Zivot je neko me majka, a nekome maciha, milion puta do sada
sam to cuo .
U zivotu jako malo se dobija, a veoma mnogo gubi. Trenutak
neodlucnosti, nespremnosti i
odugovlacenja da covek nesto uradi u svome zivotu, na kraju zivot
ispostavi jako veliki racun tj skupo ga platimo, emotivno,
materijalno, nematerijalno, karijerom, a nekada nazalost i zivotom....Najcesca pojava neodlucnosti i nespremnosti da se nesto uradi u zivotu, je slabost prema nekome ili necemu sto nas koci. Prost primer odlazak deteta iz vaseg doma... Kad treba da se osamostali bude svoj covek, obicno roditelji krecu da se brinu sta ce kako ce, gde ce... GREŠKA...Takvim ponasanjem ON/ONA postaje nesposoban za ceo zivot, i zavisan/na od Vas do kraja vaseg zivota. Nakon Vas on/ona postaje parazit i zavisnik od sopstvene porodice, sa majčine dojke presao je na zeninu, a u nekoj starosnoj dobi na dojku svoje dece... I tako idemo u krug, sa kolena na koleno...Takvom Vasem parazitu, koga ste vi napravili parazitom, koji u kuci sve moze, da vas psuje, vredja, zameni uloge sa Vama, da je on Vama roditelj a ne Vi njemu, da kad mu titrate tad ste dobar roditelj, kad mu trebate da Vam podilazi, ali kad mu se suprostavite tada to više nije Vase divno dete, vec MONSTRUM...Kada pisem dete mislim na oba pola zensko i musko...Nazalost i jedni i drugi ponasaju se isto, tako da medju parazitima suprotnih polova nema razlike. Kada tako nauceno dodje u neke godine, recimo dvadeset i neku, kako da mu zivot NE BUDE MAĆIHA, kada ga svo vreme drzite na dojci, a vreme dojenja po bioloskom aspektu odavno mu je prošlo, a ono jos Vam sisa ?!?!?!?Odbacite ga više od sebe i svoje dojke, kao što to rade neke vrste životinja, u žargonu rečeno kao 13-to prase...Neka sam oseti težinu života, zarade, zivotnih problema, nagomilanih racuna, vetrova koje lome, bura koja potanjaju i jedara koja daju vetar u leđa za dalju zivotnu borbu. Zivot je borba i pustite ga da se sam bori... Samim drzanjem na dojci činite mu takozvanu medvedju uslugu i pružate mu lažnu sliku o životu i lažno-trenutnu žaštitu....Kada mu treba savet dajte mu, kada udje u veci problem pomozite mu, ali dozirano, ne mnogo, ne malo, ali i ne preko vasih mogućnosti jer ni vi sami niste svemoćni, budite mu logisticka podrška, a ne lažno-trenutna žaštita...
Svaki roditelj voli svoje dete, ali ne po svaku cenu, time sto mu pravite medvedje usluge, sto mu povladjujete i pruzate vise nego sto ono zasluzuje, dovodite ga samo u vecu zabludu i nesposobnost da sutra nosi sam na svojim ledjima teret koji se zove RODITELJ...
Osnovna greška koja se javlja kod svih roditelja, a pogotovo kod majki jeste, šta ako ode, on/ona ima tešku narav, nikada ga/je više neću videti, čuti, kuku meni, plac, jeza, tuga...E tu je GREŠKA...Tačno biće takav/takva neki kratki period, ali čim ga/je stegne prvi jači životni problem prvo će ono Vas tražiti. Deca su veliki psiholozi, a i manipulatori, pogotovo kad Vam nađu slabu tačku, ili kad znaju da ste slabi na njih, to odma KORISTE....Nazalost takvi su....Vi morate biti jaki, nedozvoliti da Vam ruse , ako vec nisu autoritet nad njima, ako su probili odredjene granice, jasno im stavite do znanja NEMA VIŠE KRAJ, NAPOLJE, SNALAZI TE SE KAKO ZNATE I UMETE...Neko ce reci to je bolno, neko ce reci oticice u kriminal, neko ce reci nedaj boze, neko ce reci to ni slucajno.....ali da se odma razumemo, kad kazem dete, deca, mislim na KONJINE i KOBILE, koji mogu volu rep da isčupaju, a i dalje deru kozu svojih roditelja, živeći na njihovim plećima, koristeći njihove slabosti prema njima, a za uzvrat na najgori moguci nacin vracaju tim roditeljima. Govorim o KONJIMA i KOBILAMA koji imaju od preko 15 ili su presli 20-tu godinu života, tatinim ćerkama i maminim sekapersama ( u mom zvezdarskom žargonu receno PI*KI*AMA), a ne o deci školskog uzarsta ( od 7 do 17 godina).
Srpski mentalitet, neka je ono meni zivo i zdravo, a ostalo cemo lako, samo neka je ono pored mene, moje dete...Nesto ce se promeniti, desiti pa cemo lako....GREŠKA
Vaše dete je nazalost već BOLESNO, osakaćeno da smaostalno
vodi svoj zivot, i vrši
pripremu onoga sto ga i samo sutra čeka, a to je da i ono samo
postane RODITELJ....
Roditelji-ludaci, ne pravite PANIKU, samo u Srbiji ima da jedno dete ostaje na imanju, kuci
uz roditelja...Svuda u svetu ono je samostalno živi, makar i u vasem komsiluku, preko ograde, ali samo zivi..Kod Vas dolazi vikendom na rucak, redovno Vas obilazi, dolazi na rodjendane, slavlja, javlja se, ali SAMOSTALNO ZIVI SVOJ ZIVOT...
Nemojte ziveti zivot vase dece, neka ga oni sami žive i neka se
sami bore...Ovakvim našim nakaradnim mentalitetom, necemo daleko dogurati, postace nam buduce generacije trajno nesposobne da se bore sa zivotom i problemima koje zivot nosi...Nema posla, nema gde da zivi, a vredja Vas, vodi Vas život, mesa se u sve, drzi vam moralne pridike, zamenjuje uloge, a vi ili placete, ili cutite, ili se izvičete, samo radi jedne stvari, a to je da je on/ona tu.... GREŠKA...Odma takve slucajeve izbaciti na ulicu, neka nadje posao na gradjevini, stovaristima, neka spava u parku dok ne zaradi za sobu, neka jede u crvenom krstu, neka se dozove pameti, neka oseti ko je kome šta, neka oseti sta je život i njegovu surovost...Ako i ode sa one strane zakona, surovo ali iskreno bilo ono sa vama sa takvim ponasanjem ili ne bilo, ono će tamo otici, u kriminal, narkomane, prostituciju...A krivac za to je ko ??? Pa VI...Secate se lazno-trenutne zastite i medvedjih usluga, time ste ih licno vi osakatili, onesposobili i razboleli, da se bore protiv zivotnih problema, jer ste ih vi lično čuvali i rešavali njihove probleme.
I da na kraju rezimiram gore napisano...Pripremajte Vašu decu od malih nogu za samostalni zivot, polako na vreme, vec od osnovne škole ukazujte im na to da će jako brzo postati samostalni, da sve sto u tom trenutku nauce, shvate, samo im moze pomoci u trenutku, danu kada ih budete odbacili od sebe, kao 13-to prase, i pustili da se sami bore protiv vetrova i valova, zivotnih zmija i aždaja, plima i oseka, bura i tornada koje život nosi sa sobom. Učite ih da život u vecini slucajeva nosi teske i bolne stvari, a jako malo lepih i dobrih trenutaka sa kojima treba da se sutra suoče....
Da bi dosli do lepog, moraju se prvo izboriti sa ruznim stvarima,
koje zivot nosi i donosi.
Da bi im zivot bio MAJKA, prvo moraju da pobede MAĆIHU.
Ja clanke pisem cesto, vesto cimanje sa zverkom,
ali ne k'o Carrie Bradshaw, nego Speedy Maestro.
S' postovanjem,
Poslednji Urbani Samuraj
Vladimir Speedy Savic
diplomirani trener borilackih sportova i vestina
Нема коментара:
Постави коментар