Stojan Milović Tihi (druženje, treniranje iskreno prijateljstvo sa srpskim KOMANDOSOM).

Vladimir Savic

11 ч. · 

Sreda 15 April 2009 godine, 10 sati ujutru.
Dolazim u trening centar WCRA Ljube Vračarevića. Iako su treninzi moje grupe koju je vodio Sale Cvejic, bili Utorak i Petak od 09 h ujutru, posto sam utorak zakasnio na trening Ljuba mi je rekao dodji sutra u Sredu da nadoknadiš. I stvarno sam nadokandio. Dolazim na vrata ispred kojih stoji Ljuba. Pa gde si ti čoveče 10:05 je?! Evo šefe sinoć zaginuh, imali smo posla. Da da samo vi policajci radite..požuri, presvuci se, udji u salu i počni da se zagrevaš. Ljuba nije voleo kašnjenje ni minut. Dok idem ka svlačionici u sali zapažam nekog momka. Malo nižeg od mene, priblizne kilaže, crni pojas plavi kimono, vec se zagreva. Pomislih jos jedan kao ja koji kasni. Ok, presvlačenje gotovo. Ulazim u salu. Naklon prilikom ulaska u salu, i naklon tom momku. Odpozdravlja me isto. Ćuti i zagrejava se. Ljuba je ušao u salu i rekao, Vas dvojca sat vremena trening, sve tehnike bez pauze. Ponovo naklon jedan prema drugome, pogled oci u oci. Momak malo tamnijeg tena od mene, bistrog i čistog pogleda u očima. Trening je počeo i narednih sat vremena čistio je samnom salu. Leteo sam na sve 4 strane sveta. Šta god sam pokušao, poleteo bi u vazduh, a onda još brže završio bih na tatamiju. U nekim tehnikama dok čisti salu samnom, prepoznajem tehnike iz dzudoa, greplinga, ju juitsua, rvanja, ali nemoćan sam. Ovaj bije i ubija. Sat vremena pakla. Nema tačke na mom telu, a da me ne boli. Jednom ili dva puta sam uspeo da ga bacim. Bol osećao nije, ali ja jesam i to dobro 😊. Momak je kao sajla zategnut. Pitam se u sebi dok letim ko je on?! Nisam ga pre vidjao. U treniran, spreman, borac pravi. Proradiše mi komplexi, ali mogu samo da rade ovaj bije i ne zna da stane. Ljuba je ušao u salu i rekao gotovo. Ustajem sa tatamija sav iskrivljen. Idem ka izlazu, Ljuba me gleda i smeje se. Šta je bilo čoveče? Ništa šefe malo sam leteo. Smeje se leteo si malo duže sat vremena. Da Vas upoznam ovo je kapetan 72 Specijalne Brigade Stojan Milovic, a ovo je vodnik policije Vladimir Savic. Rukujemo se i bratski grlimo dok se smejemo. Predstavlja se kao Tihi, odgovaram Speedy. Speedy? Da što? E od danas si za mene Munja, ja te tako zovem. Speedy nije srpska rec ni nadimak, ti si srbin i pripadnik srpske policije Munjo, upamti to. Ti nisi Yeankee, već srbin. Razumem gosin kapetane ...smeh 😂. Ubrzo je došla krsna slava porodice Vračarević Djurjdevdan. Sa Ljubom dočekujem tadašnjeg ruskog vojnog atašea Konanikina kao gosta na slavi. Konanikin kako došao tako i ispraćen. Ispred centra parkira se tamno plavi passat karavan, zatamljenih stakala. Izlazi Tihi.Na glavi naočari reyban, kosulja, pantalone i cipele od antilopa. Gde si Munjo? O kapetane jel treba raport?! Naravno, sta je na meniju?! E taj raport nek ti da Ljuba, nisam u logistici. Smeh. Ulazimo zajedno i sedamo za sto. Konobar pivo može? Ne hvala. Kokakola? Ne hvala. Sta želite? Vodu odgovara Tihi samo vodu. Rostilj i salata da, hleb Ne.
Konobar se potom obraca meni pivo? Može. Rostilj sala ? Može. Hleb ? Može. Munjo śta će ti ti otrovi? Ja ponekad popijem pivo i nazdravim ali retko. Pa i ja nazdravljam. E onda Munjo uredu, ali hleb izbaci. Smeh. Komando je govorio 4 strana jezika engleski, italijanski, nemacki i francuski. Vreme je prolazilo naše druženje iz sale postalo je i privatno. Došao je dan kada me je pozvao i rekao, Munjo kupio sam stan na tvom terenu na kredit. Sad za bezbednost mene i moje porodice ti odgovaras. Smeh. Dolazi odma adresa ta i ta, da proslavimo vise nisam podstanar. Taj dan upozajem jednu divnu porodicu. Radeći kao pozornik na tom delu terena, kad god je Tihi bio slobodan, ponesem trenerku i od 12 sati rada, 4 sata bar treniramo, ili u parku ili u dvoristu skole. Od vezbi snage izdrzljivosti do tehnika samoodbrane. Bilo je naporno ali vredelo je.
Jedne noći bio sam u nekoj akciji, tu u blizini gde je ziveo. Stojim u zasedi i cekam pozivni znak za hapsenje ispred neke zgrade. Mrkli mrak. Od jednom iza ledja, neko me je potapšao i tiho rekao Munjooo sta radiš?! Lagano se okrecem, u mraku prepoznajem oči. Smeje se. Pitam ga aman kako si mi prišao nista nisam cuo?! E brale pa ja sam ti diverzant izvidjac, padobranac, alpinista, podvodni diverzant ronilac. Munjo to je 82 pomorski centar i 72 specijalna brigada smeje se..Pa ti nisi normalan, u akciji sam a ti mi dolazis sa ledja. Munjo radi na osećaj i izoštri sluh. Osluškuj bolje, ne bulji samo u jednom pravcu. Oči i na ledjima moraš da imaš.
Umesto mene, mogao je biti taj koga čekaš, a onda bye bye Munjo. Ajde odo ja, a tebi srećno. Smejemo se. Akcija prošla posao smo odlicno odradili, a ja sam nesto novo naučio, da mi oči i na ledjima budu.
Druženje nam postaje sve intenzivnije najvise kroz sport. Jedan drugom, postali smo partneri u sali.
Jednog dana sedim u Paliluli. Zvoni mi telefon.
Munjo gde si? U bazi. Vidi idem na odmor pasoš mi istekao, možeš li videti, može li da se ubrza. Može dodji. Ulazi na vrata hola skida rejban naocare, osmeh od milion dolara, pilotska kozna jakna, farmerke majca i cipele.
Dolazim do sefa smene, koji sa jos par policajaca sedi u prstoriji iza cenra veze. Moj prijatelj sa aikidoa, kapetan 72 specijalne brigade, treba pasos po hitnom postupku. Vrata su ostala otvorena iza njih Tihi. Ma nemoj opet neki nindza Ljube Vracarevica. Cinican smeh. Druge PANDURČINE, da bi ispale pametne, i uvukle se slinavom sefu dobacuju: "ma opasni neki specijalci Ljube Vracarevica. Jos jedna budala ko ovaj nas Nindza Savic hahahaha. Jel to Ljuba pravi svoju vojsku? Hahah.Mnogo ste zajebani". Pritisak mi raste na 300. Gledam ih dok se cereče i prstima jedu rostilj meso sa kilo luka, dok kidaju hleb rukama. U zelcu mi muka pojeo bih za doručak. Okrecem se izlazim besno, oni dobaciju uz ciničan smeh: " svi vi Ljubini ste za psihijatra. Ludaci umisljene nindze. Budale". Okrecem se vidim Tihog smeje se. Munjo opusteno nisu vredni komentara ni paznje. Odlazim besan kod nacelnika potpukovnika Gorana Mijailovica. Ulazim bez kucanja. Slusaj Gorane ovi majmuni dole izblamirali su ne samo mene, vec sve nas. Pozivam Tihog unutra. Predstavljam ga. Goran crveni izvinjava se kolegi. Zavrsavamo sve. Sedimo u restoranu Palilule pijemo sok. Tihi me gleda. Munjo kontroliši sebe. Nisu vredni. Munjo ti si komados. Ma daj Tihi kakav sam ja komados, pusti me molim te. Jesi Munjo, jesi. Nisu komandosi samo desanti, prepreke, prezivljavanje, aplinizam, izvidjanje, konopac trcanje sklekovi itd. To je fizicka priprema. I ko kog je mentalno jak, moze to da savlada uz treninge. Pravi komandos mora bili intelektualno iznad sredine u kojoj se nalazi. Nepada u vatru, ako nemora. Ne prihavata borbu ako ne mora.Nisu na tvom nivou. Munjo osmeh na lice. Srčan si, brz, castan, posten zato si mi drug. Preneo sam ti neka svoja znanja ponašaj se u skladu sa tim. Predvidjaj situacije. U kojoj god zivotnoj situaciji da se nadjes, vladaj ti njome koliko god da je teska, bolna i opasna. Ne dozvoli Munjo da ona vlada tobom. Samo hlade glave, svaki rat se dobija. Vruće glave se gine u svakom pogledu. Munjo moj drug moj brat si ti, tako da si ti pravi KOMANDOS, za ovaj sljam i bruku za uniformu.
I opet njegoh osmeh od milion evra. Iako sam bio besan, vratio mi je osmeh na lice. Dani, meseci godine su prolazili, mi smo se druzili, trenirali, a ja sam i dalje ucio od njega.
Nekoliko dana pre nego sto cu dati otkaz u MUP-u Srbije, pozvao sam Tihog. Munjo sa srecom u novu bitku, i sta god da te snadje samo hladne glave i pobedjujes, seti se sta sam te ucio.
Malta 2017 jul mesec. Zovem Tihog. Saljem mu slike. Munjo bože zdravlje kad uzmem odmor, dolazim da te naucim da ronis i na dah i sa bocom. Munjo pratim te na fb. Ne lajkujem ne komentarisem, ali te pratim. Svaka cast na borbi i kako si uspeo. Sva iskusenja i prepreke si preskocio na Malti i uspeo. Rekoh ja da si ti pravi moj KOMANDOS. Smeh. Uspeo sam jer imam Tihi tebe za druga, brata prijatelja. Munjo ako ja ikada postanem GENERAL ti ces biti moj KAPETAN, i da ispravimo nepravdu koja ti je ucinjena, jer Munjo ti to zasluzujes. Samo da je zdravlja i sreće. Odmor nije uzeo. Na Maltu dosao nije. General postao nije. Nepravdu ispravili nismo. Došao sam sa Malte pozvao ga broj nije bio dostupan. Pomislio sam da je na zadatku. A onda proslog cetvrtka od koleginice saznam da je tesko bolestan. Da se bori za zivot. Nisam znao da je bolestan, jer mi o tome nije pricao. A znam i zasto. Psiholoski nije dobro. Na ostrvu sam sam. Moram biti hladne i trezvene glave, moj komando me nije teo opeterecivati time, jer zna kako bi reagovao. Gotovo iznenada, covek koji je ceo zivot bio sportista se razboleo tesko. Petak dajem krv za njega. Nedelja ujutro budim se moj 37 rodjendan. Čitam poruke cestitke i zelje, a onda sms NAŠ DRUG, BRAT, PRIJATELJ, NAŠ KOMADOS major VOA (Vojno Obaveštajne Agencije) Stojan Milovic Tihi, jutros u 04,22h je premino u 42 godini života.
Svet mi se srusio.
Od juče moj rodjendan ima jos jednu vaznost. Dokle god sam živ na svoj rodjendan paliću sveće za mog KOMANDOSA, DRUGA, BRATA iskrenog i dobrog prijatelja majora srpske Vojske Stojana Milovica Tihog.

VEČNA TI SLAVA BRATE. POZDRAVI MI LJUBU, i vidimo se u tom nadam se boljem svetu, od  ovozemljaskog.
KOMANDO VOLJNO 😢😢😢😢😭😭😭😭

Vladimir Savic

Stariji Vodnik

srpske policije.

                                                                                                          

 

                                                                                                                

RADE PANIĆ SRPSKI FENOMEN I HE MAN

U svom životu uvek sam se trudio, i trudim se da se družim i da budem okružen sa što boljim ljudima. 
Kada kažem ljudima, ne mislim samo na ljudska bića, već na one osobine koje nas čine ljudima. One osobine koje su gotovo zaboravljene, zanemarene i koje se u današnjem vremenu sve manje cene i postuju, kod ljudi i izmedju ljudi.
 Mnogo sam ljudi sreo tokom svog života, svoje sportske karijere. Upoznao sam na desetine kvalitetnih ljudi i sportista, ali jedan se od njih izdvaja se po mnogo čemu. Rođen je za sport. Svoj život posvetio je sportu, kako individualnom tako i kolektivnom. Tokom svoje bogate sportske karijere bavio se preko 20 sportova. U većini njih se takmičio, i postigao zavidne rezultate, o čemu govore brojne medalje i pehari sa domaćih, evropskih i svetskih takmičenja.
 Rade Panić je kapetan srpske policije i multiprak sporta, sa zvanjem  profesora za fizičku kulturu i sporta. Diplomirao na DIF-u kao jedan od boljih studenata. Upoznali smo se kroz službu, sasvim slučajno na ulici, obojca smo tada bili u uniformi. Fenomen kakav je Panić uvek me je fascinirao kao čovek, ličnost i kao pojava. Doživeo sam ga kao kompletnu i ostvarenu ličnost, na svim životnim i sportskim  planovima.
I pored toga što sam sa Panićem snimio emisiju Diskretni Heroji 007, delimično ga  upoznao, želeo sam da vidim kako izgleda jedan proveden dan sa njim, jer reči i snimci kao i brojne njegove fotografije su jedno, a dela su drugo. Odlučio sam da odem u Jagodinu i posetim svog prijatelja, i lično se uverim u njegovu superiornost, znanje i zvanje.
Jagodina 14.03.2017 godine, 08:30 ulazim u Jagodinu. 
Stojim na NIS pumpi, i čekam da se pojavi. Nakon par minuta pored mog auta zaustavlja se plava opel astra, iz koje izlazi Rade. Nonšalantno i gospodski izlazi iz auta. Pozdravljamo se i dogovaramo da vozim za njim.
Vozeći lagano za njim, gledam dok prolazimo ulicama, koliko ljudi sa poštovanjem mu maše sa osmesima na licu. Rade ih ljubazno odpozdravlja. Stigli smo na odredište ispred teretane Colosseum. Odlučujemo da odemo prvo na jutarnju kafu u centar grada. Šetamo lagano i razgovaramo. Svaka reč mu je odmerena, svaki pokret unapred isplaniran. Ulazimo u kafić. Već sa vrata ljudi za stolovima ustaju da pozdrave Radeta. Naravno osmesi su im neizbežni. Sedamo za sto u ćošku. Razgovor ide svojim tokom, od opštih pitanja i odgovora iz života, do onih naših sportskih. Kroz izlog kafića vidim ljudi koji prolaze ulicom, opet mašu Radetu. Novi gosti ulaze i prvo pre sedanja prilaze Radetu. Ne mrzi ga da ustane i sa svakim se uz osmeh pozdravi. Kafa je gotova, a mi krećemo u teretanu. Postupak u teretani sa ljudima mu je isti kao i u kafiću, srdačan, nasmejan, kulturan, ljubazan i fin. Maniri pravog dzentlemena i gospodina. Trenirati sa Radetom uopšte nije naivno. Rade je u stopostotnom treningu, ali ga pratim. Način treniranja sa njim, totalno je drugačiji od svih drugih sa kojima sam do sada trenirao. Naporno jeste, ali je i jako zanimljivo. Ta energija njegova, harizma i znanje koje prenosi, potvrdjuju one čuvene rečenice: "NIJE ZNANJE ZNATI, NEGO JE ZNATI ZNANJE PRENETI". Da ne znam da je ispred mene čovek od 54 godine života, rekao bi da je moj vršnjak tu oko 37-38 godina života. 
90 minuta treninga prošlo je jako brzo, a ja sam mislio da smo još na početku. Izlazak iz teretane isti mu je kao i kod ulaska. 
I ako u svom gradu proglašen za sportistu godine SPORTMAN 2009, i pored svih medalja i pehara koje ima u svom posedu, na ulici, javnom mestu odaje utisak sasvim običnog čoveka. Neko bi leteo, bio pun sebe, možda i arogantan, možda držak, prepotentan, možda sa izraženim komplexima ja pa ja, ali Rade NE. I ako ima neki komplex on to u sredini gde živi, radi i trenira, neispoljava javno, niti to bilo kome pokazuje. Naravno kompletne osobe svoja nezadovoljstva i komplexe ne pokazuju pred drugima. Oni ih drze u sebi i rade na njima da ih otklone, ali da njima ne privlače pažnju drugih ljudi.
Šetamo po Jagodini. Rade na sve načine se trudi da me što bolje ugosti i pokaže mi sve lepote svoga grada, dok to sve pratim Akva park, park, Potok, fudbalski klub Jagodina, centar grada i druge stvari i objekte, ja opet obraćam pažnju na ljude koje srećemo. Fasciniran sam da ni jednu osobu u Jagodini nisam sreo zamišljenu. Gotovo svi imaju osmeh na lice. Nema žurbe. Saobraćaj gust, ali bez nervoze u vožnji. Dolazimo do sportske hale JASSA. Želi da mi pokaže halu. Ulazimo unutra, i u hali zatičemo učenike srednje škole Treće i četvrte godine, pripremaju se za važan turnir u malom fudbalu.  Rade mi objašnjava hala može da primi oko 3000 do 4000 gledalaca. Da se u njoj održavaju velika sportska takmičenja kako u kolektivnim tako i individualnim sportovima. Grad Jagodina mnogo ulaze u razvivanje i bavljenje sportom. A onda za mene blagi šok. Nažalost to što je sad za mene šok, nekada dok su se poštovale osnovne ljudske i moralne norme, kućno vaspitanje, bilo je normalno. Ti isti adolescenti iz srednje škole, ti tinejdzeri  Treće i Četvrte godine, koji su u većini slučajeva puni sebe, prepotentni, bez osnovne elementarne kulture ponašanja u danasnje vreme, ti isti neki novi klinci, bukvalno trče i nadmeću se ko će Prvi pozdraviti profesora Panića, pozdraviti ga uz osmeh i pitati kako ste. Ovo odavno nisam ni video,a ni čuo. Šok. Rade ko Rade. Imam utisak dok im dogovara na pitanja uz osmeh da ih sve gleda onako očinski.
 Vidm da mu je srce puno kad vidi toliku decu u sali kako treniraju. Nije mu teško da sa svakim od njih porazgovara, posavetuje, edukuje, odgovori na sva njihova pitanja. A i kako bi mu bilo teško, kada je po struci  i pedagog, i profesor i policajac tj oficir policije. Krenuli smo iz hale ka njegovom stanu na kafu. Ulazeći  u stan šampiona Panića, gotovo ne moguće je, a nezapaziti zidove, ormane i police pune medalja, pehara, zahvalnica, diploma, fotografija, setifikata, što bi ja rekao "MUZEJ SPORTSKOG MULTIPRAKA RADETA PANIĆA".
Razledam te mnogobrojne pehare, medalje, i razmišljam koliko je truda, znoja, vremena, odricanja od svega i svačega, Panić uložio i dao za njih tokom svojih 54 godine života?! Odgovore mi daju te iste medalje i pehari MNOGO je uložio, a jako malo mu se vratilo. Gledajući te sve trofeje uopšte mu  nisam zavideo. Zavide samo neznalice. Oni koji nešto znaju, oni iskazuju poštovanje prema tome svemu, kao i prema  čoveku koji stoji ispred Vas.  
Za nekog to gotovo možda nema nikakvu vrednost, ali za Panića to je njegov ceo život, u koji je uložio i dao 100% celog sebe. Ako pitate Panića da li je on bodibilder, on će Vam odgovoriti da NIJE BODIBILDER. 
On je ftines, koji živi kao bodibilder. 
Opet skromno i iskreno od njega, i pored svega što sam video šta je sve uradio i postigao u životu, on odaje utisak običnog čoveka, prijatelja i druga, a ne prepotentno, umišljeno iskomplexiranog čoveka kojeg ljudi izbegavaju.
Kraj našeg druženja već je  na pomolu. Dok me prati kao pravi domaćin do izlaznih vrata, u toku pozdravljanja dao sam mu dva prijateljska saveta: "prvi da počne da piše svoju autobiografsku knjigu ŽIVOTNI PUT RADETA PANIĆA, a drugi, da kao čovek koji je ostvaren u preko 20 sportova, sada i u narednom periodu ostvari, dokaže i pokaže kao TRENER.
Da li će Panić poslušati moje savete videćemo u vremenu ispred nas, a kako je ostao zamišljen sa osmehom na licu svojih vrata, dok sam silazio niz stepenice napuštajući zgradu , a posle i Jagodinu, gotovo sam uveren da će me poslušati. 
U ostalom vreme će to pokazati.
Vraćajući se iz Jagodine, i vozeći se autoputem u smeru ka Beogradu, nisam mogao uopšte da skrenem svoje misli  o sportskom feneomenu i ljudskoj veličini, vrednom svakog poštovanja znavom RADE PANIĆ.

Do sledećeg susreta sa fenomenom Rade Panić

S poštovanjem
Poslednji Urbani Samuraj
Vladimir Savić
diplomirani sportski trener borilačkih sportova i veština.

                                                                                            

 

MITO I KORUPCIJA U SRBA I U SVETU.

Godinama slušamo jednu te istu priču i obećanja, kako će neko iskoreniti mito i korupciju u zemlji Srbiji, I naravno uvek to ostane samo mrtvo slovo na papiru. 
Ta priča gotovo je postala standardna, za sve političke partije u Srbiji, a kad se dodje na tron, samo se pokupe mrvice u vidu sitnih "riba" privedenih za primanje i davanje mita, kao i blaže zatvorske sankcije za učinioce. 
A zašto ??? 
Zato što je je mito i korupcija u ljudskoj krvi. 
Logično dok je veka i sveta i ljudske civilizacije, mito i korupcije je bilo i biće. 
U našem mentalitetu odavno je praksa, da se čovek za neki završen posao ili uslugu časti, naravno novcem. Kada imate neke nakaradne zakone koji jednima omogućavaju gotovo sve, dok drugima ne dozvoljava ni mrvicu od onoga što bi im trebalo pripasti, u takvim slučajevima se po prirodi pribegava mitu i korupciji. Naravno mito i korupciju, najviše koriste bogati, da bi svoj kapital uvećali, a običan svet da kažem srednji neki stalež, mito i korupciju koristi da bi ostvario ono što legalnim putem tj zakonom ne može da ostvari, jer su oni veliki uticali da se neki nakaradni zakon donese baš takav kakav je, da bi zaštitili svoje veliko, čime sprečavaju da oni mali dobiju i mrvicu zasluženog. Kao što rekoh kroz našu istoriju, mito i korupcije bilo i u kraljevini Srba, Hrvata, Slovenaca, pa posle u kraljevini Jugoslaviji, pa nakon drugog svetskog rata u SFRJ, što je najbolje prikazano u humorističkim filmovima Tesna Koža 1,2,3,4. Tokom 90-tih i ratnih dejstava na prostorima bivše SFRJ, mito i korupcija postaju javni i transparetni, gotovo naša svakodnevna pojava, u svakoj društvenoj pori i sveri naših života. Kada je čika MITA javno zauzeo svoj presto, njegovom pojavom pojavili su se i PREVARANTI, koji uzimajući novac za neku uslugu ili posao, obično ne završe dogovoreno, gotovo da ispare sa ove planete, pa kad se pronadju kao nagradu od davača mita, po uličnom žargonu "OVCE", metak dobijaju kao drugi deo KAPARE, za ne učinjeno a obećano i garantovano.
Radeći i živeći na Malti zemlji koja je punopravni član Evropske Unije, koja je bila i predsednik OEBSA, i drugih medjunarodnih i svetskih organizacija, imao sam prilike da vidim kako kod njih funkcioniše sistem mita i korupcije. 
Mala ostrvska državica na sredini mediterana. 
Malta ništa ne proizovodi, živi od uvoza, po sistemu kupi-preprodaj. 
Naravno druga grana je turizam i ugostiteljstvo.
Da bi preživeli i opstali dovijali, su se na razne načine. 
Postali su zemlja FREE ZONE, zemlja slobodne trgovine. 
Mnogi svetski moćnici i biznismeni višeg sloja biznis klase, u toj maloj zemlji su poreski obveznici. 
Dobar deo njih, ako ne i većina svetskog jet seta, visoke biznis klase itd, novac koji je stečen na razne načine, pere i ulaže najviše u gradjevinske poslove. Gotovo da nema ćoška na Malti, a da se ne vide veliki kranovi, velike mašine i radnici iz celog sveta. Preko gradjevinskih radova ulaže se u turizam i ugostiteljstvo. Grade se šoping molovi, restorani, hoteli, akva parkovi i drugo.
Za njihovog premijera Dzosefa Muskata, vezuju se brojne afere, mito, korupcija, trgovina uticajem, zloupotreba službenim položajem, pa sve do umešanosti u pogibiju novinarke, koja je istraživala njegove mahinacije, i poveznosti sa visokom biznis klasom. Maltežani manje više sve to znaju i to je gotovo javna tajna, koju možete čuti na svakom ćošku Malte, ali njima to nesmeta. 
Neko će pitati kada znaju zašto se ne bune?! Odgovor je jednostavan. 
Država Malta brine o svojim gradjanima. I taj Muskat, i ta visoka biznis klasa, brinu o svima. Što bi se laički reklo, oni uzmu veći deo kolača, ali daju i manji deo kolača ,dovoljan za prosečnog čoveka tj gradjanina. Na Malti nema gladnih, siromašnih i nezadovoljnih, obespravljenih itd. 
Na Malti nema štrajkova. Na Malti nema nezadovoljnih socijalnim primanjima i davanjima. Maltežani su zaštićeni. A kako? Lepo uvozom jeftine radne snage, dolaskom perača novca krupnog kapitala. Jeftina radna snaga radi i za Muskata, i za visoku biznis klasu, i za gradjane države Malta. Od poreza na plate jeftine radne snage, kao i na razlici u plaćanju jefitine radne snage sve se finansira. Prosečan maltez u svakom momentu minimum od 2 do 3 000 eura ima u svom novčaniku.
Razlika izmedju jedne države veličine beogradske opštine Rakovica i Srbije je ogromna. Prvo u Srbiji em ti uzmu novac, em ne završe posao, em te još uhapse za davanje mita. Na Malti novac Vam neće uzeti, ako ne mogu da Vam završe ono što vi od njih tražite, ukoliko uzmu to i završe, ako pak i ne završe novac Vam VRATE. Od pranja svetskog novca, država svojim gradjanima gotovo sve daje, tako da problem sa socijalnim slučajevima gotovo da nema. Ko hoće i želi da radi, posla ima. 
Ko ne želi da radi, a državljanin je države Malte, prima socijalnu pomoć, koja je na nivou prosečne plate.
Prosečna plata na Malti je od 860 do 1300 eura. Matematička država, u kojoj je sve izračunato, voda, struja, stan, internet, bus plus i porezi na plate, imovinu,socijalno i dr, i da Vam ostane dovoljno da živite, a ne da preživite do sledeće plate. U Srbiji plata nedovoljna za plaćanje osnovnih troškova, a o preživljavanju do sledeće plate, da i ne govorim, svi znamo kako se preživljava. 
EU naravno da sve to zna, ali naravno da to i ne vidi, jer je Malta i za jedne i za druge STABILNA i UREDJENA DRŽAVA, u kojoj se investira bez problema i rizika i po jedne i po druge i po treće tj EU. Antikorupcijske zakone država Malta, koristi i primenjuje, isključivo prema sitnim igračima, ili onima koji pomisle da su veći od samog pape na malteškoj zemlji, pa takve jako brzo i espresno pošalju na duži odmor, u dužem vremenskom intervalu,-par decenija-pali na POREZU.
MITO I KORUPCIJU niko nikada nije iskorenio, niti će iskoreniti, i svako ko to kaže da može da iskoreni taj Vas otvoreno LAŽE. Država Srbija bi mogla nešto da nauči od te male ostrvske državice, kako da se na pravilan način, na obostrani interes, prvo gradjana, drugo države, i treće EU izbori, i da mito i korupciju stavi pod svoju kontrolu, a prvo u interesu svojih gradjana. 
Zašto i mi nebi živeli kao Maltezi?!? 
Uzmite svoj deo kolača, ali dajte i narodu da živi, a ne da preživljava. Zašto Srbija nebi bila matematička država, koja bi davala platu, sa kojom bi se pokrivali svi prateći državni troškovi, i od koje bi moglo da se živi do naredne plate, a ne da se preživljava i narod dovija kako zna i ume?!?!
KO ISKORENI MITO I KORUPCIJU U SRBIJI, JA MU SKIDAM KAPU. 
Mito i korupciju nisu iskorenile ni mnogo bolje i bogatije razvijene zemlje sveta, ali su zato na druge načine zaštitile svoje gradjane i njihove interese. A šta je uradila SRBIJA po tom pitanju ???
MISLITE O TOME.
S postovanjem 
Vladimir Speedy Savic 
Poslednji Urbani Samuraj
dipl. trener borilačkih sportova i veština.

VREME KAD OPOZICIJA NAPADNE OPOZICIJU. VREME TROJANSKIH KONJA.

Došlo neko ludo vreme, kada opozicija napada opoziciju.
Da je došlo neko ludo vreme, mogli ste svi da vidite, u toku izborne kampanje za beogradske izbore na kojima je da naglasim, SRBIJA glasala za gradonačalnika Beograda, umesto beogradjana. Pored ne fer zastupnjenosti pozicije i opozicije na medijima sa nacionalnom frekvencijom, redovnim spinovanjem, do iznošenja mora neistina o liderima opozicije, imali smo slučaj da i ono malo vremena, što su predstavnici opozicije imali na madijima sa nacionalnom frekvencijom, da u toku iznošenja svojih programa pojedini tzv " opozicionarI" javno i bez blama umesto da govore o lošem radu gradske vlasti, napadali druge lidere i predstavnike opozicije. Navešću samo nekoliko primera.
Ludi Radule, u toku emisije posvećene beogradskim izborima, javno, uživo napada i optužuje Šapić Aleksandra drugog opozicionog lidera sa liste Šapić Aleksandar Gradonačalnik, nazivajući ga trojanskim konjem vlasti. Ludi Radule tu se nije zaustavio, već nastavio u svom maniru, u kome je pokazao i nedovoljno elementarno poznavanje kako funkcioniše opštinska vlast. Optužio je Šapića da je zaposlio u veću GO Novi Beograd sina predsednika SRS-a. Naravno da to nije tačno. Ko imalo zna kako funkcioniše skupština opštine, zna kako se bira predsednik opštine i članovi veća, da se oni ne zapošljavaju već imenuju. Ko je slušao Šapićev odgovor Ludom Radulu mogao je da nauči i čuje logično i zakonsko objašnjenje : Prvo se formira skupstina koju cine odbornici .Na skupstini se glasa za predsednika opstine iz stranke koja ima vecinu , a posto retko ko ima apsolutnu vecinu, uvek tog predsednika podrzi jos jedna ili vise stranaka .To je automatski vrsta koalicije .U veće opštine ulaze proporcionalno broju odbornika . Na primer, ko je dobio najvise ima 3 clana veća, ko je drugi ima dva člana veća, a ko je treci ima 1 člana veća ( uvek je to dogovor koji pocinje izborom predsednika i zavisi od slucaja do slucaja ). Koga ce stranka imenovati za clana veća, ne moze uticati neko iz druge stranke koja je u toj opstini na vlasti niti predsednik opstine. Slogan kampanje Ludog Radula takodje je bio dvosmislen i uperen protiv opozicije " DA OVI ODU, A DA SE ONI NE VRATE".
Samo je Ludi Radule SAVRŠEN.
Ludi Radule, gotovo sve svoje resurse upotrebio za obračun sa opozicijom. Sredstva nije birao.
Drugi primer gde opozicija napada opoziciju je i gostovanje "čuvenog velikog lidera, opozicionara, vizionara i lidera" Čedomira Jovanovića u emisiji Upitnik na RTS-u. U toku debate predstavnika lista za beogradske izbore, ničim izazvan, Čedomir Jovanović optužio druga dva prisutna opoziciona lidera Dragana Šutanovca i Dragana Đilasa, kao i Borisa Tadića koji nije bio u emisiji, citiram: " zbog tebe Sutanovac, zbog tebe Djilase, zbog Tadića, ja sam ostao na ulici, i sa policijskim obezbedjenjem sa kojim mi deca rastu". Moram da naglasim da mi je Čede baš žao, ali onako od srca. Vidi se da jako, jako loše živi, loše se oblači, provodi, putuje, a i imovinska karta mu baš govori da je neko ko je OSTAO NA ULICI.
Gledaoci koji su pratili gostovanje Ludog Radula, i Čede Jovanovića, jedino šta su mogli jeste da i ako su bili za njih do tog momenta, na dan izbora svoj glas ili daju nekoj treće rangiranoj opozicionoj listi, ili glas da daju vladajućima, ili pak da dobar deo njih ipak ostane kod svojih kuća i svoj glas NEDA NIKOME, što se na kraju tako i pokazalo. 800.000 beogradjana usled delovanja trojanskih konja ludog Radula i "ostavljenog samog čoveka na ulici" Čede Jovanovica, nisu izašli na birališta, te nam je rezulatat ovakvih izbora, takav kakav nam je.
Oči prave opozicije u narednih četri godine, biće uperene na samo dve liste u gradskoj skupštini Djilasa i Šapića ( ako su pametni napraviće koaliciju). Gotovo ne moguće je da stranka poput Demokratske Stranke koja postoji 28 godina, nije osvojila ni jedno odborničko mesto u skupštini grada Beograda.
Veštačkim putem poslati smo ispod cenzusa.
Šta se zapravo dogodilo, nije teško da sami zaključite.
Ujedinjenje prave i istinske opozicije bez trojanskih konja u vidu navodnih i lažnih opozicionara, jedini put do Oslobodjenja Beograda, a zatim i cele Srbije. Samo ujedinjena i dobro organizovana opozicija može na izborima pobediti poziciju i doneti promene.

S poštovanjem
Poslednji Urbani Samuraj
Valdimir Speedy Savic
dipl. trener borilačkih sportova i veština.