Uvek sam bio protivnik da dvoje ljudi koji nose uniformu budu u vezi i braku. Tačno je da se ljudi u uniformama uzimaju i stvaraju porodice, jer se najbolje razumeju. Teško civili mogu razumeti i svatiti život i posao uniformisanog lica. Noćna aktivna i pasivna dežurstva, tereni, premeštaji, vanredna obezbedjenja, posebne akcije, povrede na radu, povećan stres, adrenalin i sve drugo, osobe bilo kog pola muškog ili ženskog, koji su u emotivnoj vezi ili braku sa osobama iz uniforme, teško mogu razumeti i svatiti taj deo našeg posla i života.
Znam mnogo dobrih brakova izmedju dvoje ljudi iz uniforme koji rade isti posao, ali takodje znam i mnogo loših stvari koje su nastale iz tih veza i brakova.
Kada sam u filmu i seriji Vojna Akademija video scenu gde dvoje pitomaca ljube i izražavaju emocije jedno prema drugome, istog momenta sam napustio bioskop. Vojska, Policija su službe koje brane i štite, i po nekom pravilu u tim poslovima a i po ps-u nema mesta za sexualno emotivnim vezama medju profesionalcima. Ali nismo svi isti.
Nisam želeo da budem kao drugi. Žene u uniformi uvek sam gledao kao kolege, i tako se ponašao ma koliko mi se one kao žene dopadale. Bilo je situacija gde je bilo obostranog flerta u vidu šala, ali uvek sam takve šale, na kraju završavao sa čuvenim rečenicama : " možda bi i bili dobar par, ali da jedno od nas nije u dresu ( uniformi)". Bilo je situacija i kada su me zbog mog stava povodom toga pojedine žene namerno provocirale, ali granica se opet znala i gde je stop.
U svojoj profesionalnoj karijeri radio sam sa mnogo lepih žena u uniformi jako dugo, što na terenu, što u kancelariji. Kada bi me sreli na ulici u pratnji zgodne koleginice, neki su balavili, neki su cvokotali, a ovi malo hrabriji prilazili su mi kada ostanem sam na trenutak, da me pitaju imam li nešto sa njom, kao bomba je, blago tebi, umeš i ti da izabereš itd. Svima sam isto odgovarao uz osmeh, to je moj kolega i ništa drugo. A i stvarno je tako i bilo, osim prijateljstva i kolegijalnosti, nikada ništa nisam imao, ni sa jednom ženom iz svog radnog okruženja. Mnogi od kolega krenu vezu ili brak, nešto im se desi, ona ili on se zaljube, pritom rade u istoj zgradi i pozorište u kući besplatno imate.
Nisam želeo ni da pomislim na priče tipa on i ona su bili znajedno...znas ko je nju pre tebe.. pre njega bio taj, ili tvoj noćašnji partner je bivši muž tvoje sadašnje. A dešavalo se i to da sadašnji bude u patroli sa bivšim, dok ona sedi na sistemu veze u istoj smeni. ma milina za rad. Naravno to je namerno bilo montirano, jer su mnogi uključujući i komandira i sefovi voleli da gledaju pozorišta u kući, i šta će se dalje izdešavati. Jadno, istinito ali sami su to birali.
Radeći na par meseci na aerodromu , za oko mi je zapala jedna prelepa tada koleginica. Bila je brineta i jako zgodna. Uniforma joj je stojala kao salivena. Tada mogu reći zaljubio sam se na prvi pogled. Naravno ona to nije znala.
Često smo prolazili jedno pored drugog, poslovi su nam se preplitali, ali ni jednog momenta ničim nisam nagoveštavao ništa sto je suprotno mom poslu. Dešavalo se da smo sedeli u autobusu za aerodrom i u povratku ka kući jedno preko puta drugog, ali svih tih 6 meseci niti ona meni niti Ja njoj, nismo se obraćali. Koliko se sada sećam, a sećam se za svo to vreme ni zdravo jedno drugom rekli nismo.
Nije me bilo strah da joj pridjem, da joj se javim, da me je blam ako dobijem tzv korpu, briga me je bilo i što bi se i da li bi se drugi posle smejali itd, jer ja nisam taj tip da me pogadjaju tudje priče.
Jedini ipravi razlog zbog koga ništa pokušao nisam, jeste moj stav,
DA JE TO KOLEGA U DRESU I NIŠTA VIŠE.
. Sebe lično i svoj život nikada nisam mogao da zamislim, da živim i radim sa osobom iz moje branše, i još sa osobom koja radi u istoj zgradi gde i ja.
Da nam kumovi i svi prijatelji opet budu iz naše branše. Zašto? Jednostavno sam želeo da posle posla budem Vladimir, da živim sa nekim ko se bavi drugim poslom, i da oko sebe imam uvek prijatelje iz drugih poslova i zanimanja.
Za sve te godine koliko sam radio u moj stan privatno dolazio je samo Vojkan moj bivši partner, tadašnji i sadašnji drug.
Službeno kad smo na terenu i radimo dolalazili su i kolege i koleginice.
Nisam imao volje i živaca da se družim van posla sa kolegama. Ako na poslu moram da slušam ko koga trti, kome se smešta premeštaj, ko se unapredjuje, ko je pošten, a ko lopov, ko diluje i javlja dilerima o našim akcijama, a ko ne, i druge nebulozne izmišljene priče, o ljudima koje iz ličnog amoziteta nepodnosimo, ali zato pričamo o njima sve najgore bez materijalnih dokaza, jer su u poslu bolji od nas, pa dabogda mu crkla krava ovako ili onako. Ljubomora je čudo.
Zbog svog stava da sa koleginicama nemam ništa, od strane jedne ženske osobe takođe iz dresa, koja me je godinama progonila imao sam i malih problema. Pozivi, poruke preko telefona, kolega, fb-a itd bili su sve češći sve intezivniji sve luđi i sve bezobranzniji. Na kraju kada sam je oterao u tri lepe i rekao joj da to što njoj treba ima na svakom ćošku, i da mene ona kao žena ne zanima, ona iz očite ljubomore i svoje bolesne želje, što bi se reklo u žargonu pustila buvu: " Onaj fini Savic, što je svima vama drug i kune se u kolegijalnost, mene je hteo da J..., ali mu ja nisam dala pa je zato onako reagovao". Da stvar bude smešnija većina duduka bukalno je to svatila da sam dobio tzv korpu, pa su ih mnogo zanimali razlozi. Kratko i jasno sam im odgovorao: " ako mislite da sam pao na grane crvenog krsta da idem, tražim i molim u krugu gde radim ( od Subotice do Preseva, od Pirota do Šida), preko Beograda gde sam rodjen, onda Ja više nemam šta da kažem.
Drugi razlog zašto nikada nisam bio sa ženama iz mog posla, je poseban i komičan i žalostan. Pre 7-8 godina, kolega se oženio koleginicom. Ona je treba da radi noćnu smenu od 22-06 časova. Kako bi izbegao da mu žena radi sa jednim od kolega, koga očima nije mogao da vidi zbog ličnog amoziteta i sujete, isti je otrčao kod komandira i tražio da ona tu noć radi sa njihovim venčanim kumom. I stvarno kumovi su radili
. Zima januar ili februar mesec, duva kosava, sneg mokar Beograd je ličio na Sibir. Sklonili su se u zgradu EDB-a. Koliko su se smrzli, da bi se što brže i bolje ugrejali oni su se dovatili, ne zajući da taj kumski zagrljaj i zagrevanje svojih tela koja su bila gola do pasa, svo vreme snima kamera. Kumovski sex upravo snimljen. Radni sto im je bilo mesto za zagrevanje. Nije dugo prošlo snimak je stigao do mladoženje. Mladoženja poteže pištolj na kuma i kum na njega. Kuma odlazi sa kumom, ali u poslu svi i dalje rade zajedno u istoj zgradi
. Nije kuma dugo ostala sa kumom. Par meseci, a onda je našla novog i prešla u drugi naš objekat
Mladoženju naravno svi su ismejavali. Šta je tražio to je dobio
Jedno martovsko veče pre 8-9 godina, radio sam noćnu smenu od 19-07. Imao sam privdeno lice koje je određeno zadržavanje.
Spuštam ga u pritvor. Krećući se ka izlazu iz anfi teatra tj sale za sastanke čuje se uh, ah um, oh, tup, aa, ooo. Vratim se unazad kroz polu otvorena vrata ih vidim. Ona preko stola savijena, on iznad nje polu goli ( pomislih mora da čitaju zajedno neku dobru knjigu, pa se on nagao preko nje, da bolje čuje šta ona čita
). I tako dok oni čitaju, ona se drma kao kao mikeser , a on se vrca, kao na vrtešci. Vratio sam se korak dva u nazad, svom snagom sam udario vojnički čizmu o čizmu po mermernom holu. Nastala je panika. Izleću ko blesavi dok ona zakopačva grudnjak, a on šlic od pantalona naleću na mene. Pitam ih da li i oni imaju nekog privedenog u 03,00 ujutru??!? Odgovor koji sam dobio dok sam se smejao bio je više neverovatan : "budalo zar ne vidiš da se presvačimo za autobus treba da idemo kućama "?!? Ajde?!? U 03h VI se spremate za autobus ,a radimo do 07?!? Zanimljivo, šta bi rekla tvoja žena i njen muž, pomislih u sebi da vide na ovo zajedničko presvlačenje u 03h?!? .
Došlo je 07h naravno kući nismo otišli. Čekali smo radni sastanak u 09h.
Svi sedimo u anfiteatru. Načelnik ulazi, taman da sedne za sto, kad ispod stolice vide crne tanga gaće. Onako van sebe prozva spremačicu Milenu zašto nije sređen prostor. Spremačica Milena jedna divna i meni jako draga osoba, odgovori kao iz stopa: "načelniče, ako moram svo smeće da skupljam i ako mi je to posao, i to radim časno i pošteno, ja nemoram više da čistim iskorišćene kondome i takve gaće da skupljam više NEĆU, pa vi mož me kaznite koliko oćete". U sali smeh. 250 ljudi se smeju, načelnik crveni, a akteri presvlačenja pognuli glave. Samo sam ih pogledao, sve im je bilo jasno. A želeo sam samo da ih pitam, od kuda oni na sastanku u 09h, kad su se u 03h presvlačili da stignu na autobus ka kućama?!?!
Naravno nisam hteo, ali sam se kao i većina smejao iz sveg glasa. Jedno od njih u "poverenju" ispričalo je drugom kolegi šta se desilo i kako sam ja naišao kad nije trebalo, ataj kolega u " poverenju" ispirčao ostalima, i tako se na kraju saznalo za to presvlačenje
Ono što me je posebno odvajalo od toga da sa nekom ženom imam bilo šta osim drugarstva i kolegijalnosti u poslu koji smo radili, su i takozvana nameštanja rezultata rada. Nešto se dešava na terenu, gradjani zovu, ja se nalazim na 70 metara od mesta dogadjaja, žena sa veze ne proziva mene na tom delu terena, već privatnim mobilnim poziva muža koji je u auto patroli bogu iza ledja da on dođe , uhapsi lice i dobije 20%.
Mnogo puta zbog tih porodičnih odnosa, na relaciji muž/dečko vodja auto patrole, zena/devojka/svalerka radi na sistemu veze u istoj smeni, nismo stizali na vreme i nismo lišavali slobode lica iz krivčnih dela razbojnistva, ubistava, tuča sa smrtnim posledicama itd, jer ona je po svaku cenu želela i htela da muž/dečko,švaler bude nagradjen. Bilo je bitno da se o njegovom hapšenju pričaju hvaospevi, kako je on najuticajniji, obaveste mediji, najbolji radnik, kako boljeg nema, a ne da se spasi onaj ko ili za koga pozivaju, i nagradi onaj ko je najbliži i koji je intervenisao.
Tako se i desilo da nam narkoman iseče radnicu prodavnice Korner Shopa u ulici Kraljice Marije 33 nožem, jer osoba koja je primala poziv od gradjana nije zvala mene sa tog terena, već snog muža iz auto patrole na privatni mobilni telefon koji se u tom momentu nalazio, koliko se sada sećam na Višnjičkoj banji.
Govorio sam i tada, kao što govorim i sada ukoliko ima ljudi koji žive i rade zajedno tj da su u braku ili ozbiljnoj vezi, nemojte im dozvoljavati da rade iste poslove u istoj zgradi i na istim i sličnim poslovima, ma koje poslove oni radili, koja zvanja imali.
Nekada se znalo da dva člana porodice, koji rade u jednoj firmi ne mogu raditi u istom objektu, smeni, istim ili sličnim poslovima zbog sukoba interesa itd.
Da me neko nebi pogrešno razumeo poznajem dosta divnih, uspešnih, srećnih porodica gde i ona i on rade u vojnoj ili policijskoj uniformi.
Ljubavne igre, svalerske kombinacije izmedju dvoje ljudi, koji rade zajedno u bilo kojoj firmi, ustanovi, kompaniji itd je mač sa dve oštrice i vatra koja može veoma lepe i kvalitetne opekotine da nanese.
Ja sa takvom vatrom i takvim mačem dok sam nosio dres, nisam želeo da se upuštam u igru, jer ne igram igre, niti kola, za koje smatram da nisu za mene, baš kao što ni sada gde radim takve igre ne igram, niti me takve šeme i kombinacije zanimaju.
Tamo gde radiš, tamo ljubav ne traži.
S poštovanjem
Poslednji Urabni Samuraj
Vladimir Speedy Savic
dipl sportski trener borilačkih sportova i veština.
Нема коментара:
Постави коментар