESNAJOM U VUGLA DA OSTANU BEZ ZUBA", sve one i leve i desne, koji su nas doveli u fazu robovlasništva, do nanjniže tačke poniženja koju srpska istorija nepamti.
Dosta više klanjanja, ćutanja, zadovoljavanja mrvicama, ponižavanjima, ucenama, pretnjama SRBIMA U SRBIJI I SRBIMA VAN SRBIJE.
Ono što svi želimo je život dostojan čoveka, jer mi nikada robovi bili nismo, niti ćemo ikada biti robovi nikome.
5 vekova turke smo trpeli, pa smo ih oterali. Tek kada oteramo ove novokomponovane robovlasnike sa našeg terena, naše zmelje kao i sluge robovlasnika, isti ovaj svet će početi da nas poštuje, i vuče za rukav da dodjemo i dostojanstveno radimo napolju. Ovako kako sada stvari stoje, mi smo samo devojka koja se sama svima nudi, dolazimo sami, pristajemo na sve i svašta, samo da pobegnemo iz robovlasništva novih dahija, paša i aga sa svoje zemlje.
I zato vreme je za POVRATAK OTPISANIH kućama i to u ogromnom broju.
SREĆAN VAM SVIMA DAN POBEDE NAD FAŠIZNOM. POBEDIMO PONOVO NOVI MODERNI SVETSKI FAŠIZAM.
SVI ZAJEDNO, SVI SKUPA, SVI KAO JEDAN.
Čuj te me SRBI kod kuća u svetu i rasejanju.
SVI ZAJEDNO, SVI SKUPA, SVI KAO JEDAN.
Čuj te me SRBI kod kuća u svetu i rasejanju.
S poštovanjem
Poslednji Urbani Samuraj
Vladimir Speedy Savic
dipl.trener borilačkih veština i sportova
Valletta Malta
09.05.2018. godine.
Poslednji Urbani Samuraj
Vladimir Speedy Savic
dipl.trener borilačkih veština i sportova
Valletta Malta
09.05.2018. godine.
Нема коментара:
Постави коментар