Ovaj blog je istinita ispovest, meni poznate i drage osobe B.M sa kojom sam nekada radio, koja je obolela od Hepatitisa C. Njenu ispovest prenosim verodostojnu u celosti, bez bilo kakvih izmena u samom tekstu.
B.M: " Februara 2016. godine prilikom raznih
pretraga za pripremu hiruške intervencije, otkriveno mi je da se u krvi pokazuje
prisustvo virusa Hepatitis C. S' obzirom na moje do tadašnje poznavanje bolesti
Hepatitisa C, kao i većina ljudi, Ja sam tu bolest povezivala sa narkomanima i prostitutkama... Moj svet se srušio kada su mi naknadnom kontrolom krvi
potvrdili prisustvo virusa, prvo sto mi je tada prolazilo kroz glavu je kako će
svi da me izbegavaju, kako ću ostati bez "prijatelja " razmišljala
sam šta će se desiti na poslu kada saznaju?!.... Hiljadu mračnih misli mi je
prolazilo kroz glavu, nažalost većina od njih se i obistinila. Od ljudi
"prijatelja"kojih sam očekivala podršku ni na telefon mi se ne javljaju, dečko sa
kojim sa tada bila u vezi me je ostavio, bez hrabrosti da me pogleda u oči i
licno mi kaže (samo se prestao javljati na tel. i dolaziti), naravno da je ON
odradio testiranje i nije zaražen. Što se tiče posla... u roku od 4 dana sam
dobila premeštaj na drugo radno mesto, sa ne tako ubedljivim obrazloženjem...
Nakon svih tih stresova zapala sam u depresuju u kojoj sam bila dva meseca.
Pomogao mi je razgovor sa psihologom, koji mi je pomogao da prihvatim
situaciju, i da se vratim u normalu. Rečenica koja mi je ostala u glavi,a koju
ni dan danas ne mogu da razumem jeste "od ljudi ne ocekuj ništa "-
tada neceš biti povredjena... Da se TO neočekivanje vremenom vežba! Ne mogu i
neću da živim kao robot, ne prihvatam takav nacin razmišljanja. Ljudi koji su
ostali uz mene i koji su mi do dan danas podrška (neizmerno im hvala) su oni od
kojih i nisam očekivala podršku, to su tamo neki ljudi, stranci... dosta mi je
"zamerilo" zasto pričam i govorim o mojom bolesti, ne moraju svi da
znaju! Da, jednim delom se slažem, ali u našem narodu je sramota biti bolestan,
sramota je pričati o bolesti, ne daj bože sta će komšija reći.... Ja pričam iz
drugog razloga, kao što i Ja, (po lekarima sam zarazena Hepatitisom C pre vise
od 30 godina, transfuzijom krvi) ništa nisam znala, i živela sam sa tim, a
mogla sam mnogo ranije da se lecčim, tako i u Srbiji po posledonjoj proceni ima
oko 100.000 ljudi koji su zaraženi, a i ne znaju. Hepatitis C ima naziv tihi
ubica, upravo zbog toga sto nema simptoma, sto polako uništava jetru. Pokušala
sam ljudima u mojoj okolini da skrenem pažnju, da traže da se testiraju ( lekar
Vas samovoljno nece uputiti na testiranje jer RFZO to košta 16.000 rsd). Što se
tice lečenja, u Srbiji se čeka od godinu dana, pa na dalje, u zavisnosti na
koji način je došlo do zaraze Hepatitisom C, i koji je stepen oštecenja jetre.
Lekovi koji se koriste su "zastareli" tj nigde se u svetu vise ne
koriste, zbog nus pojava koje nose sa sobom, procenta izlečenih pacijenata i
sl., a iste mora da odobri drugostepena komisija RFZO. Imala sam sreće da sam
na lecenje čekala samo 11 meseci od dijagnostikovanja bolesti, po protokolu
lecenje za Hepatitis C tip 1 ( koji je najrasprostranjeniji u evropi) traje 48
nedelja, u vidu tableta (ribavirin) 5x dnevno i injekcije 1x nedeljno
(interferon) koje za sada, relativno dobro podnosim uz manji broj nus pojava.
Najvazniji period lecenja je prvih 12 nedelja, ako nakon tada ne smanji broj
virusa u organizmu, lecenje se prekida jer nema dejstva, pa se čeka neko bolje
vreme, kada će država nabaviti lekove novije generacije, gde lečenje traje
12-24 nedelje, bez nus pojava sa 100% izlečenih pacijenata. Jedina mana novih
lekova je cena 95.000 americkih dolara. Ja sam stigla do 5 nedelje lečenja, čekam 12 i nadam se dobrom ishodu, pa da nastavim do 48 ". M.B.
Poštovani prijatelji ako Vam je stalo do nekoga, i nekoga smatrate za prijatelja, kada je najteže toj osobi nemojte bežati, nemojte prestajati da se javljate. Nije prijatelj samo onaj kada je zdrav, pravi prijatelj se pokazuje u zlu, nevolji i bolesti, kada je najpotrebniji.
Najlakše je imati prijatelja kada je sve lepo, bajno i sjajno.
Osvaiti nekog ko se razboleo, a ko Vam je bio tako drag, nekog koga ste voleli i ko Vas voli samo zato jer je bolestan, ispod svake ljudske i morlane vrednosti je.
Najlakše je pobeći, a najteže je ostati i svojim ostankom sa obolelom osobom, dati psihičku podršku, nadu i veru da će uspeti u izlečenju i da će ozdraviti.
NA MUCI SE POZNAJU JUNACI...PRAVI PRIJATELJI PRIJATELJA U NEVOLJI, ZLU I BOLESTI NIKADA NEĆE OSTAVITI.
BUDIMO LJUDI.
S' poštovanjem
Poslednji Urbani Samuraj
Vladimir Speedy Savić
diplomirani sportski trener borilačkih sportova i veština.
Нема коментара:
Постави коментар