Čim prvi sumrak padne u određenom delu grada, na prometnijim putnim pravcima, autoputevima, magistalama, mostovima,ulicama gde je frekvencija ljudi i vozila veća pojavljuju se ONE tzv kraljice trotoara, kamenjarke, k*rve, j*bulje i ko zna kako ih sve narod ne naziva. Da se razumemo niko to njihovo javno zanimanje neće podržati, jer svi mi imamo majke, žene, ćerke, sestre i svi ćemo osuditi to čime se one bave, ali da li su baš sve one imale izbora i mogućnosti da to ne rade ?!?!?!! Godinama unazad radeći svoj posao na ulici, upoznao sam mnoge od tih slobodno mogu reći "nesrećnih žena" ,koje su u većini slučajeva morale to da rade, morale da se bave najstarijim zanatom. Znam uvek će neko reći najlakše je raditi leđno!!! Da li je najlakše?! Da li je lako prodavati svoje telo, i puštati razne osobe da se izvljavaju nad tobom?!? Da li je stvarno lako raditi te stvari bez emocija i pružati usluge te vrste, a da se ta osoba u žargonu rečeno "NAPALI" ?!? Imao sam prilike da sa većinom njih razgovaram, totalno otvoreno i iskreno saslušam te istinite životne priče.
Jedna od tada najmlađih kraljica trotoara ( tada je imala 21 godinu) ispričala mi je da je prvi put počela sa tim poslom tako što ju je rođeni otac sa 13 godina ( koji je u vreme našeg razgovora umro) izveo na ulicu tj pančevački most i podvodio muškarcima. Sa nepunih 15 je već zatrudnela i rodila.
Školu nikada videla nije. Samo par meseci po porođaju njen tadašnji muž ( makro i diler) počeo je da dovodi muškarce i podvodi je. Sa 17 godina tadašnji muž navukao je na heroin. Svesna je čime se bavi, na udaru je zakona, a i onih koji koriste njene usluge, većinom usluge tih devojaka i žena korisiste oni najniži društveni slojevi narkomani i alkoholičari. Druga kraljica trotoara počela je da se bavi tim poslom kada joj je muž ostao bez posla, kada se prvi put napio, prebio je i doveo drugove iz kafane u stan, gde je morala sa njih 5 da ima odnos. Nakon toga ona ga je prijavila, ali tokom postupka jedne večeri sačekla su je dve muške osobe ispred zgrade i izlomili joj svaku kosku na njoj. ( U vreme našeg razgovora ona je već tada 10 godina radila na ulici). Tužbu je povukla i nastavila pod pritiskom da se bavi tim poslom. Zbog sve većeg duševnog bola, osećaja prljavštine, i načina na koji zarađuje novac, kao i osećajem krivice dok je drugi ljudi vređaju, nazivaju svakakvim imenom, počela je da se drogira prvo da bi mogla da izdrži veći broj mušterija, a drugo da bi pobegla u drugi svet. Razgovor sa 4,5,8,10,20 kraljicom trotoara, manje više identičan priči prve dve. Sve jako mlade u sve to uvučene. Dobra većina školu nije videla. Njihov nivo inteligencije je na nivou dece predškolskog urasta. Za njih je normalno da ih biju, pljuju, vređaju pa čak kako one kažu ako nisu dobre da im gase pikavce po telu ( što se može vizuelno i videti na njima, ožiljci od pikavaca, ubodi od igala, rezovi po rukama, nogama i licu). Drugi deo njih bile su u tzv normalnim brakovima gde je samo ON radio, ostajao bez posla, voleo da pije, kockao se, a kada je ostajao bez novca, ili da bi dobio narkotik ako se drogirao, kao ulog stavljao nju tj svoju ženu.
Sredina mala, sramota da se prijavi, svi naslućuju, primećuju ali ćute. Niko neće da se meša. Onda je odvode do prvog većeg grada, pa još većeg i tako stiže do Beograda. Najveća joj je tuga što je njen bivši muž i ćerku od 17 godina izgubio na kocki.
Dok samnom razgovara suze joj oči, vidi se da ne laže, druga ženska mladja osoba nam prilazi, ona govori ovo mi je ćerka,sada ima 21 godinu.
Pitam ih što ne prijave sve i ne odu iz toga posla?! Njen odogovor je bio: " već smo zavedene da smo ovo što smo, svi nas znaju, školu nemamo, ništa drugo ne znamo da radimo". "Pokušala sam da čistim javne toalete, bivše mušterije su me prepoznale i u sred dana spopadale, šef video, oni rekli čime sam se bavila i on mi dao otkaz. A i da krenem bilo šta drugo da radim, oni me nikad ostaviti na miru neće...Traži će i mene i nju. Nema nama izlaska odavde iz ovog posla, ovo je PAKAO. Bol, suze i tuga su naš život, mi za RADOST ne znamo". Pitam je izvini, a kada Vam dođe mesečni ciklus da li i tada radite ?!? Odogovor koji dobijam zgrozio me je: " nazalost DA. Isečemo sunđere da upijaju i stavljamo u sebe"... "Mi nemamo živote, mi ne znamo da uživamo u ljubavi, nama je sex ogađen...Mi sve to radimo mehanički, kao roboti smo, radimo jer drugo ne znamo i ne možemo".
Ulična prostitucija obično fukcioniše po sistemu polugolih, jefitino obučenih žena i devojaka, pored puta, čekajući da li ćeneko stati kolima ili kamionom. Cene njihovih usluga na ulici su poražavajuće, zašta i za koliko novca one jeftino prodaju svoje telo. Gotovo ni jedna, možda retko koja obavlja redovni lekarski pregled.
Godinama iza sebe na ulici slušam ovakve priče, i pitam se koliko čovek monstrum može biti da bi se tako iživljavao nad nekim?!? Kakvo je to uživanje u tuđem bolu ?!?!?
Skoro sam bio gost jedne tribne protiv nasilja nad ženama, gde je jedna žena smogla snage i ispričala svoj pakao kako ju je onaj koga je volela, sakim je živela, podvodio drugima i kakv je fizički, duševni i psihički bol, traume pretpela.
I zato kada ovakvu ženu vidite pored puta, nemojte je vređati, nemojte je tući, ona je dovoljno ponižena čim tu stoji, a gora joj i veće kazne nema, kada svako njeno telo može da poseduje.
Većina njih je tu jer su kao deca bez škole, neke iz doma, neke iz kuće naterane na to. Ako Vam baš smetaju pozovite policiju, ali ih nemojte fizički napadati, jer su one odavno fizički i psihički ubijene.
One za Sreću NE ZNAJU, ali za BOL, SUZE i TUGU odavno ZNAJU.
S' poštovanjem,
Poslednji Urbani Samuraj
Vladimir Speedy Savic
diplomirani trener borilačkih sportova i veština.
