U svom životu uvek sam se trudio, i trudim se da se družim i da budem okružen sa što boljim ljudima.
Kada kažem ljudima, ne mislim samo na ljudska bića, već na one osobine koje nas čine ljudima. One osobine koje su gotovo zaboravljene, zanemarene i koje se u današnjem vremenu sve manje cene i postuju, kod ljudi i izmedju ljudi.
Mnogo sam ljudi sreo tokom svog života, svoje sportske karijere. Upoznao sam na desetine kvalitetnih ljudi i sportista, ali jedan se od njih izdvaja se po mnogo čemu. Rođen je za sport. Svoj život posvetio je sportu, kako individualnom tako i kolektivnom. Tokom svoje bogate sportske karijere bavio se preko 20 sportova. U većini njih se takmičio, i postigao zavidne rezultate, o čemu govore brojne medalje i pehari sa domaćih, evropskih i svetskih takmičenja.
Rade Panić je kapetan srpske policije i multiprak sporta, sa zvanjem profesora za fizičku kulturu i sporta. Diplomirao na DIF-u kao jedan od boljih studenata. Upoznali smo se kroz službu, sasvim slučajno na ulici, obojca smo tada bili u uniformi. Fenomen kakav je Panić uvek me je fascinirao kao čovek, ličnost i kao pojava. Doživeo sam ga kao kompletnu i ostvarenu ličnost, na svim životnim i sportskim planovima.
I pored toga što sam sa Panićem snimio emisiju Diskretni Heroji 007, delimično ga upoznao, želeo sam da vidim kako izgleda jedan proveden dan sa njim, jer reči i snimci kao i brojne njegove fotografije su jedno, a dela su drugo. Odlučio sam da odem u Jagodinu i posetim svog prijatelja, i lično se uverim u njegovu superiornost, znanje i zvanje.
Jagodina 14.03.2017 godine, 08:30 ulazim u Jagodinu.
Stojim na NIS pumpi, i čekam da se pojavi. Nakon par minuta pored mog auta zaustavlja se plava opel astra, iz koje izlazi Rade. Nonšalantno i gospodski izlazi iz auta. Pozdravljamo se i dogovaramo da vozim za njim.
Vozeći lagano za njim, gledam dok prolazimo ulicama, koliko ljudi sa poštovanjem mu maše sa osmesima na licu. Rade ih ljubazno odpozdravlja. Stigli smo na odredište ispred teretane Colosseum. Odlučujemo da odemo prvo na jutarnju kafu u centar grada. Šetamo lagano i razgovaramo. Svaka reč mu je odmerena, svaki pokret unapred isplaniran. Ulazimo u kafić. Već sa vrata ljudi za stolovima ustaju da pozdrave Radeta. Naravno osmesi su im neizbežni. Sedamo za sto u ćošku. Razgovor ide svojim tokom, od opštih pitanja i odgovora iz života, do onih naših sportskih. Kroz izlog kafića vidim ljudi koji prolaze ulicom, opet mašu Radetu. Novi gosti ulaze i prvo pre sedanja prilaze Radetu. Ne mrzi ga da ustane i sa svakim se uz osmeh pozdravi. Kafa je gotova, a mi krećemo u teretanu. Postupak u teretani sa ljudima mu je isti kao i u kafiću, srdačan, nasmejan, kulturan, ljubazan i fin. Maniri pravog dzentlemena i gospodina. Trenirati sa Radetom uopšte nije naivno. Rade je u stopostotnom treningu, ali ga pratim. Način treniranja sa njim, totalno je drugačiji od svih drugih sa kojima sam do sada trenirao. Naporno jeste, ali je i jako zanimljivo. Ta energija njegova, harizma i znanje koje prenosi, potvrdjuju one čuvene rečenice: "NIJE ZNANJE ZNATI, NEGO JE ZNATI ZNANJE PRENETI". Da ne znam da je ispred mene čovek od 54 godine života, rekao bi da je moj vršnjak tu oko 37-38 godina života.
90 minuta treninga prošlo je jako brzo, a ja sam mislio da smo još na početku. Izlazak iz teretane isti mu je kao i kod ulaska.
I ako u svom gradu proglašen za sportistu godine SPORTMAN 2009, i pored svih medalja i pehara koje ima u svom posedu, na ulici, javnom mestu odaje utisak sasvim običnog čoveka. Neko bi leteo, bio pun sebe, možda i arogantan, možda držak, prepotentan, možda sa izraženim komplexima ja pa ja, ali Rade NE. I ako ima neki komplex on to u sredini gde živi, radi i trenira, neispoljava javno, niti to bilo kome pokazuje. Naravno kompletne osobe svoja nezadovoljstva i komplexe ne pokazuju pred drugima. Oni ih drze u sebi i rade na njima da ih otklone, ali da njima ne privlače pažnju drugih ljudi.
Šetamo po Jagodini. Rade na sve načine se trudi da me što bolje ugosti i pokaže mi sve lepote svoga grada, dok to sve pratim Akva park, park, Potok, fudbalski klub Jagodina, centar grada i druge stvari i objekte, ja opet obraćam pažnju na ljude koje srećemo. Fasciniran sam da ni jednu osobu u Jagodini nisam sreo zamišljenu. Gotovo svi imaju osmeh na lice. Nema žurbe. Saobraćaj gust, ali bez nervoze u vožnji. Dolazimo do sportske hale JASSA. Želi da mi pokaže halu. Ulazimo unutra, i u hali zatičemo učenike srednje škole Treće i četvrte godine, pripremaju se za važan turnir u malom fudbalu. Rade mi objašnjava hala može da primi oko 3000 do 4000 gledalaca. Da se u njoj održavaju velika sportska takmičenja kako u kolektivnim tako i individualnim sportovima. Grad Jagodina mnogo ulaze u razvivanje i bavljenje sportom. A onda za mene blagi šok. Nažalost to što je sad za mene šok, nekada dok su se poštovale osnovne ljudske i moralne norme, kućno vaspitanje, bilo je normalno. Ti isti adolescenti iz srednje škole, ti tinejdzeri Treće i Četvrte godine, koji su u većini slučajeva puni sebe, prepotentni, bez osnovne elementarne kulture ponašanja u danasnje vreme, ti isti neki novi klinci, bukvalno trče i nadmeću se ko će Prvi pozdraviti profesora Panića, pozdraviti ga uz osmeh i pitati kako ste. Ovo odavno nisam ni video,a ni čuo. Šok. Rade ko Rade. Imam utisak dok im dogovara na pitanja uz osmeh da ih sve gleda onako očinski.
Vidm da mu je srce puno kad vidi toliku decu u sali kako treniraju. Nije mu teško da sa svakim od njih porazgovara, posavetuje, edukuje, odgovori na sva njihova pitanja. A i kako bi mu bilo teško, kada je po struci i pedagog, i profesor i policajac tj oficir policije. Krenuli smo iz hale ka njegovom stanu na kafu. Ulazeći u stan šampiona Panića, gotovo ne moguće je, a nezapaziti zidove, ormane i police pune medalja, pehara, zahvalnica, diploma, fotografija, setifikata, što bi ja rekao "MUZEJ SPORTSKOG MULTIPRAKA RADETA PANIĆA".
Razledam te mnogobrojne pehare, medalje, i razmišljam koliko je truda, znoja, vremena, odricanja od svega i svačega, Panić uložio i dao za njih tokom svojih 54 godine života?! Odgovore mi daju te iste medalje i pehari MNOGO je uložio, a jako malo mu se vratilo. Gledajući te sve trofeje uopšte mu nisam zavideo. Zavide samo neznalice. Oni koji nešto znaju, oni iskazuju poštovanje prema tome svemu, kao i prema čoveku koji stoji ispred Vas.
Za nekog to gotovo možda nema nikakvu vrednost, ali za Panića to je njegov ceo život, u koji je uložio i dao 100% celog sebe. Ako pitate Panića da li je on bodibilder, on će Vam odgovoriti da NIJE BODIBILDER.
On je ftines, koji živi kao bodibilder.
Opet skromno i iskreno od njega, i pored svega što sam video šta je sve uradio i postigao u životu, on odaje utisak običnog čoveka, prijatelja i druga, a ne prepotentno, umišljeno iskomplexiranog čoveka kojeg ljudi izbegavaju.
Kraj našeg druženja već je na pomolu. Dok me prati kao pravi domaćin do izlaznih vrata, u toku pozdravljanja dao sam mu dva prijateljska saveta: "prvi da počne da piše svoju autobiografsku knjigu ŽIVOTNI PUT RADETA PANIĆA, a drugi, da kao čovek koji je ostvaren u preko 20 sportova, sada i u narednom periodu ostvari, dokaže i pokaže kao TRENER.
Da li će Panić poslušati moje savete videćemo u vremenu ispred nas, a kako je ostao zamišljen sa osmehom na licu svojih vrata, dok sam silazio niz stepenice napuštajući zgradu , a posle i Jagodinu, gotovo sam uveren da će me poslušati.
U ostalom vreme će to pokazati.
Vraćajući se iz Jagodine, i vozeći se autoputem u smeru ka Beogradu, nisam mogao uopšte da skrenem svoje misli o sportskom feneomenu i ljudskoj veličini, vrednom svakog poštovanja znavom RADE PANIĆ.
Do sledećeg susreta sa fenomenom Rade Panić
S poštovanjem
Poslednji Urbani Samuraj
Vladimir Savić
diplomirani sportski trener borilačkih sportova i veština.
Kada kažem ljudima, ne mislim samo na ljudska bića, već na one osobine koje nas čine ljudima. One osobine koje su gotovo zaboravljene, zanemarene i koje se u današnjem vremenu sve manje cene i postuju, kod ljudi i izmedju ljudi.
Mnogo sam ljudi sreo tokom svog života, svoje sportske karijere. Upoznao sam na desetine kvalitetnih ljudi i sportista, ali jedan se od njih izdvaja se po mnogo čemu. Rođen je za sport. Svoj život posvetio je sportu, kako individualnom tako i kolektivnom. Tokom svoje bogate sportske karijere bavio se preko 20 sportova. U većini njih se takmičio, i postigao zavidne rezultate, o čemu govore brojne medalje i pehari sa domaćih, evropskih i svetskih takmičenja.
Rade Panić je kapetan srpske policije i multiprak sporta, sa zvanjem profesora za fizičku kulturu i sporta. Diplomirao na DIF-u kao jedan od boljih studenata. Upoznali smo se kroz službu, sasvim slučajno na ulici, obojca smo tada bili u uniformi. Fenomen kakav je Panić uvek me je fascinirao kao čovek, ličnost i kao pojava. Doživeo sam ga kao kompletnu i ostvarenu ličnost, na svim životnim i sportskim planovima.
I pored toga što sam sa Panićem snimio emisiju Diskretni Heroji 007, delimično ga upoznao, želeo sam da vidim kako izgleda jedan proveden dan sa njim, jer reči i snimci kao i brojne njegove fotografije su jedno, a dela su drugo. Odlučio sam da odem u Jagodinu i posetim svog prijatelja, i lično se uverim u njegovu superiornost, znanje i zvanje.
Jagodina 14.03.2017 godine, 08:30 ulazim u Jagodinu.
Stojim na NIS pumpi, i čekam da se pojavi. Nakon par minuta pored mog auta zaustavlja se plava opel astra, iz koje izlazi Rade. Nonšalantno i gospodski izlazi iz auta. Pozdravljamo se i dogovaramo da vozim za njim.
Vozeći lagano za njim, gledam dok prolazimo ulicama, koliko ljudi sa poštovanjem mu maše sa osmesima na licu. Rade ih ljubazno odpozdravlja. Stigli smo na odredište ispred teretane Colosseum. Odlučujemo da odemo prvo na jutarnju kafu u centar grada. Šetamo lagano i razgovaramo. Svaka reč mu je odmerena, svaki pokret unapred isplaniran. Ulazimo u kafić. Već sa vrata ljudi za stolovima ustaju da pozdrave Radeta. Naravno osmesi su im neizbežni. Sedamo za sto u ćošku. Razgovor ide svojim tokom, od opštih pitanja i odgovora iz života, do onih naših sportskih. Kroz izlog kafića vidim ljudi koji prolaze ulicom, opet mašu Radetu. Novi gosti ulaze i prvo pre sedanja prilaze Radetu. Ne mrzi ga da ustane i sa svakim se uz osmeh pozdravi. Kafa je gotova, a mi krećemo u teretanu. Postupak u teretani sa ljudima mu je isti kao i u kafiću, srdačan, nasmejan, kulturan, ljubazan i fin. Maniri pravog dzentlemena i gospodina. Trenirati sa Radetom uopšte nije naivno. Rade je u stopostotnom treningu, ali ga pratim. Način treniranja sa njim, totalno je drugačiji od svih drugih sa kojima sam do sada trenirao. Naporno jeste, ali je i jako zanimljivo. Ta energija njegova, harizma i znanje koje prenosi, potvrdjuju one čuvene rečenice: "NIJE ZNANJE ZNATI, NEGO JE ZNATI ZNANJE PRENETI". Da ne znam da je ispred mene čovek od 54 godine života, rekao bi da je moj vršnjak tu oko 37-38 godina života.
90 minuta treninga prošlo je jako brzo, a ja sam mislio da smo još na početku. Izlazak iz teretane isti mu je kao i kod ulaska.
I ako u svom gradu proglašen za sportistu godine SPORTMAN 2009, i pored svih medalja i pehara koje ima u svom posedu, na ulici, javnom mestu odaje utisak sasvim običnog čoveka. Neko bi leteo, bio pun sebe, možda i arogantan, možda držak, prepotentan, možda sa izraženim komplexima ja pa ja, ali Rade NE. I ako ima neki komplex on to u sredini gde živi, radi i trenira, neispoljava javno, niti to bilo kome pokazuje. Naravno kompletne osobe svoja nezadovoljstva i komplexe ne pokazuju pred drugima. Oni ih drze u sebi i rade na njima da ih otklone, ali da njima ne privlače pažnju drugih ljudi.
Šetamo po Jagodini. Rade na sve načine se trudi da me što bolje ugosti i pokaže mi sve lepote svoga grada, dok to sve pratim Akva park, park, Potok, fudbalski klub Jagodina, centar grada i druge stvari i objekte, ja opet obraćam pažnju na ljude koje srećemo. Fasciniran sam da ni jednu osobu u Jagodini nisam sreo zamišljenu. Gotovo svi imaju osmeh na lice. Nema žurbe. Saobraćaj gust, ali bez nervoze u vožnji. Dolazimo do sportske hale JASSA. Želi da mi pokaže halu. Ulazimo unutra, i u hali zatičemo učenike srednje škole Treće i četvrte godine, pripremaju se za važan turnir u malom fudbalu. Rade mi objašnjava hala može da primi oko 3000 do 4000 gledalaca. Da se u njoj održavaju velika sportska takmičenja kako u kolektivnim tako i individualnim sportovima. Grad Jagodina mnogo ulaze u razvivanje i bavljenje sportom. A onda za mene blagi šok. Nažalost to što je sad za mene šok, nekada dok su se poštovale osnovne ljudske i moralne norme, kućno vaspitanje, bilo je normalno. Ti isti adolescenti iz srednje škole, ti tinejdzeri Treće i Četvrte godine, koji su u većini slučajeva puni sebe, prepotentni, bez osnovne elementarne kulture ponašanja u danasnje vreme, ti isti neki novi klinci, bukvalno trče i nadmeću se ko će Prvi pozdraviti profesora Panića, pozdraviti ga uz osmeh i pitati kako ste. Ovo odavno nisam ni video,a ni čuo. Šok. Rade ko Rade. Imam utisak dok im dogovara na pitanja uz osmeh da ih sve gleda onako očinski.
Vidm da mu je srce puno kad vidi toliku decu u sali kako treniraju. Nije mu teško da sa svakim od njih porazgovara, posavetuje, edukuje, odgovori na sva njihova pitanja. A i kako bi mu bilo teško, kada je po struci i pedagog, i profesor i policajac tj oficir policije. Krenuli smo iz hale ka njegovom stanu na kafu. Ulazeći u stan šampiona Panića, gotovo ne moguće je, a nezapaziti zidove, ormane i police pune medalja, pehara, zahvalnica, diploma, fotografija, setifikata, što bi ja rekao "MUZEJ SPORTSKOG MULTIPRAKA RADETA PANIĆA".
Razledam te mnogobrojne pehare, medalje, i razmišljam koliko je truda, znoja, vremena, odricanja od svega i svačega, Panić uložio i dao za njih tokom svojih 54 godine života?! Odgovore mi daju te iste medalje i pehari MNOGO je uložio, a jako malo mu se vratilo. Gledajući te sve trofeje uopšte mu nisam zavideo. Zavide samo neznalice. Oni koji nešto znaju, oni iskazuju poštovanje prema tome svemu, kao i prema čoveku koji stoji ispred Vas.
Za nekog to gotovo možda nema nikakvu vrednost, ali za Panića to je njegov ceo život, u koji je uložio i dao 100% celog sebe. Ako pitate Panića da li je on bodibilder, on će Vam odgovoriti da NIJE BODIBILDER.
On je ftines, koji živi kao bodibilder.
Opet skromno i iskreno od njega, i pored svega što sam video šta je sve uradio i postigao u životu, on odaje utisak običnog čoveka, prijatelja i druga, a ne prepotentno, umišljeno iskomplexiranog čoveka kojeg ljudi izbegavaju.
Kraj našeg druženja već je na pomolu. Dok me prati kao pravi domaćin do izlaznih vrata, u toku pozdravljanja dao sam mu dva prijateljska saveta: "prvi da počne da piše svoju autobiografsku knjigu ŽIVOTNI PUT RADETA PANIĆA, a drugi, da kao čovek koji je ostvaren u preko 20 sportova, sada i u narednom periodu ostvari, dokaže i pokaže kao TRENER.
Da li će Panić poslušati moje savete videćemo u vremenu ispred nas, a kako je ostao zamišljen sa osmehom na licu svojih vrata, dok sam silazio niz stepenice napuštajući zgradu , a posle i Jagodinu, gotovo sam uveren da će me poslušati.
U ostalom vreme će to pokazati.
Vraćajući se iz Jagodine, i vozeći se autoputem u smeru ka Beogradu, nisam mogao uopšte da skrenem svoje misli o sportskom feneomenu i ljudskoj veličini, vrednom svakog poštovanja znavom RADE PANIĆ.
Do sledećeg susreta sa fenomenom Rade Panić
S poštovanjem
Poslednji Urbani Samuraj
Vladimir Savić
diplomirani sportski trener borilačkih sportova i veština.
Нема коментара:
Постави коментар