ZAŠTO ME VEĆI DEO "KOLEGA" NIKADA NIJE VOLELA, NITI PODNOSILA?!?!

ZAŠTO ME VEĆI DEO "KOLEGA" NIKADA NIJE VOLELA, NITI PODNOSILA?!?!
Pored dobro poznatih razloga o kojima sam već pisao u svojim blogovima, postoji još jedan razlog nikada nisam znao da ĆUTIM.
Kada god sam video da nešto nije uredu i da je suprotno sa moralnim, etičkm i profesionalnim principima, uvek sam se bunio i dizao glas protiv toga.
Ja sam pričao drugi su ćutali, treći se podsmevali i govorili pustite BUDALU, a onda pod pritiskom tih trećih njima su prilazili i ovi drugi što su ćutali.
Neki od njih su im prilazili iz ličnih razloga boljih radnih mesta, nekih sitnih usluga itd, a neki čisto jer im je trebala zabava.
Prvi ozbiljan problem izmedju njih i mene nastao je zbog PROMENE PREBIVALIŠTA, i čuvenih putnih troškova poznatijih kao "PUTAĆI".
Mnogi od Vas koji niste iz mog sveta pitaćete kakve veze imaju "PUTAĆI" i promena adresa prebivališta samnom i sa njima?!
Sve počinje od oglasa za prijem novih kandidata za pripadnike ministarstva. 2010 par meseci pa zatim od 2012 do 2013 godine radio sam na tzv predmetima- terenske provere, uručenja rešenja, presuda itd. Kada novi "gušter" konkuriše radi se terenska provera na adresi stana, obavlja se razgovor sa stanodavcem, komšijama, ukoliko radi odlazi se na posao, razgovara sa kolegama. Ukoliko je guster skoro promenio adresu stana, pored provere na toj adresi šalje se zamolnica policijskoj upravi na kojoj je guster živeo veći deo ,da kolege iz te uprave izvrše istu bezbedonosnu proveru kadnidata. Što bi se reklo da mu malo proverimo i DINASTIJU, preko oca, majke, brata, sestre, ujaka, stričeva pa do pokojnog DEDE. Ja sam iskreno proverama išao i do pokojnog čukun dede. Dolazi čuveni konkuras za policajce za grad Beograd. Jedan od uslova bio je da gušter ima prijavu stana na teritoriji grada Beograda minimum godinu dana. Kod nas u službi se za konkurs znalo i 6 meseci pre konkursa, a neki su znali i po godinu dana ranije uslove, način itd. Svi se pitate kako kompletni idiot koga znate od malena zalutao medju nas?!? Veoma prosto.
Imam informaciju kad je konkurs. Dete ( čitajte kompletni idiot) svog rodjaka, prijatelja, kuma pripremim tako što mu adresu stana promenim i prijavim ga fiktivno na svoju adresu. On živi i "bleji" po mestu življenja od rodjenja, nikome ništa ne priča i čeka.
Na dan otvorenog konkursa prvi je uredu i prilaže dokumentaciju.
Da bi ga osigurao, a pošto smo iz istog kraja zovem tamo nekog Jovu u toj zabiti i kažem, ako ti stigne zamolnica za tog i tog daj vidi reši mi to je MOJ MALI, konkurisao za nas.
Po završetku konkursa, selektiranih kreće bezbedonosna provera.
Izlazi se na teren. U većini slučajeva "kandidate" nisam zaticao na adresi.
A odgovore koje sam dobijao od stanodavaca bili su tipa na poslu, u školi ( u školi a konkurisao za nas?!? ) pa da ide 5 stepen, ili na fakultetu je, ili otisao ili otisla kod devojke-dečka. Na pitanja gde rade, koja škola, koji fakultet, u kom mestu joj decko ili devojka zive, odgovore sam dobijao zbunjuće tipa: NE ZNAM, NE MOGU DA SE SETIM, ČEK DA ZOVNEM OVOG ONOG, ili evo Vam broj pa ih vi pozovite oni će Vam objasniti. Nije mi padalo napamet da ih zovem, jer sam znao da je u pitanju prevara. Ostavim samo poziv da mi se gušter javi u kancelariji toj i toj LIČNO rok 24h. Kada se kompletni idiot pojavi prvo pitanje od kada si prijavljen u Beogradu, gde živiš ime stanodavca, ko zivi jos u stanu?!? Ako mozes pojasni mi kad se udje u stan gde je kupatilo, spavaca soba, dnevna kuhinja?!? Pošto sam u to vreme ziveo i radio na Karaburmi odlicno sam poznavao strukturu svih stanova na Karaburmi, Visnjickoj Banji, Visnjici, a pošto sam i odrastao u centru Beograda, takodje sam znao i strukturu stanova u tzv krugu dvojke. Znači ne može da me radi. Vidim po odgovorima nisu čista posla. Čekam zamolnicu iz zabiti gde živi ceo svoj život. Stiže zamolnica a tamo hvalospev. Čitam depešu i mislim u jbt pa ovo je NARODNI HEROJ.
Naravno moja terenska tj bezbedonosna procena bila je NEGATIVNA.
Po zakonu svako može slobodno da menja adresu stana kada hoće, potreban mu je ugovor od vlasnika stana, lična karta vlasnika i vlasnik + obrazac i uplatnica od 190 dinara.
Dešavalo se da neki od njih stvarno rade u Beogradu ali ne žive na toj adresi, pa se dešavalo da im odem na posao. Iako to mnogi nisu praktikovali Ja jesam. Ceo dan provedem u firmi. Prodjem prvo one što ga ili što je hvale, a onda čekam one koji ih pljuju. Kada završim sačinjavao sam izveštaj. Od 10 guštera kod mene su u proseku DVA GUŠTERA dobijali POZITIVNO. Pojedine kolege su me zvali na telefon, neke me lično sretali ubedjivali, da malo promenim izveštaj, da je to njihov, da će i meni nekada nešto trebati itd. Naravno odobijao sam da menjam svoj izveštaj.
Pošto sam takav kakav sam, taj predmet, sutra završi kod drugog kolege i naravno, ponovljenom proverom ili dopunskom kandidat tj gušterčina tj kompletni idiot dobio je POZITIVNO.
Kompletni idiot ode na obuku u COPO ( centar za osnovnu policijsku obuku), prodje pripravnički staž, dobije rešenje za stalni radni odnos. I šta prvo uradi kompletni idiot kad dobije značku i rešenje?!?! Pa promeni adresu stana, i vrati na adresu gde je ceo život živeo, a ustvari ne prijavljeno živi na teritoriji grada Beograda. Neko će pitati a kakve to veze ima sa celom ovom pričom?!!? Ima i to velike. Po mestu stanovanja njemu isplaćuju tzv PUTAĆE. Pa onaj što se vratio na kućnu adresu dole recimo u Preševu ili nekoj zabiti za koju niko nikad čuo nije, ili gore u Subotici, po broju radnih dana firma mu isplaćuje "PUTAĆE".
U prvo vreme delili su PUTAĆE na ruke, pa mi koji stvarno živimo i radimo u Beogradu dobijemo 2600, a oni ispred nas po 100 do 190 HILJADA dinara ( ako se desi da putaći kasne izlazili su i na 190 HILJADA) a prosek putaća bio je od 70-90 HILJADA dinara. Da bi renovirao stan Ja sam morao da podižem kredit koji otplacujem dve godine, a on koji ima tamo nekog, za mesec dana navodnog puta zaradi toliko koliki je moj dvogodišnji kredit. Koliko su bili drski i bezobrazni dok pred nama broje novac protiv pravno stečen, govorili su uz osmeh "MI KREDIT NE MORAMO DA PODIŽEMO".
I dok se oni smeju i broje, nama beogradskoj buraniji mučnina.
Ja sam javno psovao i državu i one koji su im to omogućili, drugi su ćutali i psovali u sebi.
Skrećem pažnju starešinama na taj problem, prave se LUDI.
U to vreme bio sam član i jedan od vodja sindikata. Na sastancima sindikata dok obrazlazem problematiku, svi se slažu kako pomenem PUTAĆE, tako svi skoče i kažu "ĆUTI BUDALO" :-).Napustim taj sindikat odlazim u drugi sindikat.
I tamo i dobijem isti odgovor ĆUTI BUDALO.
I tako ja promenim 9 sindikata od 30 sindikata i svuda na pomen PUTAĆA, dobijem odgovor ĆUTI BUDALO :-) . Nisam više mogao da idem u druge sindikate. Mnogo bi mi bilo da još 21 put čujem "ĆUTI BUDALO" :-D :-).
Dok sam radio u stanici granične policije u Šidu koristio sam i sam putne troškove tj PUTAĆE, jer sam svaki dan u različitim vremenskim intervalima putovao na relaciji Bgd-Šid i Šid- Beograd, autobusima gde se MORALA plaćati karta, jer u većini slučajeva auto prevoznici koji su držali tu liniju Beograd -Šid -Osjek bili su iz Hrvatske.
Nikada mi nije padalo napamet da u Šidu nadjem stan a da prijavljujem da putujem. Čak i sam to hteo dobio bi krivičnu prijavu, jer sam za starešine imao starešine staru gardu, koja je držala do časti ponosa i ugleda službe.
Da se ne lažemo ima policajaca koji svoj radni vek provedu na točkovima i koji stvarno putuju i život im prodje po autobusima.
Kada je tadasnji direktor policije Milorad Veljovic omogućio premestaj po mestu stanovanja ko je želeo, mali broj se prijavio. Ovi drugi veći deo govorio je : "Hvala direktoru ipak ćemo mi putovati, navikli smo da se mučimo"..Naravno sve uz osmeh. Svi smo MI znali i gde žive u Bgd i da jednom mesečno kad subotom ujutru izadju iz noćne sete se da odu stvarnim kućama i to naravno u uniformi, da bi se videlo kako oni putuju. Pokušala Unutrašnja Kontrola SUK da ih radi. Uhvate ih i naravno pada u vodu, jer nigde u zakonu ne pise da onaj ko putuje nakon smene mora da je u autobusu za kući, pa su svi imali momke, devojke u Beogradu, rodbinu, prijatelje itd. Onda je SUK pokušao da se PUTAĆI pravdaju kupljenim kartama po datumima. Ni to im nije uspelo. U tim manjim mestima svako ima svakog. Ovaj sedi u Bgd radi skuplja putne troškove tj PUTAĆE, šalje kući, a mamo, tato, bato ujo itd, čekaju buseve svaki dan i skupljaju odbačene karte putnika, ili im sami vozači i kondukteri iz kanti za smeće prodaju za sitne novce.
I eto i tu se pred zakonom operu. U pitanju su bili milionski iznosi tih PUTAĆA.
Na te putaće dodate prosečnu platu od 50.000 dinara + onih 10.000 " pomoći koje je Dačić davao, za te je bilo meka i medina, dok smo svi mi drugi jedva prezivljavali. Davao sam predlog da se svima njima linearno mesečno uplati po 15.000 ( jer niko nije mogao da me ubedi da za tu sumu, ne moze da se pokriju mesečna putovanja ma odakle oni putovali iz Srbije u Beograd) naravno predlog ODBIJEN. Predlagao sam da se svi bez pitanja gde ima mesta premeste. Predlog ODBIJEN.
Dešavalo da se autoprevoznici pobune jer samo voze policajce koji naravno neplaćaju kartu iz svih gradova pa krenu sa naplatom, pa se tako desilo da autobus jednog auto prevoznika koji je vozio na relaciji Kumanovo-Niš-Beograd- Ljubljana-Grac, na nekoliko naplatnih rampi na auto putu ( Nais, Bubanj potok, Simanovci) tri puta bude izkljucen na VTP vanredni tehnički pregled.
Jul mesec a ono VTP. Putnici luduju, kamak, sir, prsuta, ajvar im se usmrdi, jer je pregled detaljan dok oni čekaju, pa hoće da ubiju vozaca i konduktera. Na kraju opet dodjemo da auto prevoznik vozi za dzabe :-D :-D :-D Opet sam dao predlog u sindikatu na sastancima, dajte predlog poslodavcu da vidi sa autoprevoznicima omogući povoljniju registraciju iz razloga što naši neplaćaju kartu, a za uzvrat poslodavac da neisplacuje PUTAĆE, i da taj novac preusmeri na nabavku uniformi, opreme, vozila. Ovaj put odgovor je bio ZAKON O RADU KAŽE OBAVEZNA NAPLATA PUTNIH TROŠKOVA, i kolega Saviću mi se moramo držati ZAKONA , a kako će poslodavac rešiti problem oko tih što neputuju to nije naš prblem, mi moramo misliti na one koji stvarno putuju :-) :-D :-D Ok kolege postovaćmo ZAKON, ali realno ni ti koji putuju u 90% neplaćaju kartu šta ćemo sa tim?!?
Odogovor je bio prost i jednostavan: ĆUTI BUDALO :-) :-D :-)
I tako BUDALA nikada UĆUTALA NIJE.
Ta ista BUDALA I dalje otplaćuje kredite koje je samo refinansirao, dok pojedini nisu čuli ni imali potrebe da čuju za reč PODIĆI KREDIT. ( Čast izuzecima koji stvarno putuju i koji uredno izmiruju svoje putne obaveze).
S' poštovanjem
Poslednji Urbani Samuraj
Vladimir Speedy Savic
diplomirani trener borilačkih sportova i veština

ZAŠTO NIKADA NIŠTA NISAM IMAO, OSIM KOLEGIJALNOSTI SA ŽENAMA SA KOJIMA SAM RADIO.

Uvek sam bio protivnik da dvoje ljudi koji nose uniformu budu u vezi i braku. Tačno je da se ljudi u uniformama uzimaju i stvaraju porodice, jer se najbolje razumeju. Teško civili mogu razumeti i svatiti život i posao uniformisanog lica. Noćna aktivna i pasivna dežurstva, tereni, premeštaji, vanredna obezbedjenja, posebne akcije, povrede na radu, povećan stres, adrenalin i sve drugo, osobe bilo kog pola muškog ili ženskog, koji su u emotivnoj vezi ili braku sa osobama iz uniforme, teško mogu razumeti i svatiti taj deo našeg posla i života.
Znam mnogo dobrih brakova izmedju dvoje ljudi iz uniforme koji rade isti posao, ali takodje znam i mnogo loših stvari koje su nastale iz tih veza i brakova.
Kada sam u filmu i seriji Vojna Akademija video scenu gde dvoje pitomaca ljube i izražavaju emocije jedno prema drugome, istog momenta sam napustio bioskop. Vojska, Policija su službe koje brane i štite, i po nekom pravilu u tim poslovima a i po ps-u nema mesta za sexualno emotivnim vezama medju profesionalcima. Ali nismo svi isti.
Nisam želeo da budem kao drugi. Žene u uniformi uvek sam gledao kao kolege, i tako se ponašao ma koliko mi se one kao žene dopadale. Bilo je situacija gde je bilo obostranog flerta u vidu šala, ali uvek sam takve šale, na kraju završavao sa čuvenim rečenicama : " možda bi i bili dobar par, ali da jedno od nas nije u dresu ( uniformi)". Bilo je situacija i kada su me zbog mog stava povodom toga pojedine žene namerno provocirale, ali granica se opet znala i gde je stop.
U svojoj profesionalnoj karijeri radio sam sa mnogo lepih žena u uniformi jako dugo, što na terenu, što u kancelariji. Kada bi me sreli na ulici u pratnji zgodne koleginice, neki su balavili, neki su cvokotali, a ovi malo hrabriji prilazili su mi kada ostanem sam na trenutak, da me pitaju imam li nešto sa njom, kao bomba je, blago tebi, umeš i ti da izabereš itd. Svima sam isto odgovarao uz osmeh, to je moj kolega i ništa drugo. A i stvarno je tako i bilo, osim prijateljstva i kolegijalnosti, nikada ništa nisam imao, ni sa jednom ženom iz svog radnog okruženja. Mnogi od kolega krenu vezu ili brak, nešto im se desi, ona ili on se zaljube, pritom rade u istoj zgradi i pozorište u kući besplatno imate.
Nisam želeo ni da pomislim na priče tipa on i ona su bili znajedno...znas ko je nju pre tebe.. pre njega bio taj, ili tvoj noćašnji partner je bivši muž tvoje sadašnje. A dešavalo se i to da sadašnji bude u patroli sa bivšim, dok ona sedi na sistemu veze u istoj smeni. ma milina za rad. Naravno to je namerno bilo montirano, jer su mnogi uključujući i komandira i sefovi voleli da gledaju pozorišta u kući, i šta će se dalje izdešavati. Jadno, istinito ali sami su to birali.
Radeći na par meseci na aerodromu , za oko mi je zapala jedna prelepa tada koleginica. Bila je brineta i jako zgodna. Uniforma joj je stojala kao salivena. Tada mogu reći zaljubio sam se na prvi pogled. Naravno ona to nije znala.
Često smo prolazili jedno pored drugog, poslovi su nam se preplitali, ali ni jednog momenta ničim nisam nagoveštavao ništa sto je suprotno mom poslu. Dešavalo se da smo sedeli u autobusu za aerodrom i u povratku ka kući jedno preko puta drugog, ali svih tih 6 meseci niti ona meni niti Ja njoj, nismo se obraćali. Koliko se sada sećam, a sećam se za svo to vreme ni zdravo jedno drugom rekli nismo.
Nije me bilo strah da joj pridjem, da joj se javim, da me je blam ako dobijem tzv korpu, briga me je bilo i što bi se i da li bi se drugi posle smejali itd, jer ja nisam taj tip da me pogadjaju tudje priče.
Jedini ipravi razlog zbog koga ništa pokušao nisam, jeste moj stav,
DA JE TO KOLEGA U DRESU I NIŠTA VIŠE.
. Sebe lično i svoj život nikada nisam mogao da zamislim, da živim i radim sa osobom iz moje branše, i još sa osobom koja radi u istoj zgradi gde i ja.
Da nam kumovi i svi prijatelji opet budu iz naše branše. Zašto? Jednostavno sam želeo da posle posla budem Vladimir, da živim sa nekim ko se bavi drugim poslom, i da oko sebe imam uvek prijatelje iz drugih poslova i zanimanja.
Za sve te godine koliko sam radio u moj stan privatno dolazio je samo Vojkan moj bivši partner, tadašnji i sadašnji drug.
Službeno kad smo na terenu i radimo dolalazili su i kolege i koleginice.
Nisam imao volje i živaca da se družim van posla sa kolegama. Ako na poslu moram da slušam ko koga trti, kome se smešta premeštaj, ko se unapredjuje, ko je pošten, a ko lopov, ko diluje i javlja dilerima o našim akcijama, a ko ne, i druge nebulozne izmišljene priče, o ljudima koje iz ličnog amoziteta nepodnosimo, ali zato pričamo o njima sve najgore bez materijalnih dokaza, jer su u poslu bolji od nas, pa dabogda mu crkla krava ovako ili onako. Ljubomora je čudo.
Zbog svog stava da sa koleginicama nemam ništa, od strane jedne ženske osobe takođe iz dresa, koja me je godinama progonila imao sam i malih problema. Pozivi, poruke preko telefona, kolega, fb-a itd bili su sve češći sve intezivniji sve luđi i sve bezobranzniji. Na kraju kada sam je oterao u tri lepe i rekao joj da to što njoj treba ima na svakom ćošku, i da mene ona kao žena ne zanima, ona iz očite ljubomore i svoje bolesne želje, što bi se reklo u žargonu pustila buvu: " Onaj fini Savic, što je svima vama drug i kune se u kolegijalnost, mene je hteo da J..., ali mu ja nisam dala pa je zato onako reagovao". Da stvar bude smešnija većina duduka bukalno je to svatila da sam dobio tzv korpu, pa su ih mnogo zanimali razlozi. Kratko i jasno sam im odgovorao: " ako mislite da sam pao na grane crvenog krsta da idem, tražim i molim u krugu gde radim ( od Subotice do Preseva, od Pirota do Šida), preko Beograda gde sam rodjen, onda Ja više nemam šta da kažem.
Drugi razlog zašto nikada nisam bio sa ženama iz mog posla, je poseban i komičan i žalostan. Pre 7-8 godina, kolega se oženio koleginicom. Ona je treba da radi noćnu smenu od 22-06 časova. Kako bi izbegao da mu žena radi sa jednim od kolega, koga očima nije mogao da vidi zbog ličnog amoziteta i sujete, isti je otrčao kod komandira i tražio da ona tu noć radi sa njihovim venčanim kumom. I stvarno kumovi su radili :-) .
Zima januar ili februar mesec, duva kosava, sneg mokar Beograd je ličio na Sibir. Sklonili su se u zgradu EDB-a. Koliko su se smrzli, da bi se što brže i bolje ugrejali oni su se dovatili, ne zajući da taj kumski zagrljaj i zagrevanje svojih tela koja su bila gola do pasa, svo vreme snima kamera. Kumovski sex upravo snimljen. Radni sto im je bilo mesto za zagrevanje. Nije dugo prošlo snimak je stigao do mladoženje. Mladoženja poteže pištolj na kuma i kum na njega. Kuma odlazi sa kumom, ali u poslu svi i dalje rade zajedno u istoj zgradi :-D .
Nije kuma dugo ostala sa kumom. Par meseci, a onda je našla novog i prešla u drugi naš objekat :-)
Mladoženju naravno svi su ismejavali. Šta je tražio to je dobio :-)
Jedno martovsko veče pre 8-9 godina, radio sam noćnu smenu od 19-07. Imao sam privdeno lice koje je određeno zadržavanje.
Spuštam ga u pritvor. Krećući se ka izlazu iz anfi teatra tj sale za sastanke čuje se uh, ah um, oh, tup, aa, ooo. Vratim se unazad kroz polu otvorena vrata ih vidim. Ona preko stola savijena, on iznad nje polu goli ( pomislih mora da čitaju zajedno neku dobru knjigu, pa se on nagao preko nje, da bolje čuje šta ona čita :-) ).
I tako dok oni čitaju, ona se drma kao kao mikeser , a on se vrca, kao na vrtešci. Vratio sam se korak dva u nazad, svom snagom sam udario vojnički čizmu o čizmu po mermernom holu. Nastala je panika. Izleću ko blesavi dok ona zakopačva grudnjak, a on šlic od pantalona naleću na mene. Pitam ih da li i oni imaju nekog privedenog u 03,00 ujutru??!? Odgovor koji sam dobio dok sam se smejao bio je više neverovatan : "budalo zar ne vidiš da se presvačimo za autobus treba da idemo kućama "?!? Ajde?!? U 03h VI se spremate za autobus ,a radimo do 07?!? Zanimljivo, šta bi rekla tvoja žena i njen muž, pomislih u sebi da vide na ovo zajedničko presvlačenje u 03h?!? .
Došlo je 07h naravno kući nismo otišli. Čekali smo radni sastanak u 09h.
Svi sedimo u anfiteatru. Načelnik ulazi, taman da sedne za sto, kad ispod stolice vide crne tanga gaće. Onako van sebe prozva spremačicu Milenu zašto nije sređen prostor. Spremačica Milena jedna divna i meni jako draga osoba, odgovori kao iz stopa: "načelniče, ako moram svo smeće da skupljam i ako mi je to posao, i to radim časno i pošteno, ja nemoram više da čistim iskorišćene kondome i takve gaće da skupljam više NEĆU, pa vi mož me kaznite koliko oćete". U sali smeh. 250 ljudi se smeju, načelnik crveni, a akteri presvlačenja pognuli glave. Samo sam ih pogledao, sve im je bilo jasno. A želeo sam samo da ih pitam, od kuda oni na sastanku u 09h, kad su se u 03h presvlačili da stignu na autobus ka kućama?!?!
Naravno nisam hteo, ali sam se kao i većina smejao iz sveg glasa. Jedno od njih u "poverenju" ispričalo je drugom kolegi šta se desilo i kako sam ja naišao kad nije trebalo, ataj kolega u " poverenju" ispirčao ostalima, i tako se na kraju saznalo za to presvlačenje :-)
Ono što me je posebno odvajalo od toga da sa nekom ženom imam bilo šta osim drugarstva i kolegijalnosti u poslu koji smo radili, su i takozvana nameštanja rezultata rada. Nešto se dešava na terenu, gradjani zovu, ja se nalazim na 70 metara od mesta dogadjaja, žena sa veze ne proziva mene na tom delu terena, već privatnim mobilnim poziva muža koji je u auto patroli bogu iza ledja da on dođe , uhapsi lice i dobije 20%.
Mnogo puta zbog tih porodičnih odnosa, na relaciji muž/dečko vodja auto patrole, zena/devojka/svalerka radi na sistemu veze u istoj smeni, nismo stizali na vreme i nismo lišavali slobode lica iz krivčnih dela razbojnistva, ubistava, tuča sa smrtnim posledicama itd, jer ona je po svaku cenu želela i htela da muž/dečko,švaler bude nagradjen. Bilo je bitno da se o njegovom hapšenju pričaju hvaospevi, kako je on najuticajniji, obaveste mediji, najbolji radnik, kako boljeg nema, a ne da se spasi onaj ko ili za koga pozivaju, i nagradi onaj ko je najbliži i koji je intervenisao.
Tako se i desilo da nam narkoman iseče radnicu prodavnice Korner Shopa u ulici Kraljice Marije 33 nožem, jer osoba koja je primala poziv od gradjana nije zvala mene sa tog terena, već snog muža iz auto patrole na privatni mobilni telefon koji se u tom momentu nalazio, koliko se sada sećam na Višnjičkoj banji.
Govorio sam i tada, kao što govorim i sada ukoliko ima ljudi koji žive i rade zajedno tj da su u braku ili ozbiljnoj vezi, nemojte im dozvoljavati da rade iste poslove u istoj zgradi i na istim i sličnim poslovima, ma koje poslove oni radili, koja zvanja imali.
Nekada se znalo da dva člana porodice, koji rade u jednoj firmi ne mogu raditi u istom objektu, smeni, istim ili sličnim poslovima zbog sukoba interesa itd.
Da me neko nebi pogrešno razumeo poznajem dosta divnih, uspešnih, srećnih porodica gde i ona i on rade u vojnoj ili policijskoj uniformi.
Ljubavne igre, svalerske kombinacije izmedju dvoje ljudi, koji rade zajedno u bilo kojoj firmi, ustanovi, kompaniji itd je mač sa dve oštrice i vatra koja može veoma lepe i kvalitetne opekotine da nanese.
Ja sa takvom vatrom i takvim mačem dok sam nosio dres, nisam želeo da se upuštam u igru, jer ne igram igre, niti kola, za koje smatram da nisu za mene, baš kao što ni sada gde radim takve igre ne igram, niti me takve šeme i kombinacije zanimaju.
Tamo gde radiš, tamo ljubav ne traži.
S poštovanjem
Poslednji Urabni Samuraj
Vladimir Speedy Savic
dipl sportski trener borilačkih sportova i veština.